Donald Tusk ubrzava tempo. Lider proevropske koalicije desnog centra pokušava da nadoknadi vreme koje je izgubio zbog taktike odugovlačenja nacionalno-konzervativnog vladinog tabora. Samo dan nakon izbora, on je u Predstavničkom domu, Sejmu, u utorak ujutro 12. decembra 2023. u saopštenju vlade naveo: „Petnaesti oktobar će ući u istoriju kao dan mirne pobune za slobodu i demokratiju“.

Tusk je pozvao na obnovu nacionalnog jedinstva: „Snaga koja se ogleda u jedinstvu, trebalo bi da postane prva politička zapovest“, rekao je novi premijer Poljske obraćajući se poslanicima.

S pogledom na buduću ulogu njegove zemlje u Evropskoj uniji, Tuske je obećao saradnju i poštovanje europskih institucija. Poljska će, rekao je, ponovo preuzeti vodeću ulogu u EU. „Jači i suvereniji, ne samo što je jača i suverenija Poljska, već i Evropska unija“, naglasio je. „Svako ko pokušava da otera Poljsku u izolaciju, igra se s egzistencijom zemlje. (…) Prestanite da se ponašate kao da su nam prijatelji i saveznici iz NATO i EU pretnja. To je rizična, ako ne i luda igra“, upozorio je Tusk.

Taktika odugovlačenja

Nakon što je izgubio apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima 15. oktobra, predsednik stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kaćinjski dugo je pokušavao da igra na kartu vremena, kako bi što više odložio prenos vlasti. Tokom tog vremena, važne pozicije brzo su popunjene pristalicama PiS-a, a budžetska sredstva su podeljena „prijateljskim“ institucijama.

Mateuš Moravjecki, koji je kao premijer vladao Poljskom od 2017, nedeljama se ponašao kao da može da sastavi vladu, uprkos tome što PiS nema parlamentarnu većinu. U tom manevru odugovlačenja pomogao mu je i poljski predsednik Andžej Duda, koji dolazi iz istog političkog tabora, i to tako što mu je pre mesec dana poverio mandat za sastav vlade, iako izgleda da u tome uspe nije bilo.

Moravjecki ne uspeva, Tusk preuzima kormilo

Ali, nakon gotovo dva meseca, PiS-ova taktika odugovlačenja konačno je privedena kraju. Poslanički dom izabrao je Tuska za šefa vlade ovog ponedeljka uveče, 11. decembra 2023. Taj bivši predsednik Saveta EU dobio je 248 glasova, 23 više od potrebnog broja. Protiv njega je glasao 201 poslanik u parlamentu. Sejm je slavio, bivši poljski predsednik Leh Valensa sedeo je na galeriji za goste i suzdržavao se da ne pusti suze, dok se novi premijer okretao i rukama oblikovao srce. Na kraju su poslanici ustali iz svojih klupa i otpevali poljsku himnu.

Prethodno je Moravjecki izgubio na glasanju o poverenju u parlamentu. Podršku mu je pružilo samo 190 poslanika. Protiv njegovog ostanka na dužnosti glasalo je 266 parlamentaraca.

Sve do samog kraja obećanjima je pokušavao da na svoju stranu pridobije poslanike iz demokratskog tabora. Predstavio se kao miroljubiv političar, pozivao na dijalog i apelovao na parlament da pred izazovima „ne traži ono što nas deli, nego ono što nas spaja“. Šef vlade u odlasku predstavio je proteklih osam godina kao niz uspeha, a kao buduće zadatke naveo povećanje oružanih snaga na 300.000 vojnika, početak korišćenja nuklearne energije i izgradnju velikog aerodroma u centralnoj Poljskoj. Moravjecki je naglasio da će njegov plan „u svakom slučaju da pobedi – ako ne sada, a onda u budućnosti“.

Tuskovu koaliciju čine tri bloka: njegova Građanska koalicija (KO), Hrišćansko-demokratski Treći put (TD) i Nova levica. Novi premijer je takođe najavio da će rasvetliti vreme vlasti prethodne vlade, a posebno financijske afere PiS-a, kao i da istraži to kako su korišćeni fondovi EU i kako je manipulisano javnim medijima. Takođe se založio za nastavak podrške Ukrajini i najavio da će Poljska preuzeti zajedničku odgovornost za rešavanje pitanja migracija.

-pročitajte još: Pozadina krize u odnosima Poljske i Ukrajine

Razmena udaraca između Tuska i Kačinjskog

Tuskov izbor zasenila je „razmena udaraca“ između njega i njegovog suparnika Kačinjskog. Tusk se u kratkom govoru nakon objavljivanja izbornih rezultata osvrnuo na propagandnu kampanju usmerenu protiv njega, koju godinama sprovode političari PiS-a i državni mediji koje ta stranka kontroliše.

„Slušam na televiziji svaki dan, pa i danas: ’U Berlin i za Nemačku.’ To je ploča koju je pre mnogo godina snimio Jacek Kurski (šef državne televizije, prim.ur)“, rekao je Tusk. A onda se okrenuo direktno Kačinjskom: „Tada mi je tvoj brat Leh javno rekao da nikada nije video takvog zlikovca kao što je Kurski.“

Tokom predizborne kampanje 2005. Kurski je optužio Tuskovog dedu da se dobrovoljno prijavio za nemački Vermaht. U stvarnosti je Jozef Tusk mobilisan u Vermaht u Gdanjsku tokom Drugog svetskog rata i kasnije je prebegao u poljsku jedinicu.

Kačinjski je ogorčeno i hladno reagovao na Tuskov govor: „Ne znam ko su vam bili dedovi, ali znam jedno: vi ste nemački agent“, oštro mu je odgovorio lider sada opozicione PiS.

Kačinjski smatra da je poljskoj demokratiji došao kraj

„Ovo je kraj poljske demokratije“, dodao je Kačinjski reagujući na izbor Donalda Tuska. Potom se takođe obrušio i na Rusiju i na Evropsku uniju. „Planovi koje je usvojio Evropski parlament i koji se dalje razvijaju u EU, su koncept za promenu poljske države. Ona bi trebalo da bude područje u kojem doduše žive Poljaci, ali koje se kontroliše spolja, iz Brisela, a u suštini zapravo iz Berlina“, rekao je lider PiS-a.

„Kačinjski ne može da se pomiri sa porazom“, komentariše politikološkinja Ana Sjecijerska Šmaj.

-pročitajte još: Nakon izbora: nove nemačke poslovne perspektive u Poljskoj

U sredu ujutro će novi kabinet položiti zakletvu pred predsednikom Dudom, što je gorak poraz i za tog političara PiS-a, koji je pokušao da spreči promenu vlasti. To znači da bi Tusk, kao novi šef poljske vlade, mogao da na vreme odleti u Brisel i prisustvuje samitu Evropske unije s državama Zapadnog Balkana, kao i Savetu EU u sredu uveče. Tusk će u međunarodnim poslovima moći da se osloni na iskusnog, svetski poznatog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog, koji je vodio resor poljske spolne politike od 2007. do 2014.

Ali, onaj ko veruje da će Tusk biti „udoban“ pregovarački partner u EU, mogao bi neugodno da se iznenadi – uprkos pomirljivom tonu u svom prvom obraćanju. Upitan tokom predizborne kampanje o reformama EU, uključujući i ograničavanje načela jednoglasnosti, upozorio je da on „ne pada lako u integracioni entuzijazam“. A kada je u pitanju migrantska politika on bi tu mogao da bude, oprezan s obzirom na loša iskustva. Odluka poljske vlade 2015. da prihvati raspodelu izbeglica po zemljama EU znatno je pomoglo da stranka PiS Jaroslava Kačinjskog dođe na vlast.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.