Poljska, baltičke zemlje i ostale članice Evropske unije već dugo tvrde da se ovaj gasovod kosi sa evropskim energetskim ciljevima, koji su osmišljeni tako da diversifikuju snabdevanje energijom, smanje zavisnost od Rusije i ostanu pri sprovođenju gasa kroz postojeće gasovode u Ukrajini. Planirani gasovod dopunjavao bi postojeće sa dve dodatne cevi i udvostručio količinu gasa koji se transportuje iz Rusije u Nemačku. Oni bi išli paralelno sa postojećim gasovodom „Severni tok“, predviđeno je da transportuju 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje i budu u funkciji do 2019. godine. Cena projekta gasovod (on će imati dužinu od 1.200 kilometara) se procenjuje na 9,5 milijardi evra. Gradnja je planirana za sledeću godinu.

Gasovod bi gotovo čitav ruski izvoz koncentrisao na jednu trasu i kritičari tvrde da bi sa njim Rusiji bilo lakše da odseku svoje klijente u Istočnoj Evropi, ili da zaobiđu njihove tranzitne mreže. Poljska Kancelarija za borbu protiv kartela UOKiK je u julu odbila da odobri taj projekat s obrazloženjem da „Severni tok II“ ograničava slobodnu konkurenciju na tržištu. Poljski ministar spoljnih poslova, Vitold Vaščikovski, prošlog meseca je nagovestio da je gasovod još jedan način da Brisel i Berlin kazne njegovu zemlju zbog toga što ne želi da se potčini njihovoj volji.

Testiranje jedinstva EU

„U centru debate je projekat koji seje razdor među zemljama EU, ugrožava energetske interese nekih od njih i time i energetsku sigurnost EU kao celine“, tvrde Aleksandra Gavlikovska Fik i Bartoš Visnjevski iz Poljskog instituta za međunarodne poslove. Član poljske vlade Konrad Šimanski je nedavno za „Fajnenšel tajms“ napisao da „Severni tok II“ predstavlja test evropskog jedinstva. On smatra da su ekonomski argumenti u prilog „Severnog toka II“ uvek bili tanki i da će zavisnost EU od ruskog gasa dodatno pogoditi i ukrajinsku privredu. On je „Severni tok II“ proglasio za trojanskog konja Rusije čiji je cilj destabilizacija privrede EU i trovanje političkih odnosa unutar te zajednice.

Spor i u novoj mogućoj koaliciji u Berlinu

„Severni tok II“ je projekat o kojem se mnogo diskutuje i u pregovorima o formiranju vladajuće koalicije u Nemačkoj. Svi su uglavnom protiv njega. „Taj projekat slabi korišćenje obnovljivih izvora energije u Evropi“, rekao je potpredsednik Zelenih Oliver Krišer, „a jača i zavisnost od autokrate Vladimira Putina“.

Političar FDP (Liberali) i bivši državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova Mihael Link, zatražio je da se projekat preispita: njegova stranka želi da radi na zajedničkoj energetskoj politici EU i da se smanji zavisnost od ruske energije. „Ti ciljevi neće biti dostignuti ako se ostvari projekat ’Severni tok II’“, rekao je Link. Političar CDU i bivši šef Komiteta za spoljne odnose, Norbert Retgen, deli to mišljenje: „Nova koalicija ne bi trebalo da se rukovodi interesima određenih kompanija ili čak pojedinaca“. Istovremeno, opoziciona SPD podržava projekat.

„Nemačka je u EU već sada najveći uvoznik ruskog gasa“, podseća analitičarka Centra za evropsku politiku Anika Hedberg. „Zbog ruske invazije na Ukrajinu i aneksije Krima, postoji bojazan da će povećanje korišćenja ruskog gasa na 60 procenata omogućiti Moskvi veći politički uticaj na Nemačku i na čitavu Evropsku uniju.“

Evropska komisija treba da raščisti

Evropska komisija je najavila da će proveriti koliko je čitav projekat u skladu s njenim odredbama. Gasovodom bi trebalo da se pozabave i regulativna tela danske, Finske i Švedske, jer bi on trebalo da prolazi njihovim pomorskim teritorijama.

Predstavnički dom SAD je 25. jula usvojio zakon kojim se pooštravaju postojeće sankcije protiv ruskih kompanija i pojedinaca. U zakonu se navodi da Rusija koristi izvoz energije kako bi potčinila susedne zelje i da je projekat Gazproma „štetan po energetsku sigurnost EU“. A Vilbur Ros, ministar SAD za trgovinu, predložio je Evropi da popravi transatlanstki trgovinski bilans tako što će kupovati više tečnog prirodnog gasa iz SAD.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android