Već četiri sedmice u starogradskoj četvrti Dijarbakira važi zabrana izlaska na ulice. Slično je i u drugim gradovima sa kurdskom većinom na jugoistoku Turske. Prema tvrdnjama turskog Generalštaba, od ponovnog izbijanja sukoba s Kurdima ubijeno je 211 boraca Radničke partije Kurdistana (PKK). Nezavisni i strani mediji prenose međutim da je među stradalima i mnogo civila te da turska vojska često puca na sve što se kreće na ulicama. Desetine hiljada ljudi napustile su gradove u kojima žive. Tako je građanski rat nastavljen nakon dve i po godine primirja.

Konflikt je dobio novu generaciju boraca, piše u svom komentaru dopisnik Zidojče cajtunga Majk Šimanski. „Patnja je u Turskoj nasledna. Na jugoistoku je kratak put od deteta do ubice. Naraštaj PKK preneo je konflikt u velike gradove, Dijarbakir, Džizre, Silvan, Nusajbin. Tamo tinejdžeri stražare na uličnim barikadama. Kada padne noć, dolaze specijalne jedinice armije. Predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je da želi uništenje PKK. Scene četvrti turskih gradova nakon antiterorističkih operacija izgledaju kao građanski rat u Siriji.“

„Od 1984. traje oružana borba. Stradalo je 40.000 ljudi. Krvlju je ispisan dokaz da se konflikt ne može rešiti nasiljem. A ipak nasilje ne prestaje. Koliko god gorko zvučalo, izgleda da je država otpisala jugoistok. Region parija ionako ne doprinosi privrednom rastu. Od životnog stila moderne Turske u kurdsko zaleđe zemlje nije stiglo – ništa. Posebno šuplje zvuči kada vlada opravdava svoje vojne akcije zaštitom jedinstva države. Turska je odavno podeljena zemlja“, piše minhenski list.

Dodaje se da je predsednik Erdogan razočarao jer ga je napustila hrabrost da nastavi dijalog koji je pokrenuo s liderom PKK Abdulahom Odžalanom, koji je uhapšen još 1999. Naprosto, Erdogan je na izborima gde je vladajuća partija izgubila apsolutnu većinu video da se pomirenje s Kurdima ne isplati na glasanju. S druge strane, piše Zidojče, razočarao je i šef kurdske levičarske HDP Selahatin Demirtas koji je dobio ogromnih 13 odsto podrške, ali nije uspeo da spreči PKK da ponovo krene u oružanu borbu. „Izgleda da je Demirtas u međuvremenu odustao od posredničke uloge. Sada priča o autonomiji za Kurde – to je zahtev za koji se mislilo da je stvar prošlosti, jer tek povlačenjem tog zahteva su pregovori bili postali mogući.“

Zaključak autora komentara je da „Turska nije u stanju da reši konflikt sopstvenim snagama“ i da „Zapad mora da pomogne“. „Kada se radi o izbegličkoj krizi, Evropska unija je daleko izašla u susret svom pristupnom kandidatu Turskoj kada je stavila u izgled bezvizna putovanja i otvaranje novih pregovaračkih poglavlja kako bi Turska bolje štitila svoje spoljne granice. Kritika zbog eskalacije konflikta s Kurdima izgovarana je šapatom. Zašto ustupci Turskoj ne bi bili skopčani sa ponovnim pokretanjem mirovnih pregovora s Kurdima?“

Inače, protiv Demirtasa je već pokrenuta istraga zbog izjave da Kurdi treba da odluče da li su za autonomiju ili će i dalje živeti „pod tiranijom jednog čoveka“. Tu izjavu je Erdogan ocenio „izdajom države“. Švajcarski list Noje cirher cajtung posvećuje se kurdskom lideru kojem zbog tih reči prete 24 godine zatvora. „Mediji bliski vlasti su svom snagom lupali u ratne bubnjeve predsednika Erdogana, tako da se jedva i čulo da je i sâm Demirtas pod pritiskom kurdskih tvrdolinijaša koji se zalažu za oružano nasilje umesto pomirenja“, piše list. „Izgleda da pre svega među mladim Kurdima ima sve više onih koji ne drže mnogo do mirnog rešenja konflikta. Militanti se osećaju potvrđeno posebno tokom turske vojne intervencije u kojoj se ne mari mnogo ni za kurdsko civilno stanovništvo. Nije onda ni čudo da i Demirtas pooštrava ton.“

„Predsednik Erdogan smatra da je jedinstvo države u opasnosti i daje vojsci odrešene ruke“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Erdogan tako dovodi i EU u nezgodnu poziciju, u hod po tankoj žici između realpolitičke saradnje s Turskom i vernosti sopstvenim principima. Kako god, događaji u Turskoj čine da eventualno pristupanje u EU deluje nadrealno.“