Tupi zvukovi prate porodicu koja odlazi na spavanje. Zujanje, šištanje i lupanje – zvuci su fabrike koja proizvodi dan i noć.

Fabrika ne proizvodi robu nego leševe. Porodica koju danonoćno prati ova buka je porodica Rudolfa Hesa, komandanta nacističkog koncentracionog logora Aušvic.

Njihova kuća je tik uz zidine logora, a iz idilične bašte vide se dimnjaci iz kojih se diže gust dim. Noću liže plamen. Deca se igraju u bašti, iza zidova laju psi, viču stražari, vrište izmučeni logoraši, puca se.

Leto je 1943. godine, krematorijumi u Aušvicu su počeli da rade pre nekoliko nedelja i sada rade danonoćno.

Užas ostaje iza zidova

S ove strane zida, Hedvig Hes, koju igra nemačka glumica Sandra Hiler nominovana za Oskara, održava rascvetanu baštu i pokazuje svojoj bebi cveće.

Kada je poseti majka, ona joj kaže da želi da posadi lozu uz zid logora, „onda to više nećemo morati da gledamo“. Ovo je jedna od retkih scena u kojima se pominje ili komentariše komšiluk.

U suprotnom, ono što se dešava iza zida se ignoriše i zataškava. Samo jednom užas obuzima porodicu: dok se kupaju u reci, „taticu“ Hesa i njegovu decu iznenadi bujica pepela iz krematorijuma. Posle toga su deca gotovo očajnički ribana u kadi.

Idila uz zidine koncentracionog logora preti da se rasprši kada Hes treba da bude prebačen u Berlin. Hedvig definitivno želi da ostane sa decom u svom samostvorenom raju – sa ili bez muža.

Nemilosrdna efikasnost

Rudolf Hes, koga igra Kristijan Fridel, je tih čovek, svestan svojih obaveza, koji savršeno kontroliše emocije. On se s ljubavlju brine o svojoj savršenoj porodici, vraća ćerku koja hoda u snu u krevet, čita bajke deci, mazi konja i odlazi na jahanje sa decom.

Zatim preuzima dužnosti u logoru i nastavlja istrebljenje Jevreja – oštro, nehumano i nemilosrdno efikasno.

Film „Zona interesa“ ne postavlja pitanje o Hesovom karakteru. On postavlja pitanje kako je moguće da ljudi žive u neposrednoj blizini fabrike ubijanja i ignorišu ono iza zidova.

Glumac Kristijan Fridel izjavio je za onlajn magazin „Filmstarts“: „Činjenica je da su ljudi tako živeli. Mislim da su ove dimenzije potiskivanja koje bi bile moguće u svima nama – iz bilo kojih razloga – upravo to ogledalo u kojem se ogledamo u filmu.“

Ovaj mehanizam potiskivanja posebno je očigledan u scenama u kojima se jedno od dece igra sa izbijenim zlatnim zubima, zatvorenik đubri cveće u Hesovom vrtu pepelom spaljenih ili Hedvig Hes koja proba bundu koja je pripadala ubijenoj Jevrejki.

U džepu pronalazi ruž i stavlja ga.

Sami pred kamerama

Snimanje je bilo neobično za ljude koji su radili na filmu. Kuća i bašta su bili opremljeni kamerama, a iza njih nije bilo kamermana. Sve se kontrolisalo i posmatralo iz kampera, glumački ansambl je delovao sam.

Glumci nikada nisu tačno znali kada i u kom kadru ih snimaju. Pored toga, skoro da nema krupnih planova likova, a ova distanca daje filmu gotovo karakter dokumentarca.

Dijalog često deluje improvizovano. Neke razgovore zaista ne razumete, što nije gubitak – uglavnom je to bezopasno brbljanje. Osim kada Hedvig Hes napomene da odeća ubijenih, koju porodica prisvaja kao nešto što se podrazumeva, mora da se prekroji jer je preuska.

Zvuk prenosi užas

Reditelj Džonatan Glejzer je ovim filmom uspio da prikaže Holokaust drugačije nego što je predstavljan ranije. Zato što se namerno uzdržava da slikama pokaže kakva se zverstva dešavaju iza zidova.

On to prepušta zvuku. Sveprisutnim zvucima logora za istrebljenje nisu potrebne slike da bi prenele užas. Gotovo da nema muzike. Zvukovi, koji se u filmu koriste veoma štedljivo, elektronski su i izuzetno brutalni.

Kada se ekran na kraju zacrni, čuje se neka vrsta hora, bolno glasna, disharmonična, destruktivna, brutalna – čisti teror, a ipak napravljen od strane ljudi.

„Zona interesa“ je već osvojila brojne nagrade, uključujući i Veliku nagradu žirija na Filmskom festivalu u Kanu 2023.

A nominovan je za pet Oskara, koji će biti dodijeljeni u Los Anđelesu sa nedelje na ponedeljak: najbolji film, najbolji film na stranom jeziku, najbolja režija, najbolja adaptacija scenarija i najbolji zvuk.

„Zona interesa“ je surov, važan i neverovatno dobar film, o kome glumac koji igra Hesa, Kristijan Fridel kaže: „Kada pogledam u kakvom vremenu živimo, koliko je film aktuelan, srećan sam što smo ga snimili.“