Turski šef države Redžep Tajip Erdogan je uveo vanredno stane posle neuspelog pokušaja vojnog puča od 15. jula 2016. Nova pravila, koja otada važe, dopuštaju i kršenja ljudskih prava, piše u upravo objavljenom izveštaju organizacije Hjuman Rajts Voč. Članovi nevladinih organizacija naglašavaju da ta pravila imaju ekstremno negativne posledice po prava zatvorenika. U izveštaju oni opisuju 13 slučajeva zlostavljanja ljudi u zatvorima – bilo da se radi o uskraćivanju sna, preko batinanja, pa do seksualnog zlostavljanja i pretnji silovanjem.

„Nikog nije briga ako te ubijem“

Tako je, na primer, porodica jednog zatvorenika čula kako jedan policajac preti drugom zatvoreniku: „Zbog vanrednog stanja nikog neće biti briga ako te ubijem – reći ću da sam te ustrelio kada si pokušao da pobegneš“. Advokat jednog zatvorenika je rekao predstavnicima Hjuman rajts voča da su policajci pretili njegovom klijentu da će ga silovati pendrekom i poručili mu da neće preživeti narednih 30 dana.

Za vreme vanrednog stanja, policija sme da zadrži svakog građanina u pritvoru 30 dana – bez sudskog naloga. Pre pokušaja puča, taj rok je bio tri dana. Zatvorenicima kontakt sa advokatom može da se uskrati pet dana. Branitelji ljudskih prava kažu da ta pravila mogu biti zloupotrebljena da bi se ljudima u zatvoru pretilo da članovi njihovih porodica neće saznati ništa o njihovoj sudbini – sve samo da bi se širio strah.

Niko se ne usuđuje da govori

Čak i nevini građani mogu biti zadržani u zatvoru do mesec dana, pri čemu policija nema nikakvu obavezu da obrazloži tu meru. A zbog mržnje koju predsednik Erdogan širi prema onima koje sumnjiči kao disidente, boravak u zatvoru je, prema navodima Hjuman rajts voča, postao veoma opasan. „Ukidanjem zakona koji štite ljude od mučenja, turska vlada je čuvarima zakona praktično izdala blanko-ček; oni sada mogu da zlostavljaju i muče zatvorenike kako im drago“, kaže Hju Vilijamson, direktor Hjuman rajts voča za Evropu i Centralnu Aziju.

Ubrzo posle neuspelog pokušaja puča, organizacija Amnesti internešnal je prenela da su zatvorenici u turskim zatvorima zlostavljani – prebijani, mučeni ili silovani. Endrju Gardner, jedan od autora izveštaja, rekao je da se mnoge žrtve boje da govore o onome što im je učinjeno. Osim toga, samo mali broj advokata se usuđuje da preuzme takve slučajeve. „Već deset godina se borim za ljudska prava u Turskoj. Ovakav strah među braniteljima ljudskih prava i njihovim organizacijama još nisam doživeo“, rekao je Gardner za DW u julu: „situacija je ozbiljna“.