Simbol ponovnog približavanja Ankare Evropskoj uniji moglo bi da bude to što je u glavnom gradu Turske ponovno zasedala turska tzv. „Reformska grupa za akciju“. Nakon toga, ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da je postignut dogovor o tome da se „reformski politički proces – ubrza“. U narednom periodu, Turska želi prvenstveno da se bavi onim temama kod kojih se može doći do rezultata. U to, prema Čavušogluovim rečima, spadaju pregovori o carinskoj uniji i uvođenje bezviznog režima.

Čavušoglu je posebno težište stavio na carinsku uniju, tako što je zatražio da se nastave razgovori o njenom formiranju. Istovremeno, obećao je da će se Turska „koncentrisati na pravosuđe, osnovna ljudska prava, kao i slobode i bezbednost“. Uz to, kako je rekao, planirana je tešnja saradnja sa Savetom Evrope. I ministar pravosuđa Abdulhamit Gul dodaje da će vlada „raditi pitanjima ljudskih prava i sloboda“.

Pristupni pregovori Evropske unije s Turskom su zamrznuti, između ostalog i zbog toga što je Turska, prema mišljenju članica EU, u svojim akcijama protiv navodnih pristalica pokreta islamskog propovednika Abdulaha Gulena, masivno prekršila državno-pravna načela. Vlada u Ankari taj pokret optužuje za pokušaj puča u julu 2016. godine, što Gulen odbacuje.

Blokada Beča

Čavušoglu je dalje objasnio da u pristupnim pregovorima ne računa s ponovnim pokretanjem razgovora o poglavljima, bar ne dok Uniji predsedava Austrija. Vlada u Beču protivi se tome da Turska pristupi EU. Austrija je na čelu Evropske unije do kraja ove godine.

Već nekoliko nedelja uočljivo je da turska vlada – zbog monetarne krize, ali i zbog sukoba sa SAD u vezi sa sudbinom jednog u Turskoj zatvorenog američkog sveštenika – želi da se ponovo približi Evropskoj uniji, pogotovo Nemačkoj. Krajem septembra predsednik Redžep Tajip Erdogan dolazi u Berlin. On je takođe nedavno razgovarao i sa britanskom premijerkom Terezom Mej, kao i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Pariz na distanci

Makron je, međutim, u ponedeljak (27.8.) isključio mogućnost daljih pregovora s Turskom o pristupanju Evropskoj uniji. Francuski predsednik je diplomatama u Parizu rekao da predsednik Erdogan radi na svojevrsnom pan-islamskom projektu“, koji ujednao ima i anti-evropske karakteristike. Makron se ipak založio za neku vrstu „strateškog partnerstva“ sa Turskom i Rusijom, kako bi se te zemlje „prikačile“ za Evropu.

Ankara je smesta izrazila svoje „duboko žaljenje“ zbog Makronovog odbacivanja mogućnosti nastavka pristupnih pregovora. „Turska je, nakon pokušaja puča 2016, prošla kroz teška vremena, ali se sada vratila u normalu i čini iskorake po pitanju reformi koje zahteva Evropska unija“, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova u Ankari Hami Akšoj. Makronove izjave ponovo su pokazale da on „nije shvatio realnost u Turskoj“, dodao je Akšoj i ujedno istakao da se njegova zemlja u političkom, geografskom i istorijskom smislu ne može odvojiti od Evrope.

S obzirom na to da Turska doprinosi bezbednosti Evrope, Makronove izjave da je Turska „anti-evropska“ nisu istinite, rekao je Akšoj. On je dodao da je, nakon uvođenja predsedničkog sistema vlasti, demokratska i laicistička Turska postala još jača i odlučnija da krene u smeru punog članstva u EU“.

kle/mm (dpa, afp, ape, rtr)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android