Johan Volfgangu fon Gete je tek bio napunio 25 godina kada je objavljen njegov prvi roman „Jadi mladog Vertera”- ljubavna priča u kojoj se bavi sukobom između srca i razuma, kao i destruktivnim posledicama neuzvraćene ljubavi i egzistencijalnog očaja.

Ljubavni trougao - Verter, Lote i Albert

Protagonista romana u pismima je Verter, mladi pravnik, kao i sam Gete tada, koji se uvek naziva prezimenom i izgleda kao da nema ime. Verter je osećajan i strastven mladić koji se zaljubljuje u Lote. Međutim, ona je verenica uglednog i racionalnog Alberta. I eto nevolje.

Lote je prema Verteru ljubazna, brižna i pažljiva, ali od samog početka iskrena i jasno mu stavlja do znanja da voli svog Alberta i da ne želi da započne romantičnu vezu s njim. Ona uživa u Verterovom društvu i svesna je njegovih osećanja, ali pokušava da balansira između njihovog prijateljstva i svoje veze sa Albertom.

Ipak, tokom godinu ipo dana, između Lote i Vertera razvija se duboka emocionalna povezanost, Verter se sve više prepušta svojim osećanjima prema njoj, a na kraju čežnja prevazilazi platnosku ljubav. On pokušava da je poljubi… Ne uspevajući da se nosi sa svojim osećanjima, izolovan i ne videći drugi izlaz, Verter sebi oduzima život.

Umetnički trik

Gete je roman,  koji je delom insiprisan događajima iz njegovog života, napisao za samo mesec dana. Objavljen pred početak sajma knjiga u Lajpcigu (29. septembra 1774.) i - odmah je postao besteler. Dok su jedni u tome videli atak na buržoaski brak i moral, drugi su strasnog mladića uzimali za uzor.

Prvo izdanje romana pojavilo se anonimno i počinje kratkim uvodom „urednika". Činjenicu da je ovaj „urednik" fiktivan, baš kao i pisma koja slede, čitaoci tog izdanja nisu mogli da prepoznaju.

Ovakav umetnički trik sugerisao je da su pisma upućena Verterovom najboljem prijatelju Vilhelmu - autentična. Uloga Vilhelma je pripala čitaocu: on postaje saučesnik u intimnim osećanjima koja naizgled autentični pisac pisama otkriva najbližoj osobi.

Tek kasnije, nakon velikog uspeha romana, saznalo se da je Gete autor, i sledeća izdanja su nosila njegovo ime.

„Verterova groznica"

U takozvanoj epohi „Šturm und Drang" – vremenu u kojem su se mladi pisci  i umetnici borili protiv opsednutosti racionalšću među plemstvom – Gete je svojim Verterom pogodio duh vremena mlade generacije. Činilo se da su posebno mnogi mladići saosećali sa Verterom i čak se poistovećivali sa njim.

To se, između ostalog, manifestovalo, imitiranjem mode opisane u romanu.

„Na primer, ljudi su se oblačili kao Verter – plavi sako i žuti prsluk – što je bilo prilično neuobičajeno", kaže Hajnc Drig, profesor istorije književnosti 18. i 19. veka na Gete univerzitetu u Frankfurtu.

Taj fenomen se često naziva „Verterova groznica". Drig opisuje Vertera kao „panevropski fenomen", a takođe je i u istočnoj Aziji do danas vrlo popularan.

„Verterov efekat"

Međutim, Verterov uticaj imao je i svoje mračne strane. Naime, „Verterova groznica" uključuje i „Verterov efekat": nakon objavljivanja romana, došlo je do niza samoubistava koja su bila povezana sa pričom iz romana.

Gete je zbog toga objavio drugu verziju romana. Ona je bila opsežnija i imala je za cilj da pomogne čitaocima da se distanciraju od Vertera.

Izraz „Verterov efekat" skovao je – 200 godina kasnije – sociolog Dejvid Filips da bi objasnio kako romantizovani prikazi samoubistva u medijima mogu da izazovu imitativno ponašanje, posebno među mladima.

Gete - pop zvezda?

Može li jedan roman danas imati tako veliki uticaj na društvo? „Mislim da današnja snažna identifikaciona iskustva dolaze više iz filmova i muzike nego iz književnosti", objašnjava Drig.

Verter je „otvorio nešto novo", a Gete je tim romanom pokrenuo novi način razmišljanja. Iz današnje perspektive, Gete je možda bio nešto poput „pop zvezde", jer je identifikacija s tim tekstom bila tako snažna, kao što je to danas slučaj sa pop-kulturom", kaže Drig.

Ko su današnji uzori?

Pre samo nekoliko decenija, uzori su bile pop zvezde. Psiholog i psihoterapeut Lotar Jansen objašnjava da se danas, zahvaljujući društvenim mrežama, uzori, posebno za mlade, sve više razdvajaju u „segmente koji više nisu dokučivi".

Jansen govori o „mini-Verterima" na internetu: mladim ljudima koji na društvenim mrežama dele svoja iskustva s mentalnim bolestima. Mnogi se sa njima mogu poistovetiti, ali postovi često imaju „samopromotivne osobine" i nefiltrirani dospevaju do široke publike putem interneta.

Stručnjaci ističu da je važno otvoreno se baviti mentalnim bolestima i samoubistvom, ali je, smatraju, ključno kako se ta tema tretira – posebno u medijima. Da bi se izbegao „Verterov efekat", mora se voditi računa da se mentalna bolest i samoubistvo ne romantizuju.