Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, domaćin sastanka na vrhu grupe G20, u temu borba protiv terorizma predvideo je tek za razgovore za tokom večere. Ali nakon serije napada u Parizu, o tome će šefovi država i vlada ekonomski najvažnijih zemalja sveta raspravljati već za vreme radnog sastanka. Erdogan je najoštrije osudio napade i zatražio međunarodni dogovor u borbi protiv terorista. „Terorizam nema veru, domovinu, naciju, niti rasu“, rekao je turski predsednik. Nesporno je da sve članice G20 osuđuju „Islamsku državu“ kao terorističku vojsku. IS nije izvršila samo napade u Francuskoj, već je verovatno odgovorna i za nedavno tragediju ruskog putničkog aviona.

Diplomate okupljene u Antaliji, mestu održavanja sastanka, nadaju se da će američki predsednik Barak Obama i njegov ruski kolega Vladimir Putin iskoristiti priliku za sporazum o zajedničkoj strategiji u borbi protiv IS i smirivanju stanja u Siriji. Ipak, za sada nije planiran bilateralni susret dvojice predsednika.

Kako dalje u Siriji?

Francuski predsednik Fransoa Oland otkazao je svoje učešće na samitu zbog terorističkih napada u Parizu. Sigurno je da će G20 izraziti solidarnost sa njim i ponudi mu podršku, ali nije sigurno da će otići toliko daleko da će „proglasiti rat“ protiv IS. Diplomate ipak veruju da će biti govora o intenziviranju napada međunarodne koalicije na položaje IS u Siriji i Iraku.

SAD i Rusija su u Siriji do sada radili jedan protiv drugog. Moskva podržava sirijskog vlastodršca Bašara al Asada, koga SAD i evropske države smatraju glavnim krivcem za rat. Pitanje je da li će sada uspeti da prevaziđu razlike u mišljenjima i zajednički krenu u borbu protiv „islamske države“, a da o Asadovoj sudbini raspravljaju kasnije.

Od finansijske krize do Sirije

Već ionako neuobičajeno stroge mere bezbednosti oko mesta održavanja sastanka, sada su dodatno pojačane. Luksuzni hotel u kojem su smešteni visoki gosti, liči na tvrđvu, a područje oko njega kontroliše 12.000 turskih policajaca. Jedini učesnik sastanka koji nije smešten u tom hotelu je – Obama. On boravi na američkom ratnom brodu koji je pristao u zalivu kod Antalije, a sa kojeg, po potrebi, mogu da budu ispaljene i rakete.

Sastanci grupe G20 održavaju se od 2008. godine. Povod za održavanje prvog i drugog samita bila je finansijska kriza, ali prošle godine glavna tema bio je sukob u Ukrajini, a ove je na dnevnom redu Sirija.

To su dugo pripremani susreti kojima prethodi niz pripremnih sastanaka i većanja stručnjaka. Ogromni troškovi tog „G20-cirkusa“ su opravdani, smatra britanski politikolog Tristen Nejlor: „To je zaista neverovatno skup i komplikovan skup, ali samo tako može da se organizuje efikasna saradnja na globalnom nivou.“

Posredovanje između SAD i Rusije

Turska, koja je primila oko dva miliona izbeglica iz Sirije, verovatno će pokušati da posreduje između Obame i Putina, predviđa turski politikolog Tarik Oguzlu. On ne veruje u uspeh tog pokušaja, ali ističe da je turska vlada srećna što je, zbog ruskih napada u Siriji, došlo do određenih pomaka. Oguzlu kaže da Ankaru iritira podrška SAD Kurdima na severu Sirije, s obzirom na to da se Turska bori protiv tih istih kurdskih pobunjenika. Ipak, SAD smatraju da su oni trenutno jedina kopnena vojska koja se efikasno bori protiv IS.

Evropska unija, koja je kao organizacija samostalna članica grupe G20, u svakom slučaju želi da se razgovara o izbeglicama. Ali zemlje poput Kine smatraju da je izbeglička kriza evropski, a ne globalni problem i da zato G20 time ne bi trebalo da se bavi. „Osim toga, postoji i čitav niz država koje nisu zainteresovane za raspravu o izbeglicama, barem ne zvanično, jer je njihova politika sasvim drugačija. Primer za to je – Saudijska Arabija“, smatra Tristen Nejlor.

Ekonomska pitanja

G20 bi trebalo da usvoji konkretne zaključke koji se tiču fiskalne politike. Raspravljaće se o akcionom planu od 15 tačaka koji bi trebalo da bude sproveden do 2017. ili 2018. godine. On bi trebalo da ograniči mogućnost multinacionalnih koncerna da izbegavaju plaćanja poreza. Akcija nazvana „BEPS“, mogla bi da državama donese dodatne poreske prihode u visini od 100 do 240 milijardi američkih dolara, procenjuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Stručnjaci očekuju i dogovor oko regulacije vezane uz najveće svetske banke, a tu su i mere podrške ekonomskom rastu. Prema mišljenjima sa pripremnih sastanaka za samit G20, rast je suviše mali i on od region do regiona suviše oscilira.