1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Kultura

Učiti na primeru Jugoslavije?

29. septembar 2023.

Šesti Berlinski jesenji salon pozorišta „Gorki“ postavlja pitanje: da li smo iz rata u Jugoslaviji izvukli pouku? Do sredine decembra umetnici će kroz program pod imenom „Lost You Go Slavia“ pokušati da pronađu odgovore.

Od 28. septembra do 10. decembra u zgradi pozorišta „Maksim Gorki“ održava se 6. Berlinski jesenji salon pod nazivom „Lost – You Go Slavia“
Od 28. septembra do 10. decembra u zgradi pozorišta „Maksim Gorki“ održava se 6. Berlinski jesenji salon pod nazivom „Lost – You Go Slavia“Foto: Nenad Kreizer/DW

Koliko brzo neka tektonska pomeranja koja su se dogodili na periferiji Evrope (iz ugla Zapada) mogu da padnu u zaborav, pokazuje i primer rata u Jugoslaviji. Nakon ruskog napada na Ukrajinu početkom 2022, njemački mediji, a i neki političari, uporno su ponavljali kako je rat u Ukrajini „prvi krvavi sukob na području Evrope nakon Drugog svetskog rata“. I to uprkos činjenici da događaji u Jugoslaviji devedesetih nikome u Nemačkoj nisu mogli da promaknu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog stotina hiljada izbeglica koje su početkom devedesetih velikim delom završile u Nemačkoj.

Ponavljanje grešaka?

Sada se Nemačkoj događa isto, ali sa izbeglicama iz Ukrajine kojih je više od milion stiglo u Nemačku od početka ruske agresije. Da li će nemačko društvo da ponovi iste greške kao i devedesetih kada je nemačka vlada nakon završetka rata (na papiru) preko 350.000 izbeglica iz bivše Jugoslavije poterala u svim smerovima, uprkos činjenici da se mahom radilo o dobro integrisanim članovima društva koji su u kasnijim godinama itekako nedostajali, pre svega nemačkom tržištu rada?

I danas ojačala desnica u Nemačkoj traži povratak izbeglica kućama i zatvaranje granica. Da li će i ova vlada da popusti pod pritiskom s desnog spektra? Organizatorima 6. Berlinskog jesenjeg salona pozorišta „Maksim Gorki“ iz Berlina stalo je do toga da se greške ne ponove.

„Pogled unazad na rat u Jugoslaviji pruža nam mogućnost da govorimo o onome što se događa danas oko rata u Ukrajini, o mogućim posledicama i o tome kako ćemo mi kao društvo prema tim promenama da se odnosimo“, kaže u razgovoru za DW Šermin Langhof, upravnica pozorišta „Maksim Gorki“ i uz reditelja Olivera Frljića jedna od organizatorki ovogodišnjeg salona koji nosi tematski orijentisan naslov „Lost – You Go Slavia“.

Šermin Langhof pored Stilinovićevog „Pjevaj!“Foto: Nenad Kreizer/DW

Long live the War!“

Od 28. septembra do 10. decembra u zgradi pozorišta „Maksim Gorki“ u sklopu 6. Berlinskog jesenjeg salona mnogi umetnici povezani s područjem bivše Jugoslavije daće svoj doprinos traženju pouka iz post-jugoslavenske traume: Oliver Frljić, koji je od prošle godine jedan od umetničkih voditelja pozorišta „Gorki“, u sklopu salona predstavlja svoje dve premijere. Umetnice Danica Dakić i Milica Tomić izlažu svoja dela vezana za sudbinu Jugoslavije. Umetnik Siniša Labrović, koji od 2018. živi u Berlinu, svojim performansom „Long live the war!“ ukazaće na apsurdnost vojničkih rituala u svakodnevici. Početkom novembra u sklopu salona će po prvi put nakon dužeg vremena koncert održati i slovenački bend „Lajbah“, možda najpoznatiji kulturni izvozni događaj s prostora bivše Jugoslavije.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare uoči otvaranja Salona, predviđena su i brojna gostovanja pozorišnih trupa i umetnika s prostora bivše Jugoslavije, a biće prikazana i serija jugoslovenskih i postjugoslovenskih filmova koji su retko dostupni nemačkoj publici. U sklopu salona izložen je i legendarni rad hrvatskog konceptualnog umetnika Mladena Stilinovića „Pjevaj!“ iz 1980. koji je postao i vizuelni simbol ovogodišnjeg Salona.

Danica Dakić objašnjava „Zeničku trilogiju“Foto: Nenad Kreizer/DW

Berlin je, kako veruje Langhof, idealna tribina za suočavanje sa sudbinom jedne nestale zemlje. „Mi živimo u Berlinu gde je dom pronašlo mnogo ljudi koji iza sebe imaju iskustvo patnje i progona, stradanja i rata. ’You Go Slavia’ će biti prilika i za njih da se suoče sa sličnim iskustvima“, rekla je upravnica pozorišta „Gorki“.

Njoj je, kaže, posebno važno da istakne da se pritom ne radi o nekakvoj nostalgiji i dodaje da je, pored istorijskih radova, poput spomenutog Stilinovićevog „Pjevaj“, festival prilika da se upozna i sa radovima mnogih mladih umetnika koji su rođeni nakon rata, poput rediteljke Selme Spahić.

„Ti umetnici se bave i razmišljaju o konfliktima u svojoj domovini, ali i drugim, aktuelnim sukobima. Jugoslavija je samo jedan fokus koji smo odredili i stalo nam je ne toliko da se shvati pojam Jugoslavije, nego da kroz iskustva Jugoslavije pokušamo da shvatimo svet“, zaključila je Langhof.

Jugoslavija kao utopija i tamna avangarda

Umetnica Danica Dakić, koja u Berlinu izlaže svoje delo „Zenička trilogija“, kaže da nije frustrirana ponekad pogrešnim percepcijama Jugoslavije i prostora koji je nastao njenim raspadom. „Te drugačije interpretacije ponekad otvaraju prostor za nove rasprave koje onda vode do novih rešenja“, kaže Dakić.

Umetnica Milica TomićFoto: Nenad Kreizer/DW

Ona smatra da pojam „Jugoslavija“ ponovno postaje privlačan upravo zbog svoje utopijske dimenzije. „Jugoslavija je bila Evropa pre Evrope. I pokret Nesvrstanih danas fascinira mnoge, jer se radilo o konstrukcijama koje su bile okrenute budućnost“, rekla je Dakić za DW.

I njena koleginica, beogradska umetnica Milica Tomić, koja trenutno predaje u Gracu, primećuje da pojam „Jugoslavija“ stalno izaziva interesovanje javnosti, ali se on ujedno istorijski dekontekstualizuje: Jugoslavija ne postaje pozitivna utopija, već nego neka vrsta upozorenja.

„Uništenje Jugoslavije, tj. njen nestanak, postalo je kao neka tamna avangarda Evropi“, zaključuje Tomić. Ona u sklopu Salona izlaže umetnički projekat „Četiri lica Omarske“, koji se bavi sudbinom jednog od najmračnijih toponima rata u devedesetima, koncentracionog logora u kojem su srpski vojnici držali ne-srpske stanovnike Prijedora i okoline.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.