DW: Vi ste nakon terorističkog napada na Novom Zelandu napisali zapažen niz tvitova u kojima kažete da klasični mediji i većina publike ne razume milje i internet-kulturu iz koje je terorista Brendon Tarant crpeo inspiraciju. Na šta mislite?

Aleksandar Kokotović: Sa jedne strane me je podstaklo nerazumevanje, a sa druge zloupotreba od strane ljudi koji su razumeli o čemu se radi. Novinari mahom nemaju dodira sa internet-kulturom niti želje da nauče o tome, nemaju recimo dodira sa forumima poput 4chan, što možda nije nužno u normalnim situacijama. U regionu je pak postojala želja da se sve smesti u lokalni kontekst što je s jedne strane razumljivo jer više dotiče publiku, ali je i kontraproduktivno s obzirom na istoriju regiona koja je i dalje bolna tema.

Mislite na ljude i medije koji su prevashodno videli asocijacije i pozivanje na Miloša Obilića, Radovana Karadžića i slično?

Da. Bilo kojem novinaru bi par sati nakon napada moralo biti lako da otkrije da počinilac nije imao nameru da promoviše recimo Miloša Obilića ili da se tu uopšte ne radi o Obiliću. Ali gotovo ceo petak kao da se postavljalo pitanje da li počinilac ima veze sa Srbijom. Čitao sam i da su po Tviteru neki viđeniji novinari spekulisali da je možda Tarant hteo da utiče na konačnu presudu Karadžiću sledeće sedmice. To u ovakvoj situaciji podgreva tenziju.

Iz objava na društvenim mrežama, videa i manifesta ste donekle rekonstruisali koje je forume terorista posećivao, koga je pratio na Jutjubu, dakle iz kakvog kutka interneta dolazi. Kakav je to kutak?

Recimo 4chan je počeo kao ekstremno otvoreni forum. Konkretan podforum koji je posećivao je kasnije počeo da okuplja veliki broj ljudi iz scene neonacista, Alt-Righta (alternativne desnice) i belih suprematista. Razlog je prost – tamo ih je privuklo što je komunikacija otvorena. Deo tih ljudi je kasnije prešao na forum 8chan koji je još ekstremniji. Tako se formira grupa ljudi koji delom koriste internet-kulturu kako bi iskazali ironiju i koristili pravo na slobodan govor, ali u nekom trenutku to prestaje da bude ironija i debatu preuzimaju ljudi koji zbilja veruju u te ideje.

Kako se dolazi do toga da tip sluša pesmu o Karadžiću, a na oružju ima ispisano svašta, od Obilića i Skenderbega, sve do nekih bugarskih heroja?

Deluje da je bio opsednut etnonacionalizmom i da je kroz manifest, muziku i potpise na puškama pokušavao da sažme ono što su omiljene teze u njegovoj zajednici kao i da svojim prijateljima i pratiocima sa interneta pošalje signal. On aludira na istorijske trenutke koje smatra relevantnim, na Skenderbega i moldavskog vladaoca iz 14. veka, ali i na neke manje poznate desničarske teroriste. To sve prati jednu od popularnijih teorija zavere sa foruma poput Reddita, 4chana ili 8chana i nekih drugih: to je takozvana The Great Replacement Theory – ideja da će belci biti zamenjeni drugim rasama i da se to već dešava uz pomoć nekih skrivenih sila.

Terorista je putovao i po Balkanu, neki tvrde da je odlično poznavao istoriju tog prostora. Međutim, nije li jako površno staviti u isti kontekst Obilića koji se borio protiv okupacije i Karadžića koji je dirigovao genocidom?

Apsolutno je površno. To se jasno vidi. Ima najpovršnije moguće znanje koje pokušava da stavi u kontekst koji mu odgovara. Njemu nije preterano bitno na koji način je tekla istorija, nego samo da odgovara njegovom cilju. Reklo bi se da je želeo da dobije što veću medijsku pažnju. To nam govori pominjanje jednog od najpopularnijih jutjubera sveta PewDiePie ili Kendes Ovens, tamnopute aktivistkinje iz SAD koja se broji u desničarski spektar. Oboje su kasnije osudili teroristički čin. Ali je on tako hteo da zainteresuje medije koji inače možda ne bi na taj način ispratili njegov čin.

Kod terorista Islamske države smo videli koliko ulažu u medijsku produkciju i širenje svojih nedela. Ali zločinac sa Novog Zelanda je pazio da što više od napada prenese uživo. Koliko je to bizarno – ide da pobije desetine ljudi, što više to bolje, a vodi računa o Fejsbuku i internet-nastupu?

Jeste bizarno, ali to je deo poruke. On je objašnjavao da želi da ostane živ jer vidi sebe kao Nelsona Mandelu. Procenjuje da će provesti najviše 27 godina u zatvoru, a da će onda doći neka velika promena o kojoj sanja i svi će shvatiti da je bio zaštitnik rase. Ima tu stvari kojima treba da se bave psiholozi, ali mi deluje očigledno da je on sa jedne strane hteo da pošalje globalnu poruku, ali sa druge strane da se obrati svojoj internet-zajednici i zadobije njeno poštovanje.

*Politikolog Aleksandar Kokotović, 1990, je programski direktor za Evropu organizacije Studenti za slobodu i član libertarijanskog kluba Libek.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android