Glavni grad Portugalije ne silazi sa liste najomiljenijih turističkih destinacija Evrope. Većina turista dolazi avionom – a Lisabon aerodrom još uvek ima praktično u centru grada!
Oglas
Turizam: blagoslov ili prokletstvo?
02:01
Lisabon može da bude zadovoljan – bar kad je reč o prihodima i broju turista. Izgrađena je nova, ogromna luka za kruzere i već tokom ove godine bi na taj način trebalo da stigne najmanje 600.000 turista. Više od 300 brodova je tamo ili već pristalo ili je najavilo da će pristati do kraja godine.
Ali avion je glavno sredstvo transporta do Lisabona, a glavni grad Portugalije je jedan od retkih koji još uvek ima aerodrom od kojeg se do centra grada može stići – i pešice. Mnogi gradovi su imali takve aerodrome, ali većina je zatvorena, kao Tempelhof u Berlinu, ili kao London Siti, služi samo za avione onih koji ne pitaju za cenu. U Lisabonu je međutim aerodrom „Humberto Delgado“ još uvek glavno čvorište međunarodnih letova iz čitave Portugalije. Na njega je prošle godine sletelo oko 30 miliona putnika. To je porast od 81 odsto u poslednjih pet godina.
Buka čitav dan i noć
Ali Lisabon sa svojih pola miliona stanovnika nije naročito veliki grad i zato za tu poplavu turista cenu plaćaju stanovnici. I danju i noću: „Za razliku od na primer Nemačke i Frankfurta, u Lisabonu praktično nema ograničenja za noćne letove. A i ta pravila koja postoje o broju poletanja i sletanja se ne poštuju“, objašnjava Francisko Fereira iz organizacije za zaštitu životne sredine „Zero“. Načelno je, naime, dozvoljeno 26 sletanja ili poletanja, ali u stvarnosti ih je često i više od 30.
Aktivisti su se dohvatili mernih instrumenata i već kod buke došli do katastrofalnih rezultata: po noći je izmereno 66,2 decibela – teoretski je dozvoljeno 50, što je otprilike buka usisavača za prašinu starijeg datuma u sobi gde se nalazite. Po danu buka dostiže i 74,5 dB (to je otprilike buka kamiona koji prolazi), iako je dozvoljeno 65.
I sve to je, zbog položaja aerodroma, izmereno praktično usred grada, u stambenoj četvrti na čijim obodima je i lisabonski Univerzitet. „Avioni koji sleću tutnje na samo stotinak metara iznad krovova kuća. Stanovnici, pogotovo tokom letnje sezone, nemaju mira ni minut“, kaže Fereira. A tu su još i izduvni gasovi avionskih motora i sitna prašina.
Prašina u luci
Loše je na nebu iznad Lisabona, ali možda je još gore u njegovoj luci. Ona je veoma visoko, na 8. mestu liste najzagađenijih luka Evrope. Novo pristanište za kruzere otvoreno pre dve godine koje je koštalo preko 50 miliona evra situaciju je dodatno pogoršalo.
„Lisabon je kao odredište kruzera prestigao čak i Barselonu, a kad je neki brod u luci, onda su buka i zagađenje previše visoki“, tvrdi Fereira. Samo kada je reč o sumpor-oksidu, brodovi u luci Lisabona emituju 86 odsto više tog gasa nego čitav drumski saobraćaj države Portugalije. Kruzerima je u luci zabranjeno da koriste mazut, ali i dizel-motori se ne gase, jer brodu je potrebna električna energija. Alternativnog napajanja sa kopna – nema.
S druge strane, gradonačelnik Lisabona se hvali novom lukom za kruzere i poziva ih da pristanu u njegovom gradu. A kada je reč o aerodromu – ni grad, ni država se ne trude da zaštite svoje građane. Reč je, naravno, o ogromnom novcu: turizam Portugaliji godišnje donosi više od 15 milijardi evra i čini se da nadležnima nije naročito stalo da se pridržavaju propisa – iako su političarima puna usta ekologije i održivog razvoja. Ne postoje čak ni merne stanice. Zvaničan odgovor glasi da je to zato što se čekaju smernice Evropske unije kakvi bi ti uređaji trebalo da budu. A onda će prvo da se traži i novčana podrška kako bi se uređaji nabavili.
Samo „dodatni“ aerodrom
Kada je reč o aerodromu, nakon mnogo rasprava i razmišljanja, glavni grad Portugalije konačno se odlučio za projekat aerodroma istočno od Lisabona na donedavnom vojnom aerodromu. On jeste udaljen četrdesetak kilometara od grada, ali i tu aktivisti za zaštitu životne sredine dižu glas: aerodrom je u neposrednoj blizini zaštićenog parka prirode i važnog staništa ptica na ušću reke Taho.
Pored toga, reč je samo o „dodatnom“ aerodromu, jer bi izgradnja potpuno novog, velikog aerodroma koštala bar 50 miliona evra više. A to znači da će još najmanje 40 godina avioni i dalje leteti nad krovovima Lisabona. Organizacija „Zero“ odlučila je da pravno ospori rešenje novog aerodroma. Ipak, Fereira priznaje: „Trenutno izgleda da sa tužbom imamo veoma malo šansi.“
Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?
Sve češće se na morskoj pučini i u lukama mogu videti ogromni kruzeri – praktično ploveći hoteli. Sve više ljudi putuje i to na sve većim brodovima. Ko od toga profitira, a ko gubi?
Foto: picture-alliance/dpa/W. Grubitzsch
Ogroman biznis za brodare
Ovakvom razvoju turizma najviše razloga raduju e vlasnici kruzera. Ove godine će, prema procenama, svoj odmor na krstarenju da provede oko 25 miliona ljudi. Samo britansko-američka korporacija „Carnival“ je 2015/2016 zaradila 16 milijardi američkih dolara. Zarada nemačkih brodara je u 2016. godini iznosila oko 3,4 milijarde evra.
Foto: TUI Cruises
Top 10 najvećih brodara na svetu u 2015.
Mereno prema broju putnika su najveće kruzerske firme američke. Tek na 9. mestu je „Aida Cruises“, nemačka ćerka-firme „Carnival“. Prvak u branši „Royal Caribbean“, međutim, odvede na krstarenje čak tri puta više putnika nego „Aida“.
Dobar posao i za brodograditelje
I brodograditelji se raduju pravom bumu kruzera. Ali u Evropi postoji samo još nekoliko velikih brodogradilišta koja mogu da grade ovako velike brodove: brodogradilište „Meyer Werft“ na dve lokacije – u Papenburgu u Nemačkoj, kao i u Finskoj, zatim „Fincantieri“ u Italiji i „STX France“ u Sen Nazeru.
Foto: Meyer Werft
Ogromna potražnja
Trenutno su evropska brodogradilišta specijalizovana za proizvodnju kruzera zatrpana poslovima: „Meyer Werft“ ima popunjenu knjigu narudžbina do 2023. Između 2017. i 2026. svetskim morima trebalo bi da zaplovi 97 novih kruzera u vrednosti od 53 milijarde dolara.
Foto: picture-alliance/dpa/I. Wagner
Jedan graditelj, puno dobavljača
Načelno u brodogradnji važi: oko tri četvrtine broda isporučuju dobavljači – od elektronskog upravljanja, preko motora, do propelera. Branša dobavljača za nemačku brodograđevinsku industriju je sa vojih 70.000 zaposlenih tri puta veća od same brodograđevinsku industrije. U brodogradilištu „Meyer“ u Papenburgu, na primer, za izgradnju jednog kruzera angažovano je 800 dobavljača.
Foto: picture-alliance/dpa/B. Wüstneck
Krstarenja kao motor privrede
Krstarenja su u 2015. Evropi donela 41 milijardu evra, objavila je strukovno udruženje CLIA. Svetskoj ekonomiji doprinela je sa 117 milijardi američkih dolara – to je uma dobijena proračunavanjem direktnih troškova brodara, putnika, poreza i neposrednih izdataka kao i isplaćenih plata.
Foto: picture-alliance/dpa/B. Marks
A ko sve to čisti?
Četrnaest sati dnevno, 72 sata nedeljno – na kruzerima je ovakvo radno vreme često normalno. Osim toga, plate su često niske, kao i porezi za brod. To je moguće samo zato što nemački brodari bez izuzetka registruju svoje brodove u inostranstvu, istražio je nemački list „Cajt“. Zaposleni su dakle gubitnici tog buma u branši.
Foto: picture-alliance/dpa/C. Charisius
Da li želite ovakvu posetu u svom gradu?
Lukama u kojima ove morske grdosije iz svoje utrobe izbace hiljade turista donesu doduše nešto zarade, ali putnici na kruzerima snabdeveni sa svime i shodno tome van njega i troše manje. U mnogim lukama navala gostiju s kruzera zato nije poželjna. Samo tokom jednog vikenda u avgustu u Palmi de Majorci pristalo je čak pet kruzera iz kojih se iskrcalo 20.000 gostiju!
Foto: picture-alliance/dpa
Plutajući zagađivači
Ovakve navale menjaju karakter lučkih gradova i život lokalnih stanovnika. Osim mase ljudi po ulicama, domaćinima smetaju i izduvni gasovi brodova. U lukama motori i dalje rade kako bi se hotelski pogon snabdevao strujom. Talasi koji oni stvaraju u Veneciji uništavaju svetsku kulturnu baštinu.
Foto: picture-alliance/dpa/A. Merola
Zdrav morski vazduh...
... nećete naći na kruzerima. Čak i moderni brodovi zagađuju i vazduh u lukama, i vazduh koji udišu putnici. Ovde vidite navode o količini sitnih čestica u kubnom metru vazduha: - 380.000 na palubi kruzera
- 20.000 na vrlo prometnom putu
- manje od 2.000 u „čistom vazduhu“
Traži se „zelenija“ tehnologija
Nijedan kruzer u Evropi ne zadovoljava sve ekološke kriterijume, konstatovala je nedavno nemačka organizacija Savez za zaštitu prirode (NABU) – pre svega zato što se kao gorivo koristi mazut, a filteri za čestice čađi se ne ugrađuju. Situacija bi mogla da se popravi tek kada 2018. budu počeli da plove na gas. Grafika: Luke u koje kruzeri najčešće pristaju/broj putnika u milionima
11 kruzera u Hamburgu
I ovakvi novi kruzeri predstavljaju se na vodećem evropskom sajmu za krstarenja na moru i rekama. „Seatrade Europe“ održan je i ove godine od 6. do 8. septembra u Hamburgu. Nakon toga su u toj severnonemačkoj metropoli na programu „Cruise Days“. Ove godine u okviru „Dana kruzera“ u hamburškoj luci je pristalo 11 kruzera – što je novi rekord.