„Sa uzvišice se vidi brutalni krajolik od kratera. Brda šuta, kranovi i jame dominiraju gradom koji izgleda kao da je ceo planiran na skici. Nekoliko sivih stambenih blokova ređaju se uz glavnu ulicu“, počinje reportaža austrijskog lista Standard.

„Bor je rudnik i rudnik je Bor. Između jeftinih butika sa svetlucavim trenerkama vide se kladionice, nepogrešivi pokazatelj siromaštva i očaja na Balkanu“, opisuje list gradić na istoku Srbije.

Od pre tri godine, rudnik bakra većinski pripada kineskoj grupi Ziđin. „Otkako Ziđin ovde ima glavnu reč, svuda se može videti kinesko pismo, čak je i turistički prospekt grada na kineskom i srpskom. Ali, otkako je Ziđin preuzeo, ovde osećate grebanje u grlu čim izađete iz automobila. Vazduh je ekstremno zagađen“, piše u reportaži.

Otpad iz rudnika i topionice truje i zemlju i vodu, kaže ekološki aktivista Toplica Marjanović, koji je i sam dugo radio u rudniku. „Ovde su uvek bile visoke vrednosti sumpor-dioksida, ali sada se povećala koncentracija arsena i teških metala“, kaže on.

Podseća se da Institut „Batut“ zvanično navodi da su u Boru znatno veće šanse da se oboli od raka, te da je povećana smrtnost i zbog respiratornih i drugih bolesti.

„Marjanović je ubeđen da se ovde radi samo o parama. Jer, kad raste produktivnost rudnika i topionice, onda raste i stepen zagađenja“, piše Standard. „Borska reka, u koju odlazi otpad iz rudnika, postala je mrtva voda zbog teškog zagađenja. Strateško ulaganje kineske rudarske kompanije donelo je državi kapitalnu investiciju od oko milijardu i po dolara. Ali rastu sumnje da je ta odluka bila dobra.“

U tekstu se podseća da je sud u novembru naložio Ziđinu da plati kaznu od svega milion dinara. To je konačna odluka dve godine nakon što je inspekcija našla da se količine sumpor-dioksida koje se emituju osam puta veće od dozvoljenih.

Nedavno je južno od Bora otvoren novi rudnik Čukaru Peki, bez valjanih studija uticaja na životnu sredinu, kažu aktivisti. „U okolini novog rudnika se stanovnici žale da su im kuće napukle, a bunari presušili. Muče ih i stalne detonacije“, piše list.

Reporterka Standarda nije uspela da dođe do zvaničnika Ziđina – tamo redovno ignorišu i telefonske pozive i pisane upite. „Deluje da se firma povukla iza debelih zidina, koje služe da niko ne bude pozvan na odgovornost“, piše list.

Mediji ipak izveštavaju o „strogom postupanju“ u Ziđinu. O tome recimo kako je jedan kineski direktor u avgustu udario srpskog inženjera.

„U Srbiji je zvaničan stav da je Ziđin očuvao radna mesta“, piše Standard, dodajući da je pet hiljada radnika došlo iz Kine. To bi moralo da se primeti u gradiću sa 35.000 ljudi, ali Kinezi su smešteni „u kontejnerima, okruženi zidom“.

Početkom godine su radnici čak protestovali, žaleći se da dobijaju nedovoljno za jelo. „Ali Bor nije jedino mesto u Srbiji gde radnici u kineskim firmama žive u uslovima koji nalikuju ropstvu“, piše list, podsećajući na slučaj stotina vijetnamskih radnika koji u Zrenjaninu grade fabriku guma kineskog Linglonga.

Bečki list piše i da ljudi „u Loznici strahuju da ne postanu drugi Bor“, te da je to masovno izvelo ljude na ulice i blokade puteva. Predsednik Aleksandar Vučić bio je prinuđen da povuče zakone za koje su građani tvrdili da pogoduju Rio Tintu.

„Uprkos svemu, izgleda da su se mnogi Srbi probudili i da se aktivno bore za zaštitu životne sredine, pravnu državu i prava radnika. I naučnici se javljaju za reč, ljudi poput Slobodana Milutinovića sa Univerziteta u Nišu. On upozorava da će Jadar postati mrtva reka ako se pokrene rudnik litijuma kod Loznice. Osim toga, mogle bi se zagaditi Drina i Sava, čije vode snabdevaju i Beograd.“

„Ovo sve će imati katastrofalne posledice u ovom bogatom i netaknutom agrarnom regionu“, rekao je Milutinović za bečki dnevni list.

Mnogi u Loznici ne veruju u obećanja vlasti da će im rudnik doneti blagostanje, piše Standard. Uostalom, samo treba da pogledaju Bor. „Raspoloženje u nekada važnom rudarskom gradu je više nego depresivno“, piše list. Aktivista Marjanović priča da mnogi odlaze iz grada, da Tehnički fakultet privlači sve manje studenata.

„Tačno je da bi bez investicije iz Kine ovde prestao rad. Mnogi Srbi su na početku bili zahvalni. Ali to se sada menja“, priča Marjanović. Austrijski list zaključuje: „Izgleda da kineske firme u ovom gradu hoće da brzo zarade što više para, ali da ne nude budućnost.“

priredio N. Rujević

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu