Temperature na severnoj hemisferi iz godine u godinu ruše jedan rekord za drugim. Ekstremne, smrtonosne vrućine beleže se u mnogim zemljama.

Ako se klima drastičnije zagreje, moguć je scenario prema kojem bi do kraja veka oko 3,3 milijarde ljudi moglo da se suoči s ekstremnim temperaturama, navodi se u studiji objavljenoj u maju 2023. u časopisu „Nature Sustainability“.

U studiji, koju su vodili naučnici s britanskog Univerziteta Ekseter i Univerziteta Nanking iz Kine, navodi se da je 60 miliona ljudi već izloženo opasnim nivoima vrućine, s prosečnima temperaturama od 29 stepeni Celzijusa ili više.

Zašto je vrućina tako opasna za ljude i kako zemlje mogu da pripreme svoje stanovništvo i gradove da se nose sa sve češćim toplotnim talasima?

Kako visoke temperature štete ljudskom zdravlju?

Ekstremne vrućine mogu da izazovu čitav niz bolesti, pa i smrt, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO). To uključuje toplotni udar i hipertermiju. Ekstremne temperature takođe pogoršavaju hronična stanja i imaju indirektan efekat na prenošenje bolesti, kvalitet vazduha, ali i na kritičnu infrastrukturu.

Na visoke temperature posebno su osetljive starije osobe, dojenčad i deca, trudnice, osobe s invaliditetom, fizički radnici i oni koji rade napolju, sportisti i siromašni.

Ograničavanje zagrevanja na donji limit od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijske ere, definisan Pariskim sporazumom, i dalje bi izložilo 400 miliona ljudi opasnim nivoima toplote do kraja veka, pokazala je studija objavljena u „Nature Sustainability“.

Ljudi koji žive u Indiji, Sudanu ili Nigeru biće teško pogođeni čak i sa zagrijavanjem od 1,5 stepeni, a 2,7 stepeni imaće ogroman efekat na zemlje poput Filipina, Pakistana i Nigerije.

Procena troškova klimatskih promena za ljude

Istraživači navode da njihova studija prekida trend modeliranja klimatskih uticaja u ekonomskom, više nego u ljudskom smislu.

„To se neprestano pomera od vrednovanja ljudskih života i ide ka centrima bogatstva“, kaže za DW Ašiš Gadijali, klimatski aktivista i koautor studije, dodajući da modeliranje usmereno na ekonomiju „pridaje veću vrednost životu u Njujorku nego u Bangladešu“.

Većina drugih modela takođe daje prioritet sadašnjoj populaciji nad budućom, pri čemu je nejednakost u globalnom zagrevanju „i globalno raspoređena, ali i međugeneracijska“, ukazuje Gadijali. „U osnovi, one vrednuju moj život više od života moje dece i svakako više od života mojih unuka“, kaže.

Posmatrajući uticaj pojedinih zemalja na opasne nivoe vrućine, istraživači su otkrili da trenutne emisije od 1,2 prosečnog građanina SAD osuđuju budućeg čoveka na život u ekstremnoj vrućini. Uprkos neproporcionalnim emisijama, stanovništvo SAD u celini se suočava s mnogo manjom pretnjom od opasnih temperatura.

Kako ljudi mogu da se zaštite od ekstremnih vrućina?

Prethodne studije pokazale su da su gradovi posebno osetljivi na opasne poraste temperature, zbog „efekta toplotnog ostrva“. Zgrade, putevi i infrastruktura upijaju i zrače sunčevu toplotu više od prirodnog okruženja poput šuma ili vode, podižući gradske temperature za čak 15 stepeni u nekim slučajevima, a u poređenju s ruralnim područjima.

Gradovi širom sveta uvode novu ulogu službenika zaduženog za vrućine kako bi se nosili s neizbežnim porastom temperature. Jedna od njih je Kristina Huidobro, koja je martu 2022. preuzela dužnost glavnog službenika za ta pitanja u glavnom gradu Čilea, Santjagu.

„Mnogi gradovi u svetu suočavaju se s ekstremnom vrućinom, ali rešenja i način na koji tome pristupate su veoma, veoma lokalni“, kaže Huidobro za DW.

Ipak, kako dodaje, svi uglavnom slede trostruku strategiju: pripravnost, svesnost i adaptacija.

Adaptacija može da podrazumeva kategorizaciju toplotnih talasa na isti način kao i kod drugih prirodnih katastrofa ili postavljanje praga upozorenja kako bi se pokrenuo određeni odgovor grada.

Huidobro kaže da je podizanje svesti o opasnostima vrućine sastavni deo njene uloge.

„Brinuti se o sebi u slučaju ekstremne vrućine stvarno je jednostavno – pijte vodu, potražite hladovinu i odmorite se“, kaže. „Niko ne mora da umre od ekstremne vrućine.“

Treći korak je prilagođavanje grada novoj stvarnosti visokih temperatura, uglavnom stvaranjem više zelenih površina u gradu.

Santjago je upravo pokrenuo projekat urbanog pošumljavanja: Sade 30.000 stabala širom grada i razvijaju strategiju koje drveće tretira kao deo urbane infrastrukture.

„Drveće, drveće, drveće, drveće svuda. To donosi više zelenila u grad“, kaže Huidobro.

Ali, saditi drveće nije tako lako kao što se obično misli.

„Mi sadimo drveće u stvarno guste ulice, npr. u glavnim gradskim avenijama, gde ima puno betona. Treba iskopati rupu i obaviti neke građevinske radove“, podseća ona.

To takođe nije trenutno rešenje u urbanom području, jer drveću je potrebno vreme da poraste.

„Čitava ideja je da pokušamo da napravimo hladovinu koju ćemo imati u sledećih 20 ili 30 godina“, kaže Huidobro.

Američki gradovi se bore s ekstremnim vrućinama

Sjedinjene Države, gde, kako su pokazale prethodne studije, 12.000 ljudi svake godine prerano umre od vrućine, do sada su imenovale tri glavna službenika za borbu protiv ekstremnih vrućina pri gradskim upravama, i to u Feniksu, Majamiju i Los Anđelesu.

Los Anđeles, koji je rangiran kao grad koji se suočava s najvećom opasnošću od prirodnih katastrofa, uključujući i toplotne udare, nedavno je pokrenuo kampanju za izgradnju više „otpornih centara“ sa hladovinom i hlađenjem napajanim obnovljivim izvorima energije u visokorizičnim zajednicama. Taj grad već ima mrežu rashladnih centara uglavnom u bibliotekama, gde ljudi mogu da se sakriju od vrućine.

Oni takođe rade na sistemu ranog upozoravanja kada je reč o toplotnim talasima.

Feniks, grad usred pustinje Sonora, radi na brojnim adaptacijama, uključujući i izgradnju rashladnih pločnika. To čini puteve nekoliko stepeni hladnijim na dodir i održava noćni vazduh hladnijim.

Majami na Floridi planira velike urbane kampanje sadnje drveća, a potrošio je i milione dolara na klimatizacijske jedinice za stanovnike javnih stambenih objekata, dok je istovremeno pružao finansijsku pomoć kako bi se pokrili računi za energiju domaćinstvima s niskim primanjima.

No, Huidobro iz Santjaga kaže je da je klima-uređaj generalno posljednje utočište kada je reč o adaptaciji na klimu.

Gradske vlasti Santjaga žele da zasade 33 „male šume“ koje bi se koristile kao klimatska skloništa, posebno u blizini škola i zdravstvenih ustanova. One su alternativa klimatizovanim rashladnim centrima koji se razvijaju u SAD i Evropi.

„Tokom toplotnog talasa ljudi mogu da uđu u te prirodne centre za hlađenje, tamo da pronađu hlad, odmore se i popiju vodu“, kaže Huidobro.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku