Spor oko imena „Makedonija“? Nije to ništa novo. Sukob je izbio još 1990-ih kada je ta država postala nezavisna nakon raspada SFR Jugoslavije – pod nazivom „Republika Makedonija“. To je izazvalo talas negodovanja u susednoj Grčkoj. Radilo se o nacionalnim osećanjima, a možda i o nečem mnogo višem: naziv „Makedonija“ bi mogao rezultira teritorijalnim pretenzijama slovenskih suseda na pokrajinu Makedoniju u severnoj Grčkoj – tako je to obrazlagala grčka strana.

Vodili su se dugi pregovori uz posredovanje Ujedinjenih nacija. Razgovaralo se o konstrukcijama naziva kao što su „Republika Nova Makedonija“ ili „Gornja Makedonija“. Pre šest godina, tadašnji levičarski premijer Aleksis Cipras u Atini i njegov socijaldemokratski kolega Zoran Zajev u Skoplju konačno su uspeli da se dogovore: severni sused Grčke otada se zove „Severna Makedonija“.

Ugovor je potpisan na Prespanskom jezeru, na tromeđi Albanije, Severne Makedonije i Grčke. Nešto kasnije, preimenovana balkanska država mogla je da uđe u NATO. No, na članstvo u Evrpskoj uniji još će da pričeka.

„Znak oportunizma“

Kada je u subotu 11. maja 2024. položila zakletvu, nova predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova jednostavno je izostavila prefiks „Severna“. „Izjavljujem da ću dužnost predsednice Makedonije obavljati vredno i odgovorno, poštovati ustav i zakone i štititi suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost Makedonije“, rekla je političarka nacionalističke stranke VMRO-DPMNE.

Grčka ambasadorka je potom u znak protesta napustila skupštinsku salu. U Atini je konzervativni premijer Kirijakos Micotakis govorio o „nezakonitom i neprihvatljivom procesu“ koji „predstavlja kršenje Prespanskog sporazuma“. On je zapretio da će blokirati prijem Severne Makedonije u Evropsku uniju. Zemlja je kandidatkinja za članstvo od 2005. godine.

I nisu samo Grci ti koji se plaše da će i mandatar za sastav nove vlade Severne Makedonije i predsednik VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski takođe želeti da uzdrma Prespanski sporazum - on i nova predsednica su tokom predizborne kampanje više puta najavljivali da žele da koriste istorijski naziv „Makedonija“. I u Briselu su takođe zabrinuti, strahuju od novih tenzija u regionu.

Jorgos Cogopulos, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Trakiji i član atinskog trusta mozgova ELIAMEP, ipak nije toliko zabrinut. On za DW ocenjuje da je nastup nove predsednice očigledno znak oportunizma. „Političari žele da se dodvore biračima i, nažalost, često se oslanjaju na kartu nacionalizma“, ističe grčki analitičar. On ne veruje da će Severna Makedonija dozvoliti da sukob eskalira.

Takođe je, kaže, malo verovatno da će grčka strana iskoristiti najnoviji incident kao priliku za raskid Prespanskog sporazuma. Jer: „Taj sporazum je srž bilateralnih odnosa“, objašnjava politikolog.

Novi spor u Atini

Događaji u Severnoj Makedoniji izazivaju i unutrašnje sukobe u Grčkoj. Lider levičarske opozicije Stefanos Kaselakis (Siriza) napominje da konzervativni premijer Micotakis upozorava svog severnog suseda da poštuje Prespanski sporazum, iako je i sam kao opozicioni lider 2018. kritikovao upravo taj sporazum i glasao protiv njega u parlamentu. Uz dozu ironije, Kaselakis sada komentariše na Iksu: „Očigledno je da Prespanski sporazum ipak nije bio izdaja...“

Micotakis pokušava da preokrene argument leve opozicije i tvrdi da je incident u susednoj zemlji pokazao koliko su njegove kritike tada bile opravdane. Međutim, teško da će on odmah pooštriti ton prema Skoplju. Prema informacijama lista „Katimerini“, Micotakis za sada želi da sačeka i vidi kojim će kursom krenuti buduća vlada u Severnoj Makedoniji.

Istovremeno, njegova vlada ne žuri sa potpunom primenom Prespanskog sporazuma. Tri aneksa sporazuma, koji se pre svega odnose na izmene po pitanju spomenika i udžbenika, još uvek nisu ratifikovana u grčkom parlamentu. Politikolog Cogopulos veruje da to odlaganje ima veze s političkim ograničenjima u Atini.

„Vladajući konzervativci više ne mogu da ponište Prespanski sporazum, ali bar mogu da tvrde svojim biračima da ne rade u potpunosti na njegovom sprovođenju“, objašnjava analitičar.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.