Zemlje-članice Saveta bezbednosti UN dale su saglasnost za produženje misije EUFOR-Altea u Bosni i Hercegovini za još godinu dana. Rezolucija u kojoj se ne spominje OHR, usvojena je jednoglasno, a predstavnici zemalja-članica u svom pojedinačnom obraćanju iskoristili su priliku da podrže OHR – izuzev Rusije i Kine, koje su upozorile da je stanje u BiH posledica nametanja Inckovog zakona.

Ti stavovi su poznati od ranije i nisu novost. Pitanje koje se sada postavlja jeste kakvu će ulogu imati visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nakon ove sednice Savjeta bezbednosti, koje praktično kao telo UN nije u celini stalo iza njega.

Dvanaest godina hibernacije

Kada je Miroslav Lajčak 2009, napuštao poziciju visokog predstavnika i palicu međunarodne zajednice prepustio Valentinu Incku, izjavio je da „ne želi da bude jahač mrtvog konja“. Tada je objasnio da misli na instrumente međunarodne zajednice koji se koriste u BiH. Dvanaest godina kasnije, neki posmatrači ponovo o toj poziciji govore kao o poziciji „jahača mrtvog konja“.

Iz diplomatskih izvora saznajemo da su svi delovi Šmitovog izveštaja koji se odnose na ocenu Republike Srpske i njenog rukovodstva kao glavnog krivca za krizu, precrtani na zahtev ruskih predstavnika u Savetu bezbednosti, što je rezultiralo odlaskom Šmita u Berlin kako bi zatražio podršku za dalji rad. Kako bi se ublažio diplomatski udarac i odsustvo podrške Šmitu, u Savetu bezbednosti su neke od zemalja-članica tokom obraćanja istakle svoju bezrezervnu podršku OHR-u.

„U Savetu bezbednosti trijumfovala je Rusija u potpunosti, a Zapad je napravio truli kompromis po kojem gospodin Šmit više nema autoritet visokog predstavnika u BiH. On može da funkcioniše u BiH samo za jednu vrstu politike, a to je ona koju predstavlja Bakir Izetbegović i ljudi oko njega, odnosno ono što se naziva probosanske stranke“, kaže politički analitičar iz Sarajeva, profesor Enver Kazaz. On ujedno naglašava da je ovo „pobeda politike zvanične Banjaluke“.

„Nažalost, Šmit i Evropska unija nakon ovog poraza mogu samo u budućnosti da posmatraju trijumf Dodikove politike. Ovo je u političkom smislu velika Dodikova pobeda, koju će on kapitalizovati na najgori mogući način“, zaključuje profesor Kazaz.

Mogućnost sukoba – ravna nuli

U BiH se već mesecima, ocenjuju posmatrači, kreira slika nestabilnosti, ugrožavanja mira, mogućeg početka rata, i to uglavnom iz pera analitičara i novinara. Međutim, ne samo da su različiti pogledi na to pitanje u BiH, već su različiti i unutar međunarodne zajednice. Tako je u izveštaju Kristijana Šmita navedeno da postoji „stvarna mogućnost sukoba u BiH“, a s druge strane, komandant vojne misije EUFOR u BiH, austrijski general Aleksander Placer, za austrijski „Standard“ kaže da u najavama člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda Milorada Dodika, koje bi mogle da znače otcepljenje Republike Srpske, ne vidi „nikakvu klasičnu vojnu pretnju“.

„Opšta bezbednosna situacija u zemlji je stabilna“, poručuje Placer – uz komentar na pitanje o povlačenju RS iz Oružanih snaga BiH, da zajednička vojska nije utemeljena na Dejtonskom sporazumu. Austrijski general takođe ističe da bi bezbednosna situacija mogla da se promeni u slučaju da za raspad vojske ne bude političkog i vojnog konsenzusa.

Prepušteni sami sebi

U intelektualnim krugovima u BiH postavljena je ironična teza prema kojoj su građani BiH, nakon poslednjih dešavanja sa OHR u Savetu bezbednosti, sada prepušteni sami sebi i dogovoru domaćih političara, izrugujući se tako stavovima onih koji zaista smatraju da je međunarodno prisustvo u BiH, kroz OHR, neophodno i 25 godina od završetka rata. Na jednom panelu u vezi s funkcionisanjem BiH održanom pre nekoliko godina, čulo se zanimljivo poređenje:

„Zamislite da 30 godina idete na bračno savetovanje i terapeut vam 30 godina nakon svake seanse govori kako ste i ovoga puta napravili napredak. Mali, ali je napredak. I vi i dalje kao hipnotisani idete na to savetovanje i slušate terapeuta koji nema rešenja. To je prisustvo međunarodnih predstavnika, ne samo u BiH, već bilo gde“, rekao je tada jedan od učesnika panela.

„Problem su politike Milorada Dodika i Dragana Čovića“, poručuje vojni analitičar Đuro Kozar, tvrdeći da njih dvojica pokušavaju da destabilizuju zemlju. Zbog toga je, kaže, neophodno prisustvo EUFOR kao bezbednosne strukture, koja se u slučaju potrebe može proširiti i jedinicama NATO.

„Oni (Dodik i Čović, prim.aut.) jedno rade pod krinkom stabilizacije, a zapravo destabilizuju zemlju, bilo da se radi o vraćanju nadležnosti u RS ili o pokušaju formiranja trećeg entiteta“, kaže Kozar.

Dok iz Evropske unije poručuju da „situacija u BiH izaziva veliku zabrinutost“ i da predstoji pojačana aktivnost s američkim partnerima kako bi se okončala kriza, sve je više onih koji smatraju da je tu krizu konačno potrebno staviti samo u okvire BiH. Kakav god rezultat da bude.

Građanin Nemačke, čovek s jakim vezama

„Mislim da nije trebalo čekati vesti iz Njujorka, već da je adresa za dogovor i prihvatanje stvarnog stanja – dogovor između Banjaluke i Sarajeva. Okolnosti u svetu su se promenile i neko je trebalo da ljudima u Sarajevu kaže da su Kina i Rusija Kristijanu Šmitu poručili da on nije visoki predstavnik“, kaže novinar iz Banjaluke Danijel Simić. „On je na neki način predstavnik zemalja NATO u Sarajevu i njegov autoritet može biti kao građanin Nemačke, bivši političar koji ima dobre veze na Zapadu“, smatra Simić.

Sa tim se ne bi složili ni analitičari, ali ni zvanična politika u Sarajevu. Visoki predstavnik u Federaciji BiH i dalje ima punu podršku za svoj mandat u BiH, kao i za korišćenje bonskih ovlašćenja. Šta će to značiti u praksi? Da li će iz fijoke biti izvučena pomenuta bonska ovlašćenja? I da li će RS svako novo nametnuto rešenje odbaciti na svojoj teritoriji, kao što je to urađeno sa Inckovim zakonom – znaće se ubrzo. Ili će ovo pak biti najgorih godinu dana političke kampanje pred opšte izbore naredne godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu