1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Tvrdo kao Dobrint

7. maj 2018.

Šef poslaničke grupe CSU u Bundestagu Aleksander Dobrint izazvao je velike diskusije u nemačkoj javnosti svojom izjavom da u zemlji postoji „agresivna industrija koja sprečava proterivanje odbijenih potražilaca azila“.

Fortsetzung CSU-Winterklausur | Alexander Dobrindt
Foto: picture-alliance/dpa/A. Geber

Aleksander Dobrint je posebno potkačio advokate i humanitarne organizacije rečima da „onaj ko tužbama pokušava da spreči proterivanje kriminalaca ne radi u korist prava na azil, već protiv društvenog mira“. Na to su ga napali predstavnici pre svega Zelenih, SPD i Levice. Oni uglavnom navode da se Dobrint služi argumentima desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i da pokušava da pridobije njene birače.

Dnevnik Velt, međutim, smatra da je Dobrint upotrebom izraza „industrija“ zapravo sugerisao da oni koji nastoje da spreče proterivanje potražilaca azila na tome zarađuju novac; da je to neka vrsta unosne delatnosti, i konstatuje: „Ali advokati, humanitarne organizacije i socijalni radnici koji pokušavaju da beskonačno razvlače odredbe zakona o azilu (uz određen izuzetke) slede svoju ideologiju a ne trag novca.“

Cajt onlajn citirajući organizaciju za pomoć izbeglicama Pro azil prenosi da je „suština pravne države u tome da nezavisni sudovi proveravaju odluke vlasti.“ A dnevnik Zidojče cajtung piše da se „mnogi pitaju zašto Dobrint istupa tako kako istupa. I Horst Zehofer, Andreas Šojer i Markus Zeder – takođe političari bavarske CSU – vrlo su otresiti kada je reč o interesima partije. Ali, niko u javnosti ne agituje tako nedodirljivo i tako tvrdo kao Dobrint. A poznato je da u ličnom ophođenju spada u tihe i pažljive političare. I pored toga, gotovo jedom nedeljno se pobrine za ovakvu paljbu.“

 - pročitajte još: Kako je ugušena pobuna izbeglica

Mnogobrojne reakcije medija izazvala je i inicijativa šefa CSU i saveznog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera da se u Bavarskoj otvore novi centri za potražioce azila u kojima bi bila i donošena odluka o tome da li oni smeju da ostanu u Nemačkoj ili ne. Dolazak, odluka, vraćanje, sve u jednoj ustanovi zvanoj „AnKER“ – po početnim slovima odgovarajućih nemačkih reči „Ankunft, Entscheidung, Rückführung“. Sama reč „AnKER“ znači „sidro“ i u ovom kontekstu sugeriše neku vrstu „sidrišta“ za izbeglice.

To je jedna od stvari koje su zasmetale komentatoru levičarskog dnevnika Nojes dojčland: „Taj pojam ne može biti varljiviji. Sidro – to je nešto sa čim povezujemo sigurnost, simboličnu stabilnost na uzburkanom moru, bez opasnosti da nas oluja odnese. No, to nije definicija koja lebdi pred očima ministra Zehofera; njegov cilj je pre svega da se potražioci azila za vreme rešavanja zahteva izoluju od društva.“

Prema Zehoferovom konceptu, izbeglice koje dođu u takve centre bi bile registrovane ali posle toga ne bi bile razdeljene po opštinama, već bi u tim centrima čekale da njihovi zahtevi budu razmotreni. Izbeglica bi mogla da napusti centar i bude smeštena u nekoj od opština samo ukoliko vlasti signaliziraju da bi njen zahtev mogao biti pozitivno rešen.

To je za komentatora lista Mitelbajeriše cajtung – premalo informacija: „Ministar unutrašnjih poslova bi jasno morao da stavi do znanja kako tačno zamišlja pomenute centre, ko će da ih gradi ili uređuje, kako će oni biti organizovani, ko će da ih plaća i kako će tu sarađivati federalna i pokrajinska vlast. I, pre svega, kako će biti garantovana bezbednost kada se 1.000 ili 1.500 uglavnom mladih stranaca mesecima bude nalazio u istoj ustanovi?“

Nakon nedavnog incidenta u ElvangenuFoto: picture-alliance/dpa/S. Puchner

List Velt se oglasio i o ovoj temi, ovaj put jednim krajnje ironičnim komentarom: „Više od dve trećine Nemaca je za gradnju Zehoferovih centara. U tim ustanovama bi trebalo držati 1.500 ljudi dok konačno ne počine neko krivično delo tako da mogu biti legalno proterani. (...) Pokret gradnje ovih centra bi mogao i građevinskoj branši, koja je ionako u ekspanziji, da podari novi polet. Ako broj izbeglica ostane stabilan, moralo bi biti sagrađeno 150 do 200 takvih centara. Inače reč 'Anker' ('Sidro') ne odnosi se na onu spravu kojom se plovila vežu za morsko dno; naprotiv – izbeglica bi trebalo što pre da se spremi za ponovno puštanje niz vodu.“

 - pročitajte još: Iranske izbeglice zalutale u Beogradu

A dnevnik Frankfurter algemajne cajtung podseća: „U nemačkoj saveznoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji iz iskustva se zna da su potražioci azila iz Istočne Evrope, na primer oni u Erlinghauzenu, iskoristili priliku da se bave organizovanim kriminalom. Tako ni u Hesenu ni u Saksoniji neće biti lako da se uopšte nađe opština spremna da gradi ovakav centar.“

List podseća da bi se lokalne samouprave možda i odlučile za tako nešto kada bi bilo jasno za šta će biti nadležne – da li samo za gradnju centara i njihovo obezbeđivanje ili i za proveru putnih isprava i prisilno vraćanje izbeglica. Horst Zehofer bi trebalo da jasno razgraniči nadležnosti federacije i saveznih pokrajina, poručuje Frankfurte algemajne cajtung.

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi