1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

U Beograd bez usaglašenih stavova

5. decembar 2017.

Tokom predstojećeg susreta članova Predsedništva BiH sa rukovodstvom Srbije, razgovaraće se o granicama, kao i o nekim drugim otvorenim pitanjima. Mogu li takvi razgovori da smire tenzije između dve države?

Foto: DW/U. Sabljakovic

Članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Dragan Čović, Mladen Ivanić i Bakir Izetbegović boraviće u sredu (6.12.) u zvaničnoj poseti Srbiji. Planirano je da razgovaraju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i predsednicom Skupštine Majom Gojković. Ranije je najavljeno da će u Beogradu biti reči o granicama i drugim otvorenim pitanjima.

Pročitajte još: „Referendum o otcepljenju – crvena linija“

Politički analitičar iz Sarajeva Adnan Huskić veruje da su takve posete neophodne kako bi se smanjile političke tenzije nakon izricanja haške presude Ratku Mladiću i reakcija u Srbiji na netačno prenesene navode iz intervjua koji je Bakir Izetbegović dao za DW.

„Da li će pri tom biti napretka u rešavanju konkretnih pitanja, uključujući i granična, u velikoj meri zavisi i od toga kakva će se atmosfera nametnuti. Gotovo svi dosadašnji međusobni susreti zvaničnika Srbije i BiH prošli su u prijateljskoj atmosferi i služili su upravo tome – da se smanje tenzije u vezi s određenim spornim pitanjima. Teško je sada reći da li će biti konkretnog pomaka u rešavanju graničnih pitanja. Ne verujem da će članovi Predsedništva BiH i zvaničnici Srbije sedeti nad mapama i iscrtavati granice oko Bajine Bašte. To je stvar tehničkih pregovora na nivoima stručnih komisija, ali nisam siguran u kojoj je fazi taj tehnički deo posla. Koliko je meni poznato, to još nije rešeno“, kaže Huskić za DW.

Ivanić i Dodik – „advokati Srbije“

Incko: Referendum o otcepljenju – crvena linija

28:03

This browser does not support the video element.

Poseta Beogradu prilika je za rešavanje mnogih praktičnih pitanja, ali članovi Predsedništva BiH u glavni grad Srbije dolaze bez usaglašenih stavova. To je rezultat složenih političkih odnosa u BiH. Analitičari podsećaju da pojedini srpski predstavnici u institucijama BiH radije zastupaju interese Srbije nego sopstvene zemlje. Problematični su i odnosi između bošnjačkih i hrvatskih predstavnika, ukazuje politički analitičar iz Mostara Slavo Kukić:

„U prilog tome govori barem nekoliko detalja. Prvi je vezan za fotografiju s obeležavanja Dana oružanih snaga BiH od pre koji dan, iz koje je evidentno da Izetbegović i Čović uopšte ne razgovaraju. Drugi je u vezi s činjenicom da Ivanić, poput Milorada Dodika i drugih iz političkog establišmenta Republike Srpske, zapravo istupaju kao advokati Srbije, a ne kao ljudi koji nastupaju u ime interesa BiH. Kako će, pitam se, Ivanić – ako će olako prepuštati delove BiH drugoj državi – to objasniti sopstvenom narodu na području opštine Rudo. Predsednik te opštine sasvim otvoreno kaže da se takvom trgovinom samo zadaje još jedan udarac narodu te opštine, dakle Srbima koji tamo žive. Na kraju, šta očekivati od trojca koji funkcioniše kao rogovi u vreći, a elementarna je logika da se uspeh može očekivati samo od ljudi koji funkcionišu kao delovi jednog te istog tima, i to tima čiji su ciljevi na istom fonu“, kaže Kukić za DW.

Pročitajte još: Dodik, mapa i flomaster

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je izjavio kako očekuje da će pitanje granice između Srbije i BiH biti rešeno do kraja godine. Predsedavajući Predsedništvu BiH Dragan Čović boravio je nedavno u Beogradu, a pojedini mediji objavili su da je postignut dogovor o granicama prema kojem bi opština Rudo ili njeni delovi pripali Srbiji. Nije saopšteno kakve bi ustupke Srbija učinila BiH, ali su nakon razgovora Vučić-Čović usledile optužbe o „cepanju BiH“, dok se Čoviću prigovaralo da nema legitimitet da pregovara o granicama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi