Grčka državna televizija NET javila je da će Trojka doputovati u Atinu tek posle samita EU krajem juna. Zvanični razlog za otkazivanje pregovora jeste boravak grčkog premijera Antonisa Samarasa u bolnici nakon operacije očiju. I budući grčki ministar finansija Vasilis Rapanos ima problema sa zdravljem i prebačen je u bolnicu nakon što mu je pozlilo u petak (22.6.)

Grci žele da poštede javni sektor

Nova grčka vlada planira da u pregovorima sa Trojkom unese bitne promene u postojeći memorandum. Najvažnija se ogleda u tome što tokom proteklih meseci u Grčkoj nije sprovedeno smanjivanje javnog sektora u meri koju traži EU – to jest, ukinuto je samo nekoliko hiljada radnih mesta, mada je prvobitno predviđeno gašenje njih 150.000. Sada Grci žele da tu stavku u potpunosti izbace iz Memoranduma, baš kao što žele i da smanje porez umesto da ga povećaju – reč je pre svega o porezu na višak vrednosti mnogobrojnih proizvoda. Osnov za izračunavanje poreza na dohodak bi trebalo da se povisi a smanjivanje minimalnog dohotka za 22 odsto – da se ukine.

Finansija pomoć – poveriocima

Ciljevi u vezi sa deficitom bi trebalo da se postignu efektnijim ubiranjem poreza. Grčka želi da sprovede i privatizaciju, na primer, prodajom državne železnice: na planu privatizacije, slično javnim službama, dosad gotovo da nije bilo značajnih rezultata. Stručnjaci portala Dojče mitelštadns nahrihten smatraju da opsežan program pokazuje Grci ne vide preveliki smisao u čekanje na isplatu evropske novčane pomoći. Pomenuti portal za bankarstvo, finansije i ekonomiju prenosi da bi od sledeće tranše od 5,4 milijarde evra, Grci sa svoj budžet dobiti samo 100 miliona, dok ostatak novca preko specijalnog konta odlazi direktno zvaničnim poveriocima i evropskim bankama.

Ima i mera na koje Atina pristaje

Grčka je u subotu (23.6.) precizirala svoje zahteve Trojci, tačnije, iznela predlog prema kome bi predviđeni Memorandum trebalo da se stavi van snage i da se izabere novi put izlaska iz krize koji se manje temelji na štednji. I pored toga, koaliciona vlada je obećala da će nastaviti da smanjuje fiskalni deficit, da drži dug pod kontrolom i primenjuje strukturne reforme. Članovi vlade takođe su obećali da će pokušati da revidiraju obaveze koje je Atina preuzela prema kreditorima, ali da neće ugroziti veze sa EU ili prisustvo u evrozoni.

Anketa: malo ko je protiv evra

Poslednja anketa francuskog Instituta za ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da većina građana Nemačke, Francuske, Španije i Italije smatra da je finansijska pomoć Grčkoj – izgubljen novac. Stanovnici četiri najveće privrede u evro-zoni uglavnom smtraju da Grčka novac koji je u krizi dobila na zajam – nikada neće vratiti. Zbog toga velika većina ispitanih podržava ideju o izbacivanju Grčke iz evrozone: za tu meru je 78 odsto Nemaca i 65 odsto Francuza, dok su Italijani i Španci, neposredno pogođeni teškom krizom, malo blaži: podržalo bi je oko polovine ispitanih u tim zemljama. Za ukidanje evra je samo 39 odsto Nemaca, 26 odsto Francuza, 25 odsto Španaca i 28 odsto Italijana.

Autor: Saša Bojić (dpa, beta, rtrde)
Odgovorna urednica: Dijana Roščić