Zadaci predsednika Saveta Evropske unije opisani su u 15. članu Lisabonskog ugovora. On vodi sastanke Saveta i unapređuje njegov rad, priprema susrete predsednika država i vlada i brine se za kontinuitet rada, podstiče složnost i konsenzus u Savetu EU. Pa da li bi onda on trebalo da se u intervjuima uključuje u političke sporove?

Šokantni Intervju

To nije njegov zadatak“, smatra Kris Polet iz Međunarodnog veća za izbeglice iz Brisela. Prilično je šokantno, smatra Polet, videti koliko je Tusk slabo obavešten. Brojke pokazuju, suprotno njegovim tvrdnjama, da većina izbeglica dolazi iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih zemalja u kojima se vodi rat ili vlada dugoročna, teška kriza. To potvrđuju i statistike Agencije EU za granice Fronteks.

Za Poleta je još šokantnije to da predsednik Saveta EU ne poznaje evropsko pravo. Mogućnost da se izbeglice zadrže do 18 meseci, što bi Tusk, prema intervjuu, želeo da postane pravilo, nalazi se samo u direktivi EU o vraćanju odbijenih potražilaca azila. Ali, i tamo je to dozvoljeno samo u vanrednim slučajevima i nakon pojedinačne provere. „Ta odredba nema ništa s izbeglicama koje dođu na granice. Tusk tu nešto izmišlja, to je primer stvarne dezinformacije i to po evropskom pravu nije dozvoljeno.“

„Ne razumem zašto predsednik Saveta govori takve stvari, zašto širi strah“, kaže Polet. Njegova nevladina organizacija veoma je uznemirena zbog zaokreta koji se dogodio u Evropskoj uniji u raspravi o izbeglicama. Tusk svojim izjavama potkopava pokušaj da se pronađe solidarno rešenje za izbeglice, smatra Kris Polet. „Mi ne možemo to da ignorišemo, mi moramo da pronađemo zajednički odgovor, a on ne može biti u logorima na spoljnim granicama Evropske unije ograđenim bodljikavom žicom.“

„Neka Tusk radi svoj posao“

„Predsednik Saveta neka radi svoj posao i brine se o stvarima za koje je nadležan“, ljuti se i poslanik u Evropskom parlamentu Herbert Reul. Donald Tusk bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da bude posrednik između pojedinih zemalja. Naravno da on sme da deli pametne savete, ali ne sme da bude pristrasan na takav način, kaže taj nemački demohrišćanin i dodaje da je inicijativa Poljaka Tuska „zbunjujuća i to negativno zbunjujuća“.

Reul naglašava da do sada nije video neka velika dela Donalda Tuska i da mu je neobjašnjivo zašto je bivši poljski premijer sada tako ofanzivno istupio. „To ne olakšava postizanje konsenzusa u Evropi“, smatra Reul dodajući da se čovek pita koliko Tusk celu tu stvar uopšte razume kada zahteva neograničenu primenu dablinskih pravila. Već su i Evropski sud i nemački Savezni ustavni sud presudili da izbeglice u ovim okolnostima ne smeju da budu vraćene u Grčku.

Situacija u EU je, prema Reulu, trenutno kritična: „Oni moraju da se sporazumeju, a to nije moguće ako neki to jednostavno odbijaju. Zbog toga se mora razmisliti i o prestanku raspodele beneficija“, kaže Reul. On smatra da je krajnje vreme da se na predstojećem sastanku predsednika država i vlada EU stvari razjasne, inače će biti potrebna alternativa, kao recimo ideja o „jezgru Evrope“.

Kontraproduktivni nastup

„Donald Tusk se veoma koncentrirao na bezbednosni aspekt izbegličke krize“, kaže Janis Emanuilidis iz Centra za evropsku politiku u Briselu. Nema mnogo smisla što je upravo sada istupio, smatra on i dodaje da EU mora da postigne kompromis, što je već samo po sebi dovoljno teško. Za predsednika Saveta EU bi, smatra Emanuilidis, bilo bolje da je u pregovore išao s uravnoteženim predlogom.

I briselskog analitičara čudi što Tusk, upravo u ovoj napetoj situaciji između država-članica, izlazi s tim. „Politički iznenađuje to što stavlja jak naglasak na bezbednosni paket jer to ne doprinosi stvaranju konsenzusa.“ Tusk naglašava samo neophodnost čuvanja spoljnih granica, a izostavlja aspekt humanitarne krize i neophodnost da se izbeglicama pomogne, kaže taj politički analitičar ukazujući da pristup toj temi s tako neuravnoteženim gledištem ne olakšava njegov posao.