U nasilju koje je izbilo u sirijsko-turskoj pograničnoj oblasti u blizini Afrina tokom antiturskih protesta na severozapadu Sirije poginulo je nekoliko ljudi. Demonstranti u oblasti pod kontrolom Turske rekli su da se solidarišu sa svojim sirijskim sunarodnicima u Turskoj.

Tamo, u centralnom anadolskom gradu Kajseriju, prethodno su zapaljene i uništene prodavnice i automobili koji su pripadali sirijskim izbeglicama. „Ne želimo više Sirijce“, uzvikivala je besna gomila.

Gnev mase bio je usmeren i protiv politike turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Siriji. „Erdogane podnesi ostavku“, uzvikivali su demonstranti, pokazujući tako da više ne žele da prihvate Erdoganovu dugogodišnju politiku otvorenih vrata za sirijske izbeglice.

U Turskoj živi oko tri i po miliona ljudi iz Sirije. Sam Erdogan kritikovao je nerede u Kajseriju kao „neprihvatljive“. Prema pisanju medija, tamo je uhapšeno oko 470 ljudi.

Diplomatsko zbližavanje

Protesti i nasilje ometaju planirano približavanje turske i sirijske vlade. Tek nedavno su vladari dve zemlje manje-više jasno objavili da žele da reorganizuju svoj već dugi niz godina narušen odnos.

Ankara je još na početku sirijskog građanskog rata 2011. godine stavila te odnose na led. U sukobu je Erdogan prvenstveno podržavao džihadističke grupe koje se bore protiv sirijskog režima.

Odnos između dve države pogoršao se dodatno jer je Turska 2018. godine preuzela kontrolu nad delovima severozapada Sirije. Tamo se bori protiv kurdskih snaga koje Ankara opisuje kao terorističke.

Ali sada očigledno duvaju neki novi vetrovi. Erdogan je 28. juna rekao da nema prepreka za obnavljanje diplomatskih odnosa sa Sirijom. Neposredno pre toga, sirijski predsednik Bašar al Asad takođe je nagovestio da želi da revitalizuje odnose sa Turskom.

Erdoganovi interesi

Za obe zemlje mnogo toga je na kocki. Vlada u Ankari je pod velikim pritiskom zbog sirijskih izbeglica koje žive u Turskoj. Raspoloženje protiv njih poslednjih godina uveliko se pogoršalo.

Erdogan želi da spreči da više Sirijaca dođe u Tursku, kaže Andre Bank, stručnjak za Siriju i Tursku na Nemačkom institutu za globalne i regionalne studije (GIGA) iz Hamburga. „On takođe želi da obezbedi da što više Sirijaca ponovo napusti Tursku. Ako bi uspeo da zaključi sporazum o repatrijaciji, to bi za Erdogana bio veliki politički uspeh na domaćem terenu.“

Turska takođe ima svoje ciljeve usmerene na severoistočnu Siriju. Turska vojska se tamo već godinama bori sa kurdskom milicijom YPG. Smatra se da je ona blisko povezana s Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koja je aktivna u Turskoj i tamo je okarakterisana kao teroristička organizacija – isto kao u Evropskoj uniji.

Razvoj događaja na severoistoku mogao bi da bude stvarni pokretač za pregovore između Sirije i Turske koji bi uskoro mogli da se održe, smatra Majkl Bauer, šef kancelarije nemačke Fondacije Konrad Adenauer (KAS) u Libanu, koji odatle prati dešavanja u Siriji.

„Sirijske demokratske snage (SDF), koje su prisutne u regionu i okrenute protiv Asada, kao i kurdska samouprava, nedavno su izjavili da žele da održe lokalne izbore u oblastima pod kontrolom Kurda“, ukazuje Bauer.

Taj projekat posebno u Turskoj nailazi na odbijanje. „Zbog međunarodnog pritiska, oni su sada odloženi za avgust.“

Ciljevi sirijskog režima

Nasuprot tome, sirijski režim približavanjem takođe teži konkretnim ciljevima. U suštini, Asad želi da nastavi proces normalizacije sa arapskim državama, kaže Andre Bank.

To je počelo najkasnije u maju 2023. godine, kada je Sirija kao aktivna članica ponovo primljena u Arapsku ligu. Asad želi da nastavi taj kurs i kada je reč njegovim nearapskim susedima.

Režim ujedno želi da povrati region Idliba na severozapadu zemlje, koji trenutno kontroliše radikalna islamistička milicija Hajat Tahrir al-Šam (HTS). Pošto Turska kontroliše severni deo Idliba, saradnja između dve države mogla bi da bude opcija.

To se odnosi i na oblasti pod kontrolom Kurda na severoistoku. Asadov režim tamo takođe želi da ponovo proširi svoje prisustvo. „Sporazum sa Turskom bio bi od velike pomoći“, kaže Bank.

Posredovanje Moskve

Sada se postavlja pitanje kakve će posledice nemiri sa obe strane granice imati na planirano sirijsko-tursko približavanje. S jedne strane, oni se verovatno zbog te atmosfere protive zbližavanju, jer su (bar) delovi stanovništva dve zemlje izrazili snažnu međusobnu antipatiju.

S druge strane, mogli bi i da ubrzaju planirano zbližavanje, jer bi saradnja mogla da ublaži zahteve i motive demonstranata, a to bi i jedna i druga strana na domaćem planu mogle da „prodaju“ kao uspeh.

Ono što Evropljane može da zabrinjava jeste to što su, prema posmatračima, prvi koraci ka tursko-sirijskom zbližavanju već napravljeni iza kulisa – i to uz rusko posredovanje.

Rusija trenutno pokušava da proširi svoj uticaj skoro svuda u regionu. „Mi u EU moramo biti svesni da će Moskva bezuslovno da sledi sopstvene interese u Siriji i regionu. Čak i posebno na račun Evrope“, upozorava nemački ekspert Majkl Bauer.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku