1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

U Hrvatskoj Uber, u Irskoj taksi

8. avgust 2019.

Gradovi na hrvatskoj obali ovog leta puni su taksista i „taksista“. Iz unutrašnjosti su ranije mnogi preko leta dolazili da rade kao konobari i kuvari, mnogi i na građevinama. Danas radije prevoze putnike.

Zoran Milosavljević - kao taxsista u Dablinu
Zoran Milosavljević - kao taxsista u DablinuFoto: DW/P. Grigorović

Dok leti u Pulu dolaze da rade taksisti iz gotovo svih krajeva Hrvatske, jedan Puljanin od početka godine taksira u glavnom gradu Irske. Na taj životni preokret odlučio se Zoran Milosavljević kojeg se u Istri mnogi sećaju kao voditelja popularne TV-emisije „Moja Istra“, ali i po pivnici, koju je vodio, u kojoj je bila najveća ponuda svetskih piva u tom kraju.

Šta ga je nagnalo da sve to napusti i odluči da započne od nule u Dablinu? Milosavljević kaže da je odlaskom u Irsku želeo da sanira finansijske probleme u koje je upao kao preduzetnik. „Kad sam stigao u Irsku radio sam šta god je moglo da se radi. Paralelno sam gurao tri posla. Razmišljao sam koji smer da odaberem da budem fleksibilan s odlascima svojima u Hrvatsku i da mogu da pratim svoje goruće obaveze. U velikoj meri mi je u tome pomogao jedan dugogodišnji prijatelj koji mi je sugerisao da probam s taksijem. I tako sam krenuo u tom pravcu“, započeo je svoju životnu priču Puljanin s privremenom adresom u Dablinu.

Da li je zarada tamo mnogo veća pa je zbog toga odlučio da se odseli? Odgovara da u Dablinu ima veoma mnogo taksista, ali ima posla za sve tokom čitave godine, jer kod putnika postoji navika vožnje taksijima zbog lošeg javnog prevoza. „Taksista može da organizuje svoje vreme i ukoliko želi, tada ima priliku da zaradi mnogo više. Mit je da se s nekoliko vožnji može zaraditi i otići na spavanje. Onaj ko želi da zaradi mora da bude spreman da radi prosečno 12 sati, noćima, nedeljama i praznicima. I tek onda može da bude zadovoljan zaradom“, otkriva nam Milosavljević.

On dodaje da postoji stalna potreba za novim taksistima što pokazuje podatak da je prošle godine lokalna uprava oglasila nedostatak 1.600 taksista u Dablinu. Naglašava da su ljudi zainteresovani za taj posao zbog novca, ali s obzirom na to da radno zakonodavstvo omogućava da rade više poslova – nekima je to samo povremeni posao čime obogaćuju kućni budžet.

Upitali smo ga pod kojim uslovom bi se vratio da radi u Hrvatsku. Odgovara da bi to već sutra učinio kada bi mogao da zaradi samo pola novca koji može da zaradi u Irskoj, ali i da ne mora nužno da se bavi privatnim preduzetništvom.

U Puli je uz taksije na ulicama sve više vozača Ubera i BoltaFoto: DW/P. Gregorović

Radije taksista nego konobar

Na početku turističke sezone u hrvatskim medijima učestalo su se mogli čuti apeli udruženja poslodavaca kako poslove nema ko da odradi. Krivci su im bivši radnici koji u velikoj meri napuštaju zemlju u potrazi za bolje plaćenim poslovima u drugim članicama Evropske unije. Hrvatska vlada je poslodavcima izašla u susret i svega dva dana pre leta odobrila „uvoz“ do 5.000 radnika za poslove u turizmu i građevini.

Ništa novo, reći će dobri poznavaoci prilika u Hrvatskoj. Zaista, i proteklih godina bilo je sasvim uobičajeno sresti mnoge građevinare iz istočnih zemalja kako grade u Hrvatskoj. No, od ove je godine sasvim uobičajeno naći konobara koji služi na hrvatskoj obali, a da ne zna hrvatski jezik. To ukazuje da mnogi Hrvati manje vole da rade kao konobari i u građevinarstvu, a stanje na putevima nam ukazuje da više vole da prevoze putnike.

Otkako je prošle godine hrvatski sabor izmenio Zakon o prevozu u putnom saobraćaju prestao je otvoreni sukob „Uberovaca“ i taksista na hrvatskim putevima. Tržište je liberalizovano, a u praksi to znači da su sada gradovi na obali puni „Uberovaca“ koji voze automobile registarskih oznaka iz svih krajeva Hrvatske.

Reklo bi se da su kontinentalci došli da uberu koji turistički novčić. Ranijih godina su taj novčić mnogi tražili u ugostiteljstvu ili na gradilištu, a sada sa svojim Uber i Bolt vozilima za prevoz putnika. Koliko ih je, o tome nema zvaničnih statističkih podataka, jer vozači koji posluju putem digitalnih platformi mogu da menjaju mesto rada u Hrvatskoj kako i kada požele.

Celodnevnim radom do 500 kuna zarade

Šta je toliko primamljivo u tom poslu pa mnogi radije biraju da voze nego da grade ili opslužuju turiste? Odgovor na to i brojna druga pitanja, potražili smo početkom avgusta od dva sagovornika na aerodromu Pula. Jedan je vozač Ubera koji je zagrebačko leto zamenio pulskim, a drugi je lokalni taksista. Zbog osetljivosti teme oba sagovornika pristala su da razgovaraju pod uslovom da ne objavimo njihove podatke u javnosti.

Broj taksista u Puli osetno je porastaoFoto: DW/P. Gregorović

Vozač Ubera kaže da je posao prevoza putnika veoma popularan u Hrvatskoj, jer omogućava vozačima da rade onda kada to požele ili da dan provedu neradno, a pritom ne moraju da se pravdaju šefu. „Tako nešto je sasvim nemoguće onima koji rade na građevini ili u ugostiteljstvu. Uz to, prevozom putnika se arađuje više nego u mnogim drugim poslovima“, kaže nam vozač Ubera koji je izračunao da se celodnevnim radom može ostvariti čista zarada od 500 kuna, odnosno upola manje ako radi samo prepodne ili poslepodne.

U pola sata, koliko smo proveli u razgovoru s vozačem Ubera kraj aerodroma Pula, primio je desetak poziva na vožnju. Nije prihvatio nijedan, jer je procenio da bi malo zaradio s obzirom na to da su pozivi upućeni iz centra Pule, a tamo ne želi da vozi zbog velikih gužvi.

Koliko je velika potražnja za takvim tipom prevoza putnika lično smo se uverili prebrojavajući odrađene vožnje na aerodromu Pula. Za pola sata izbrojali smo sedam vozača Ubera i Bolta koji su dovezli, a mnogi odmah i odvezli druge putnike. Istovremeno, samo jedan lokalni taksista dobio je priliku za vožnju, a iza njega je dvadesetak drugih vozača, u vozilima, strpljivo čekalo.

Taksisti mi otkrivaju da putnici preferiraju Uber, jer naplaćuje 80 kuna vožnju do centra Pule, a klasičan taksi 200 kuna. Lokalni taksista nam je, komentarišući konkurenciju, rekao da Uberovci ne prave štetu samo njima, već i samima sebi. „Zbog mnogo više odvoženih kilometara njihovim vozilima će češće biti potrebni servisi, a kada odluče da ih prodaju, izgubiće mnogo novca zbog velike istrošenosti vozila. Oni nisu svesni da će im prihod od brojnih jeftinih vožnji na kraju doneti velike gubitke“, rekao nam je lokalni taksista.

Komentarišući veliku popularnost posla prevoza putnika, taj naš sagovornik kaže da danas ljudi sve više teže individualnim poslovima bez uticaja tima ili šefa i zato biraju taksiranje gde rade za sebe i svoj račun.

Turizam: blagoslov ili prokletstvo?

02:01

This browser does not support the video element.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi