Kao i u mnogim zemljama širom sveta, i u Turskoj se zahuktava kampanja za vakcinaciju protiv kovida 19. Turski ministar zdravlja Fahretin Kodža je još 14. januara pokrenuo prvu od ukupno četiri faze. Otada se, kineskom vakcinom Sinovak vakcinišu rizične grupe stanovništva: građani stariji od 85 godina, osoblje u staračkim domovima, zaposleni u zdravstvu i apotekari. Prema informacijama Ministarstva zdravlja, do sada je vakcinisano milion i 540.000 građana Turske.

Cilj Vlade u Ankari je da se u roku od šest meseci postigne koektivni imunitet. Ali, virusolozi i lekari sumnjaju da je taj ambiciozni cilj realan. Kritikuje se da je poručeno samo 40,5 miliona doza vakcina „CoronaVac“, kineske farmakološke kompanije Sinovak, a bilo je najavljeno 50 miliona doza.

„Ni sa 50 milona doza se u Turskoj ne bi mogao postići imunitet krda“, rekao je Murat Akova, infektolog sa Univerziteta Hadžetepe u Ankari. Za to bi bilo neophodno oko 70 do 80 miliona doza, kaže Akova.

-Pročitajte još: Šta znamo o kineskim vakcinama?

Bez poverenja u kinesku vakcinu

Ono što Vladi još otežava stvar je nepoverenje turskog stanovništva u kinesku vakcinu. Razlog su različite informacije o njenom dejstvu. Dok studija koju su sprovele turske bolnice i medicinske ustanove na 300.000 dobrovoljaca pokazuje da je vakcina delotvorna 91,25 odsto, iz drugih zemalja koje takođe koriste tu vakcinu dolaze znatno drugačije brojke.

U Indoneziji su testovi pokazali efikasnost 65,3, a u Brazilu samo 50,38 procenata. Virusolog i biolog iz američke biohemijske kompanije „SADA Bajontehnolodži“, Semih Taren, u rezultatima testova ne vidi razlog za zabrinutost. Do odstupanja je došlo zbog različitog broja slučajeva u testovima. Naime, u Indoneziji i Brazilu je mnogo manje ljudi učestvovalo u testiranju. „Osim toga, 50 procenata efikasnosti, kao u Brazilu, nije dokaz da vakcina ne deluje. Mora se razmišljati o tome da, ukoliko se vakcinisana osoba zarazi virsuom, kod nje se očekuju mnogo slabiji simptomi. A to je još uvek pozitivan rezultat.“

Pojedini eksperti kritikuju to što se turska vlada obezbedila samo jednom vrstom vakcine. No, prema zvaničnim informacijama, vlasti nameravaju da poruče vakcine i kod drugih proizvođača. Navodno je turska vlada u kontaktu i sa nemačkim proizvođačem Bajontek.

Da li se Turska kockala?

Murat Akova smatra da je sada prekasno da se postigne dogovor sa Bajontekom ili Modernom, „jer postoje problemi kod proizvodnje obe vakcine.“ Fajzer je isporuku Bajontekove vakcine u Evropu usporio, a u neke zemlje čak obustavio.

I molekularni biolog Urartu Seker sa Univerziteta Bilkent kritikuje tursku vladu zbog propuštenog vremena. „Očigledno je da smo zakasnili“, rekao je. „Proizvodni kapaciteti mnogih proizvođača vakcina su iscrpljeni. Prema informacijama iz Bajonteka, određen je jedan kontigent vakcina i za Tursku. Ali, da li su vakcine zaista dostupne? Ili su to samo puste želje?“

Semih Taren kaže da je zavisnost o samo jednoj jedinoj vakcini teška greška. „U idealnom scenariju trebalo bi da se na raspolaganju ima nekoliko različitih vakcina. S obzirom na to da su tehnologije proizvodnje različite, onda je i postignuti imunitet višestruk“, objašnjava virusolog Taren. Pri tom bi problemi koji nastupe mogli da budu kompenzovani drugom vakcinom.

Turska lekarska komora želi više transparentnosti

Sada Lekarska komora Turske vrši pritisak na vladu. Komora kritikuje da program vakcinacije Ministarstva zdravlja nije dovoljno transparentan i zahteva da njeno udruženje bude bolje uključeno u proces. U nedavno objavljenom objašnjenju zahteva se da se na raspolaganje stavi više informacija. „Molimo da se Lekarskoj komori dostavi tačan broj izvršenih vakicnacija i uvid u to da li je došlo do neočekivanih neželjenih efekata kod vakcinisanih osoba.“

Predsednica Lekarske komore Korur Findžandži za DW je izjavila da se nada u više transparentnosti, i to bez obzira što se dejstvo kineske vakcine do sada pozitivno ocenjuje. „Uzimajući u obzir ograničene podatke koje imamo, zaključujemo da vakcina nema neželjenih efekata i skoro stoprocentno štiti od teškog toka bolesti.“

Korona-kriza: Erdogan i gubitak poverenja

Nepoverenje ima predpriču. Na samom početku korona-krize uzdrmano je poverenje Lekarske komore u tursku vladu i njen krizni menadžment. Njihovi proračuni često su se razlikovali od zvaničnih podataka Minstarstva zdravlja. Na primer, lekari su proteklog novembra objavili sopstveno istraživanje prema kojem bi broj inficiranih korona-virusom mora da bude 300 odsto veći.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan se prvo usprotivio optužbama i Lekarsku komoru prikazivao kao terorističku organizaciju. Ali, s obzirom na to da je sumnja u zvanične brojke u jednom trenutku bila toliko velika, nije više pomagao ni taj manevar skretanja pažnje.

Ministarstvo zdravlja bilo je primorano da prilagodi zvanične brojke slučajeva korone. I zaista se ispostavilo da je Ministarstvo zdravlja mesecima varalo i samo slučajeve sa simptomima korona virusa ubacivalo u statistike. Tako proigrano poverenje je danas, nekoliko meseci nakon skandala, vidljivo. Prema turskim ispitivanjima javnog mnjenja u ovom trenutku tek svaki drugi građanin želi da se vakciniše.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android