Da li je šerijat dobar pravni sistem? Dvojica jutjubera raspravljala su o tome pre desetak dana i otada se tom temom bavi gotovo čitava Turska. Raspravlja se pre svega o tome da li je jutjuber Diamond Tema svojim izjavama o poslaniku Muhamedu povredio verska osećanja ljudi.

To je naime stav kabineta turskog predsednika, kao i turskog Ministarstva pravde. Oni su objavili da se protiv jutjubera vodi istraga zbog „huškanja naroda“ i „vređanja verskih osećanja“. Za 30-godišnjakom je raspisana i poternica.

Krivično delo ili sloboda izražavanja?

Turski jutjuber albanskog porekla pokušao je da u nekoliko drugih videa objasni da nije počinio nikakvo krivično delo, već da je samo čitao predanja o poslaniku iz opšteprihvaćenih zbirki. „Tu nema problema, ni pravno ni moralno“, ponavlja on. „Tako okretati situaciju i predstavljati je kao da bi jedan nevernik pretukao zagovornike šerijata je manipulacija“, kaže.

Incident još jednom pokazuje koliko je tursko društvo duboko podeljeno. Neki smatraju da sve što je Diamond Tema rekao spada u slobodu izražavanja. Drugi tvrde da je ocrnio poslanika Muhameda i povredio verska osećanja.

Šta se dogodilo?

Na spornom jutjub-snimku Diamond Tema, agnostik i uvereni sekularista, razgovarao je s nacionalističko-konzervativnim influenserom Asrinom Tokom. Tok veruje da je šerijat bolji sistem od demokratije. Njih dvojica više od dva sata raspravljali su o raznim temama, od osnovnih i manjinskih prava, do demokratije i ravnopravnosti muškaraca i žena.

Razgovarali su i o Muhamedovom braku s njegovom poslednjom suprugom Ajšom. Prema mnogim islamskim izvorima, Ajša je imala šest godina u vreme kada su zaručeni, a devet godina kada je taj brak zaključen.

„Veruješ li da je tvoj Poslanik oženio šestogodišnju devojčicu? U šerijatskom sistemu musliman sme da oženi šestogodišnju devojčicu. Misliš li da je to u redu?“, pitao je Diamond Tema svog sagovornika.

Već to je bilo dovoljno za pravu navalu na njega. Otada internetom kruže milioni pretnji smrću, a preti se i njegovoj porodici. Tema je razočaran, posebno zbog intervencije turskog ministra pravde, što je isto kao da mu je unapred presuđeno. „On je i moj ministar, trebalo bi da štiti i moja prava“, kaže Tema.

U tim okolnostima tursko-albanski jutjuber odlučio je da za sada – ostane u Albaniji. U Tursku će, kaže da ode tek kad se situacija smiri.

Turska je podeljena

Od dolaska na vlast 2001. islamsko-konzervativna stranka AKP predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ubrzala je polarizaciju zemlje. On i dalje propagira narativ da su od osnivanja turske republike pre sto godina, vernici i konzervativci, dakle Erdoganovi glasači, konstantno diskriminisani i potlačeni.

Međutim, tokom svoje vladavine, 70-godišnji Erdogan formirao je sopstvenu elitu, a ekstremističke redove i bratstva pretvorio u moćne pristalice i usko ih vezao uz sebe. Danas se potlačeno osećaju oni ljudi koji podržavaju strogu odvojenost države i vere.

Istraživanja: šerijat malo popularan među stanovništvom

Prema istraživanju turske Fondacije za studije ekonomske politike (TEPAV), 2016. godine 75 odsto ljudi izjasnilo se da želi živeti u sekularnoj zemlji. Četiri godine kasnije, udeo onih koji su podržavali jasno razdvajanje države i vere porastao je na 81 procenat.

Tada je 22 odsto ispitanih želelo šerijatsko pravo. Četiri godine kasnije, 2020, taj procenat je pao na 17. Oko 85 odsto stanovništva kaže da vera igra važnu ulogu u njihovim životima. Za ispitane od 18 do 24 godine vera je bila manje važna.

Da li su islam i šerijat isto?

Nedavno je 15 teologa kritički orijentisanih prema vladi izrazilo zabrinutost zbog aktuelne rasprave o šerijatu. U saopštenju su napisali: „Šerijat nije vera ili islam sam po sebi“.

U razgovoru za DW, jedan od potpisnika, Cemil Kilič, ističe da se godinama, kroz islamska bratstva i zajednice, ali i u kontrolisanim medijima, intenzivira propaganda da su šerijat i islam jedno te isto.

Šta je šerijat?

Iz perspektive Serdara Kurnaza, profesora na Institutu za islamsku teologiju na berlinskom univerzitetu Humbolt, na to pitanje nije tako lako odgovoriti. Jer, šerijatsko pravo se, kaže, različito tumačilo tokom istorije. „Šerijat je božanski sistem normi koji nije strogo propisan i nema nikakvu tekstualnu osnovu iz koje bi mogao jednostavno da se pročita i sprovede“, objašnjava Kurnaz za DW.

Upravo to i dovodi stalno do sukoba – ne samo u Turskoj i ne samo između vernika i nevernika, nego i među onima koji praktikuju veru. Jer, postoje različita shvatanja šerijata.

Berlinski profesor islamskog prava objašnjava šerijat na sledeći način: oslanjajući se na objavljene spise o raznim temama iz svakodnevnog života muslimana i verske prakse, pokušava se da se izvedu norme koje su u skladu s božanskim sistemom normi. „Ali, mi ne znamo tačno šta je božanski sistem normi. Mi, da tako kažemo, pretpostavljamo da možemo kroz objave da pročitamo šta bi bilo u Božijem smislu.“

Kurnaz dodaje da zato u šerijatskom pravu ima dosta ljudskog tumačenja. Prema njegovom mišljenju, šerijat nije monolitna i kruta struktura, on je dinamičan i prilagodljiv – pogotovo kada je reč o međuljudskim odnosima. Oni se, kaže, uvek mogu preoblikovati.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku