Na osnovu međunarodne poternice turska policija je 4. novembra u Istanbulu uhapsila crnogorskog šefa mafije Željka Bojanića za kojim je Interpol raspisao međunarodnu poternicu i koji je umešan u krijumčarenje droge. Srpski državljanin imao je falsifikovan pasoš. Opozicioni političar Kemal Kiličdaroglu nakon toga na Tviteru je napisao: „Sav mafijaški šljam je došao u naše gradove. Napustite naše gradove. Uništićemo vas. Uzmite svoje prljave pare sa sobom i odlazite.“

Postoje indicije da brojne vođe inostranih kriminalnih grupa sve više koriste Tursku kao svoju centralu. Turska javnost je u poslednjih nekoliko godina periodično saznavala o događajima u čijem središtu su bili upravo takvi ljudi. Tako je 2007. iranski trgovac narkoticima Šarifi Zindašti uhapšen u Istanbulu, a zaplenjeno je 75 kilograma droge. On je 2010. pušten na slobodu, jer je u jednom sudskom procesu pristao da sarađuje kao takozvani „tajni svedok“. Osam godina kasnije uhapšen je zbog ubistva, potom spornom presudom pušten, i otada se nalazi u bekstvu.

I šef avganistanskih klanova Sanger Ahmadi, koji je pretio smrću nemačkim policajcima, uhapšen je u Istanbulu. U Turskoj je u proteklih nekoliko godina počinjen čitav niz ubistava počinjenih na karakterističan mafijaški način.

Azerbejdžanski kriminalac Ali Gamidov ubijen je 2013. u luksuznoj vili u Istanbulu. Osumnjičen je vođa druge azerbejdžanske kriminalne grupe Revšen Canijev. I on je ubijen 2016. Za to ubistvo je osumnjičen njegov sunarodnik Nadir Salifov, a on je ubijen 2020.

I vođa gruzijske mafijaške grupe Gajoz Zvijadadze Longonozovič ubijen je 2018. u Antaliji. A srpski kriminalac Jovan Vukotić ubijen je 7. septembra ove godine u Istanbulu. Kako je Turska postala pribežište kriminalaca?

Idealni most za kriminal

Bivši policijski funkcioner Hanefi Avdži ukazuje na to da je Istanbul ogroman – zvanično ima 16 miliona stanovnika. U Istanbulu je veliki broj turista, ali i izbeglica iz Sirije, Avganistana i Irana. „Velika je mobilnost ljudi. Ovamo dolaze sve vrste ljudi. Među njima su i mafijaški akteri“, kaže Avdži i potvrđuje da je poslednjih godina porasla aktivnost međunarodnih mafijaških grupa. „Akteri iz postsovjestkog prostora, sa Balkana i arapskog prostora dolaze u Tursku da ostvare svoje interese.“

I novinar Timur Sojkan potvrđuje te iskaze: „Najaktivnija kriminalna udruženja u Turskoj su ona sa Balkana i Kavkaza.“ Sojkan kaže da je položaj Turske ključan, jer se u njoj ukrštaju putevi droge. Britanski istoričar Mark Galeoti je pre deset godina napisao da je Turska za organizovani kriminal zbog svog položaja postala „idealan most prema Evropskoj uniji i iz nje“.

Slaba demokratija ohrabruje mafiju

I politički uslovi u Turskoj igraju određenu ulogu u ovakvom razvoju događaja. Bivši zamenik sekretara turske tajne službe Dževat Oneš postavlja pitanje u kakvom se okruženju rado kreću kriminalne grupe. I odgovara: „Tu gde nema pravne države, gde nema pravde. Oni su aktivni tu gde mogu da uspostave veze sa državnim institucijama.“

Oneš pritom ukazuje na nedostatke u pravnoj državi i na oslabljenu demokratiju u zemlji: „U Turskoj su se razvile neke nepovoljne okolnosti. Suočeni smo sa strukturom koju ne možemo regulisati ili izvesti pred sud. Kada je država sve manje pravna država, a nepravda se produbljuje, kriminalne organizacije sve više gledaju Tursku kao svoje polje delovanja. Turska za njih nije samo most ili tranzitna zemlja, već zemlja u koju se doseljavaju“.

I novinar Sojkan smatra da strane kriminalne organizacije znaju da u Turskoj vlada nekažnjivost: „Oni vide da se mafijaške strukture krivično ne gone“.

Dževat Oneš ukazuje na brojne špekulacije o tome kako mafija neguje tajne veze s državom, što joj olakšava posao u Turskoj. Primer je vođa mafijaške organizacije Sedat Peker koji je donedavno na društvenim mrežama objavljivao kompromitujuće sadržaje za članove turske vlade. U poslednjih nekoliko meseci se on smirio.

Avdži dodaje da je vizna politika turske vlade doprinela aktuelnom trendu.

„Tajna služba mora reagovati“

Poznavaoci prilika kritikuju aktuelnu praksu praćenja stranih kriminalnih organizacija. „Država mora da nadzire te ljude s mnogo više pažnje i preduzeti preventivne mere“, kaže Avdži.

Prema njemu, svakodnevna politika utiče na rad tajne službe, što dovodi do zapostavljanja važnih zadataka, pa se manje pažnje obraća na međunarodnu mafiju i manje sredstava se izdvaja za njeno suzbijanje: „Obaveštajna služba radi u saglasnosti sa vladom, a odavno je trebalo da se usredsredi na bezbednost zemlje.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.