Ming Vong kaže: "Tada nisam razumeo nemački jezik, ali nju sam sasvim razumeo". Pod "nju" umetnik rođen u Singapuru, misli na figuru Petre fon Kant iz Fasbinderovog filma "Gorke suze Petre fon Kant". Ming Vong je zavoleo filmove nemačkog reditelja preko Gete Instituta. Bio je oduševljen i fasciniran svetom figura Rajnera Vernera Fasbindera.

Duboko dirnut Fasbinderovim filmskim svetom

"Bez mnogo predznanja o Fasbinderu, potpuno nespreman sam upao u svet Petre fon Kant". On je bio duboko dirnut svetom prikazanim u flimu, u kome su egzistirali samo zanesenjaci. "Ja sam bio Petra fon Kant", kaže Ming Vong o svom tadašnjem odnosu prema filmskom liku. Fascinacija njime nije prestajala. Ming Vong, koji je studirao u Singapuru i Londonu Medijsku umetnost, a danas živi naizmenično u svojoj domovini i Berlinu, tokom godina se dalje bavio Fasbinderovim delom.

Njegove dve instalacije trenutno se mogu videti u Frankfurtu u Nemačkom muzeju filma u okviru izložbe "Fasbinder SADA" (Fassbinde JETZT). Ming Vong je jedan od sedam umetnika inspirisanih radom nemačkog reditelja. Umetnici su iz Bangladeša i Pakistana, ali i iz Evrope. Frankfurtska izložba je lep primer za uspeh nemačkog kulturnog rada u inostranstvu. Istovremeno ponovo potvrđuje činjenicu o snažnom uticaju Fasbindera na nemački i međunardoni film.

Susret kultura

"Interkulturalnost je prilično bitna za ovu izložbu", kaže kustos Ana Frike. "To pokazuje da je Fasbinderovo delo - više nego što se misli u Nemačkoj - međunarodno prihvaćeno i da igra ulogu posebno kod mladih umetnika - na Univerzitetima filma i umetnosti. Fasbinder se pominje i na nastavi u inostranstvu, a njegova dela se prikazuju na Gete-Institutima. Filmovi su još uvek gledani.

Kako to objasniti? Na jednoj strani imamo estetski koncept Fasbindera, koji do danas ostavlja utisak, a na drugoj strani isticanje sadržaja. Reditelj se u 44 filma decidirano bavio nemačkom istorijom. "Lili Marlen" prikazuje Nemce tokom nacističkog režima, "Lola" i "Brak Marije Braun" otvaraju poglavlje privrednog čuda. U filmovima "13 meseci u godini" i "Nemačka ujesen" Fasbinder je komentarisao vreme puno tenzija tokom levičarskog terora krajem 70-ih godina. A njegov monumentalni ep "Berlin Aleksandarplac" ponudio je impresivan pogled u Nemačku 20-ih godina, u vreme nastajanja nacizma.

Estetika

Na drugoj strani umetnici prikazani u Frankfurtu, ali i mnogi drugi međunarodni reditelji, fascinirani su sofisticiranim slikovnim jezikom Fasbindera. Estetika boja u filmovima, kompleksna kretanja kamere, poigravanje sa pogledima i perspektivama, često kroz ogledala, do ekstrema nabijen melodramatičan trenutak njegovih filmova - sve to je uzeto u obzir. Baš kao što se i Fasbinder pozivao na umetnike ranijih epoha, tako se i današnji reditelji kao što su Pedro Almodovar, Fransoa Ozon ili Martin Skorseze dovode u vezu sa delom Nemca.

Genije Fasbinder

Činjenicu da Fasbindera više pamte u inostranstvu, nego u domovini, potvrđuje i Juliane Maria Lorenc, dugogodišnja montažerka njegovih filmova. "U Nemačkoj ga mnogi smatraju, već samo zbog njegove stvaralačke snage, ludim." Ali ne i u SAD. "Ne kažem da je bio genije, ni Rajner to ne bi rekao o sebi. Ali on je bio neverovatano vredan, imao je harizmu, i oko sebe je okupljao prave, veoma darovite mlade ljude."

Ming Vong u svojoj instalaciji "Uči nemački sa Petrom fon Kant" predstavlja scene iz Fasbinderovog filma iz 1972. godine. Kostimiran kao i filmski karakteri, umetnik izgovara na lošem nemačkom rečenice iz filma. To je istovremeno apsurdno i komično. Za njega je film nekada bio "samopromišljeni kulturni i lingvistički integracijski kurs".

Izložba "Fasbinder SADA" - Filmska i videoumetnost" može se videti do 1. juna 2014. u Nemačkom filmskom institutu / Nemačkom muzeju filma u Frankfurtu. Ostvarena je zajedno sa fondacijom Rajner Verner Fasbinder.