Stanovnici zgrade u ulici Rjazanski prospekt u Moskvi čuli su eksploziju u utorak (17. decembar) ujutru i, kada su pogledali kroz prozor, ugledali su dva tela na zemlji.

Ruski Istražni komitet kasnije je potvrdio da su žrtve general-pukovnik Igor Kirilov i njegov pomoćnik Ilja Polikarpov.

Reakcije u Moskvi i Kijevu

Istražitelji su izjavili da je bomba bila postavljena u električni trotinet ostavljen kraj ulaza u zgradu. Eksplodirala je u trenutku kada su žrtve napuštale zgradu.

Navodi se da je atentator pratio kretanje Kirilova pomoću nadzornih kamera postavljenih u iznajmljenom vozilu, koje je parkirao u blizini zgrade.

Istražni komitet otvorio je krivični postupak zbog optužbi za terorizam, ubistvo i ilegalnu trgovinu oružjem. Ruski mediji, pozivajući se na izvore iz Istražnog komiteta, izvestili su da vlasti sumnjaju kako su ukrajinske obaveštajne službe organizovale eksploziju.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je Kirilov „godinama sistematski razotkrivao zločine Anglosaksonaca“.

Poslanik Državne dume Jevgenij Revenko optužio je Ukrajinu za organizaciju atentata, rekavši da je Kijev „pokazao je svoju kriminalnu prirodu“.

Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, odbacio je optužbe koje povezuju Kijevs eksplozijom.

Ubistvo se dogodilo dan nakon što je Sigurnosna služba Ukrajine (SBU) Kirilova u odsustvu optužila za naređenje o korišćenju hemijskog oružja protiv ukrajinskih oružanih snaga.

Briga za Asadov ugled

Kirilov je 2017. godine imenovan za načelnika ruskih Snaga za nuklearnu, biološku i hemijsku odbranu.

Kasnije te godine postao je portparol ruske Vlade u vezi s napadom hemijskim oružjem u sirijskom gradu Dumi, u kojem je u aprilu 2017. poginulo više desetina ljudi.

Tada su Sjedinjene Države, Velika Britanija i Francuska optužile režim tadašnjeg predsednika Bašara al Asada za taj napad te su kao odgovor napale nekoliko ciljeva u Siriji.

Na konferenciji za novinare koju su u Hagu organizovale Rusijai Sirija, Kirilov je tvrdio da je hemijski napad insceniran.

Prema njegovim rečima, bojni otrov sarin namerno je dodat u neke uzorke prikupljene na mestu napada. Ta tvrdnja nikada nije pouzdano dokazana.

Lažne tvrdnje o biološkim laboratorijama u Ukrajini

Brifinzi poput onog u Hagu, na kojima je Kirilov bio glavni govornik, postali su češći nakon što je Rusija u februaru 2022. pokrenula opsežnu invaziju na Ukrajinu.

U svojim govorima Kirilov je optužio Sjedinjene Države da grade laboratorije u Ukrajini za razvoj biološkog oružja namenjenog za borbu protiv Rusije.

Prema njegovim tvrdnjama, Amerikanci su nameravali da dronovima prenose komarce zaražene virusom žute groznice na područja na kojima su raspoređene ruske trupe. Za te optužbe nije pružio nikakve dokaze.

Takođe nije ponudio dokaze ni za izjavu da je porast slučajeva ptičjeg gripa u Rusiji posledica migracije zaraženih ptica iz Ukrajine.

Osim toga, Kirilov je tvrdio da ukrajinska vojska koristi otrovne supstance na bojištu i izvodi terorističke napade.

Jedna od njegovih poslednjih tvrdnji u avgustu ove godine bila je da je Ukrajina spremna da koristi tzv. prljavu bombu za širenje radioaktivnih supstanci na sopstvenoj teritoriji.

Zašto Kirilov?

Nemački politikolog i stručnjak za Rusiju Hans-Hening Šreder vidi Kirilovljevu propagandu kao opravdanje rata Rusije protiv Ukrajine. Šreder je rekao da je Kirilov imao zadatak da ubedi Ruse da je Ukrajina opasna i da je ruska ofanziva sprečila zlokobne planove Kijeva protiv Rusije.

Šreder pretpostavlja da je Kirilovljeva uloga propagandiste privukla pažnju ukrajinskih obaveštajnih službi.

Inače, Kirilov ne bi bio od većeg interesa za ukrajinske sigurnosne službe jer nije komandovao trupama niti bio odgovoran za raspoređivanje vojnika ili oružanih sistema, dodao je Šreder.

„Čin sabotaže“

Više medija navodi izvore iz SBU-a koji kažu da je Ukrajinska sigurnosna služba zaista preuzela odgovornost za ubistvo Kirilova.

Ako je to istina, prema Oleksiju Melniku, koji vodi programe spoljne politike i međunarodne bezbednosti u Razumkov centru u Kijevu, taj čin ne bi trebalo tretirati kao teroristički napad.

„Kada su dve države u ratu i aktivni vojni oficir suprotne strane bude eliminisan, to treba klasifikovati kao čin sabotaže“, rekao je Melnik.

Postoje i drugi potencijalni osumnjičeni za eksploziju osim SBU.
Melnik i Šreder kažu da bi iza Kirilovljevog ubistva mogao stajati i korporativni ili međuresorski sukob.

Šreder je dodao da se ovo ubistvo takođe može posmatrati u kontekstu čistki u ruskom Ministarstvu odbrane koje su započele nakon što je Putin smenio bivšeg ministra odbrane Sergeja Šojgua u maju.

„Svakako se mogu zamisliti sukobi oko resursa, gde jedna grupa kuje zaveru protiv druge“, rekao je Šreder.

„No, do sada zapravo znamo vrlo malo o nasilnim sukobima između suparničkih kriminalnih grupa unutar Ministarstva odbrane.“