Turske snage potpomognute od strane sirijskih pobunjenika – među kojima su i pojedine džihadističke grupe – okupirale su kurdski grad u martu ove godine. U Afrinu su do tada bile kurdske Jedinice narodne odbrane (YPG) podržane od strane SAD. Ankara smatra YPG teroristima koji su tesno povezani sa Radničkom partijom Kurdistana u Turskoj.

Prema istraživanju Amnestija, veliki broj raseljenih stanovnika se od tada vratio svojim kućama samo da bi bili podvrgnuti maltretiranju. Amnesti je intervjuisao 32 osobe, sadašnje i bivše stanovnike Afrina, te saznao da trpe „proizvoljne pritvore, prisilne proterivanje, oduzimanje imovine i pljačke“, kao i da je većina zloupotreba bila „od ruku sirijskih grupa koje su opremljene i naoružane od strane Turske“. Neki dodaju da su civili kažnjavani ili da im je oduzimana imovina zbog neosnovanih optužbi za pripadnosti YPG.

Što se tiče škola, Amnesti je kroz intervjue došao do informacija da su neke od pobunjeničkih grupa i turskih oružanih snaga preuzele obrazovne ustanove i na taj način ometaju školovanje hiljada dece. Pored toga, Univerzitet u Afrinu je „potpuno zatvoren nakon što je uništen i opljačkan“.

Šta Turska ima da kaže?

Turska je negirala navode o kršenju ljudskih prava, odbacujući ih kao propagandu. Predsednik Redžep Tajip Erdogan ranije je izjavio da Turska nema želju da okupira delove Sirije i da želi da se legalni vlasnici vrate u Afrin.

Iz Amnestija kažu da su preliminarne rezultate poslali turskoj vladi, koja je dovela u pitanje nepristrasnost istraživanja, ali nije „pružila konkretan odgovor“ na optužbe. Lin Maluf, direktorka organizacije za istraživanja na Bliskom istoku, kaže da je Turska mora snositi odgovornost za civile i za održavanje reda i mira, jer je Turska „okupatorska vlast“ u gradu.

„Bez daljeg odlaganja, Turska mora prekinuti kršenja prava koje vrše pro-turske oružane grupe, posvetiti se pomaganju stanovnicima Afrina da ponovo izgrade svoje živote kao i da počinioci prekršaja snose odgovornost“, rekla je Maluf.

Uloga Turske u Afrinu

Nije prvi put da su trupe koje uživaju podršku Turske optužene za zlostavljanje u Afrinu. U junu je organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč saopštila da je vojska pljačkala i uništila imovinu koja pripada kurdskim civilima, nakon što je grad osvojen. Iz Ankare su rekli da od Afrina žele da naprave sigurno mesto za povratak raseljenog stanovništva, ali nije jasno koliko će se njihove snage tamo zadržati.

Turska vojska i njihovi sirijski saveznici 20. januara pokrenuli su operaciju „Maslinova grana“ protiv kurdskih Jedinica narodne odbrane u severnoj sirijskoj provinciji. Erdogan je dugo pretio da će isterati ono što on smatra kurdskim „teroristima“ na granici Turske sa Sirijom. Intervencija je otvorila novi front u sirijskom sukobu i povećala tenzije između NATO saveznika Turske i SAD.

nam/sm/afp/dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android