Zemlje EU nemaju obavezu da potražiocima azila izdaju tzv. humanitarne vize. Evropski sud pravde je saopštio da iz pravnih odredbi Unije ne proizilazi takva vrsta obaveze i da je za takva pitanja merodavno samo nacionalno zakonodavstvo. Presuda je doneta povodom tužbe jednog sirijskog bračnog para koji je sa troje dece hteo da se iz Alepa skloni u Belgiju. Par je u belgijskom konzulatu u Bejrutu podneo zahtev za vizu, a belgijski Ured za strance je taj zahtev odbio. Sud u Luksemburgu je objasnio i da je sirijska porodica htela da ostane u Belgiji duže od 90 dana. Osim toga, i da zemlje EU nisu u obavezi da prime sve ljude koji su doživeli katastrofalnu situaciju. Evo kako ovu presudu komentarišu nemački dnevni listovi.

Landescajtung (Lineburg): „Sabirni centar na ničijoj zemlji, duple ograde – Mađarska se, kada je reč o nemilosrdnom ponašanju, trenutno nalazi u trci sa SAD. Ali, ni Nemačka nema baš prava da se suviše glasno zgražava nad tim, jer princip zastrašivanja je imanentan evropskoj tvrđavi. Evropski sud pravde je to podvukao. Ni ratne izbeglice nemaju automatsko pravo na humanitarnu vizu. To je blisko praksi, jer bi u suprotnom evropske ambasade bile izložene navali koju ne bi mogle da savladaju. No, presuda je istovremeno mimo sveta, jer Evropa neće moći da izbegne zadatak obezbeđivanja  legalnih puteva za izbeglice. Ona ne sme da se zadovolji samo time što kriminalcima koji švercuju ljude pruža osnov za posao i tuguje zbog izbegličkih tragedija u Sredozemnom moru.“

Miteldojče cajtung (Hale): „Kao što su bogovi Tantala mamili vodom, koju onda nisu hteli da mu daju, tako i Evropljani postupaju sa pravom na azil – pred izbeglicama i progonjenim ljudima se njime diče, a ako se izbeglice pozovu na njega, onda se povlače, kao voda pred Tantalom“.

Rajnpfalc (Ludvigshafen): „Pravo izbeglica da budu zaštićene nameće visoke standarde i potpuno isključuje pitanje o mogućnostima pojedinačnih zemalja da prime izbeglice. A baš to je pitanje zbog kojeg mogu da padaju vlade. I zato se države radije ponašaju kao tvrđave. U praksi onda više nije važno koga najviše progone, već ko može da plati krijumčare i ume dobro da pliva. A EU će se sutra opet zgražavati nad krijumčarima koje svojom politikom utvrđivanja zapravo sama održava u životu.“

Štutgarter cajtung (Štutgart): „Da je Evropski sud pravde doneo drukčiju odluku, ona bi imala snagu jakog zemljotresa. A pošto sudije nisu priznale izbeglicama pravo na humanitarnu vizu, evropska azilna politika će zasad biti pošteđena sloma. Presuda je možda previše formalistički obrazložena, ali je ispravna. Odluku suda pravde bi trebalo shvatiti kao zadatak da se diskusija povede brzo, stručno i konstruktivno. Postojeća pravila o dodeli azila su nezadovoljavajuća.“

Štraubinger tagblat (Štraubing): „Presuda ne oslobađa EU obaveze da i dalje radi na zajedničkoj azilnoj politici. U nju će biti uključene i humanitarne vize. Brisel i Evropski parlament trenutno pokušavaju da nađu zajedničku definiciju i standarde. Ali, i to je teško. Jer, neke zemlje, pre svega Mađarska, zalažu se za restriktivnu izbegličku politiku. Parlament u Budimpešti je izglasao zakon koji predviđa da potražioci azila budu zadržani u kampovima duž južne granice dok se njihovi zahtevi obrađuju. Time je Mađarska pokazala da je spremna za dalje sukobe sa EU, a to pokazuje da ne treba računati da će u okviru te zajednice da se poveća solidarnost.“