1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
KulturaNemačka

Učiti nemački sa Fasbinderom

30. novembar 2013.

On se smatra najvažnijim nemačkim filmskim rediteljem posle Drugog svetskog rata. Uticao je na filmske stvaraoce i umetnike širom sveta. Oni su bili inspirisani njegovim delom, čak i kada nisu razumeli nemački.

Portret Fasbindera (1970)
Portret Fasbindera (1970)Foto: DIF/Peter Gauhe

Ming Vong kaže: "Tada nisam razumeo nemački jezik, ali nju sam sasvim razumeo". Pod "nju" umetnik rođen u Singapuru, misli na figuru Petre fon Kant iz Fasbinderovog filma "Gorke suze Petre fon Kant". Ming Vong je zavoleo filmove nemačkog reditelja preko Gete Instituta. Bio je oduševljen i fasciniran svetom figura Rajnera Vernera Fasbindera.

Duboko dirnut Fasbinderovim filmskim svetom

"Bez mnogo predznanja o Fasbinderu, potpuno nespreman sam upao u svet Petre fon Kant". On je bio duboko dirnut svetom prikazanim u flimu, u kome su egzistirali samo zanesenjaci. "Ja sam bio Petra fon Kant", kaže Ming Vong o svom tadašnjem odnosu prema filmskom liku. Fascinacija njime nije prestajala. Ming Vong, koji je studirao u Singapuru i Londonu Medijsku umetnost, a danas živi naizmenično u svojoj domovini i Berlinu, tokom godina se dalje bavio Fasbinderovim delom.

Izložba "Fasbinder sada" - "Gorke suze Petre fon Kant" iz 1972.Foto: DIF/Peter Gauhe

Njegove dve instalacije trenutno se mogu videti u Frankfurtu u Nemačkom muzeju filma u okviru izložbe "Fasbinder SADA" (Fassbinde JETZT). Ming Vong je jedan od sedam umetnika inspirisanih radom nemačkog reditelja. Umetnici su iz Bangladeša i Pakistana, ali i iz Evrope. Frankfurtska izložba je lep primer za uspeh nemačkog kulturnog rada u inostranstvu. Istovremeno ponovo potvrđuje činjenicu o snažnom uticaju Fasbindera na nemački i međunardoni film.

Susret kultura

"Interkulturalnost je prilično bitna za ovu izložbu", kaže kustos Ana Frike. "To pokazuje da je Fasbinderovo delo - više nego što se misli u Nemačkoj - međunarodno prihvaćeno i da igra ulogu posebno kod mladih umetnika - na Univerzitetima filma i umetnosti. Fasbinder se pominje i na nastavi u inostranstvu, a njegova dela se prikazuju na Gete-Institutima. Filmovi su još uvek gledani.

Kako to objasniti? Na jednoj strani imamo estetski koncept Fasbindera, koji do danas ostavlja utisak, a na drugoj strani isticanje sadržaja. Reditelj se u 44 filma decidirano bavio nemačkom istorijom. "Lili Marlen" prikazuje Nemce tokom nacističkog režima, "Lola" i "Brak Marije Braun" otvaraju poglavlje privrednog čuda. U filmovima "13 meseci u godini" i "Nemačka ujesen" Fasbinder je komentarisao vreme puno tenzija tokom levičarskog terora krajem 70-ih godina. A njegov monumentalni ep "Berlin Aleksandarplac" ponudio je impresivan pogled u Nemačku 20-ih godina, u vreme nastajanja nacizma.

Estetika

Na drugoj strani umetnici prikazani u Frankfurtu, ali i mnogi drugi međunarodni reditelji, fascinirani su sofisticiranim slikovnim jezikom Fasbindera. Estetika boja u filmovima, kompleksna kretanja kamere, poigravanje sa pogledima i perspektivama, često kroz ogledala, do ekstrema nabijen melodramatičan trenutak njegovih filmova - sve to je uzeto u obzir. Baš kao što se i Fasbinder pozivao na umetnike ranijih epoha, tako se i današnji reditelji kao što su Pedro Almodovar, Fransoa Ozon ili Martin Skorseze dovode u vezu sa delom Nemca.

Genije Fasbinder

Scena iz filma - Svi drugi se zovu Ali - 1973.Foto: DIF/Rainer Werner Fassbinder Foundation

Činjenicu da Fasbindera više pamte u inostranstvu, nego u domovini, potvrđuje i Juliane Maria Lorenc, dugogodišnja montažerka njegovih filmova. "U Nemačkoj ga mnogi smatraju, već samo zbog njegove stvaralačke snage, ludim." Ali ne i u SAD. "Ne kažem da je bio genije, ni Rajner to ne bi rekao o sebi. Ali on je bio neverovatano vredan, imao je harizmu, i oko sebe je okupljao prave, veoma darovite mlade ljude."

Ming Vong u svojoj instalaciji "Uči nemački sa Petrom fon Kant" predstavlja scene iz Fasbinderovog filma iz 1972. godine. Kostimiran kao i filmski karakteri, umetnik izgovara na lošem nemačkom rečenice iz filma. To je istovremeno apsurdno i komično. Za njega je film nekada bio "samopromišljeni kulturni i lingvistički integracijski kurs".

Izložba "Fasbinder SADA" - Filmska i videoumetnost" može se videti do 1. juna 2014. u Nemačkom filmskom institutu / Nemačkom muzeju filma u Frankfurtu. Ostvarena je zajedno sa fondacijom Rajner Verner Fasbinder.