On ima 22 godine, a od nedavno i novo ime: Valerian. To je za njega korak u okviru socijalne tranzicije. U ličnoj karti mu još uvek stoji ime koje je dobio na rođenju i oznaka pola „M“, ali on taj pol ne oseća kao svoj.

„Ja sam nebinarna osoba“, kaže Valerian za DW. „Spektar rodnih identiteta daleko je širi od binarne podele na muškarca i ženu, kojoj nas uče od samog rođenja. Moj identitet je fluidan i osećam prisustvo femininih i maskulinih energija koje ispunjavaju moj život, oblikujući moju ličnost. Nisam muškarac, nisam žena, nisam osoba trećeg roda. Ja sam samo osoba koja ne pripisuje rod odeći, šminki, profesijama i sl. U ’mom svetu’ ne postoje rodne uloge koje se očekuju od nekoga, već svako ima slobodu da bude ko jeste.“

-pročitajte još: Evroprajd: Svi su pomalo pobednici u Vučićevoj Zemlji čuda

Valerian veoma otvoreno priča i o svojoj seksualnosti: on je, kaže, panseksualna osoba, što znači da nema rodni identitet i da pol ili seksualna orijentacija ne igraju glavnu ulogu u tome zašto će ga neka osoba privući, već ulogu igra njihova sveobuhvatna ličnost.

Kaže i da je imao brojnih neprijatnosti zbog toga što jeste i kako izgleda, ali u poslednje vreme, dodaje, odlučio je da ga to ne sputava u životu: „Trans-ljudi često žive povučeni ili u uskom krugu prijatelja, kako se ne bi izlagali neprijatnostima, diskriminaciji i zločinu iz mržnje, što je sve itekako prisutno kod nas. Takav je slučaj sa svima nama koji smo malo drugačiji. Međutim, ja sam veoma ekstrovertno i socijalno biće. Svuda se krećem, imam brojne hobije i interesovanja: studiram, radim, izlazim, bavim se sportom. Za mene ne postoji opcija da se povučem, niti da se krijem. Otvoren sam, svoj i direktan.“

Brojni problemi sa administracijom

U Srbiji često ima napada na „drugačije“. Krajem februara su tako npr. napadnuta tri momka u Beogradu zbog njihove seksualne orijentacije. Jedan od njih je uboden nožem, zbog čega je bio u životnoj opasnosti. Oba počinioca su uhvaćena i optužena, jedan za krivično delo ubistvo u pokušaju, a drugi za krivično delo nasilničko ponašanje.

To što nisu optuženi za zločin iz mržnje, Valerian smatra problematičnim: „Time se nastavlja negativna praksa institucija koje bi trebalo da zaštite marginalizovane, manjinske grupe, i da to smatraju otežavajućom okolnosti prilikom odmeravanja kazne.“

-pročitajte još: Koliko su LGBT-osobe bezbedne u Nemačkoj?

Transrodne osobe jesu veoma ranjive, potvrđuje i Sonja Sajzor iz regionalne organizacije „Trans Mreža Balkan“. Ona ujedno ukazuje da se one, između ostalog, „suočavaju i sa ekonomskim, socijalnim i političkim nejednakostima. Proces promene dokumenata je tako iscrpljujuće dug, a u međuvremenu, dok se podaci ne promene, lična dokumenta transrodne osobe prisilno autuju, na primer na razgovoru za posao.“

Sajzor objašnjava da je, prema zakonskoj uredbi koja je stupila na snagu 1. januara 2019, matična služba u obavezi da, na osnovu izveštaja lekara specijaliste, izda potvrdu o promeni oznake pola. Na osnovu te potvrde, osoba može da podnese zahtev za promenu imena u skladu s novim rodom, a MUP je u obavezi da stari matični broj zameni novim. Taj proces međutim, kako kaže Sonja, može da potraje godinama, a to sa sobom povlači i druge probleme:

„Nemogućnost da se promene podaci na diplomama, poništavanje braka kod transrodnih osoba čiji se brakovi nakon promene oznake pola mogu protumačiti kao istopolni, kao i nemogućnost roditelja da promeni sopstvene podatke u izvodu iz matične knjige rođenih sopstvenog deteta i slično.“

Transrodne osobe su u nezavidnom položaju i iz zdravstvenih razloga. Zdravstveno osiguranje trenutno pokriva troškove psihijatrijske evaluacije, preglede kod endokrinologa, hormonsku terapiju za trans muškarce i 35 odsto troškova operacije prilagođavanja pola. Trans–feminine osobe troškove hormonske terapije pokrivaju same.

„Dve stvari koje bi znatno doprinele poboljšanju rodno-afirmativne nege bila bi decentralizacija zdravstva i registracija lekova koji sadrže estradiol, što bi omogućilo izdavanje tih lekova na recept”, ističe Sonja Sajzor.

-pročitajte još: Srbija: stop za Zakon o istopolnim zajednicama samo je kupovina vremena?

Crna Gora najbolja u regionu

Ipak, najveća homofobija i transfobija uočljiva je na ulici. To potvrđuje i istraživanje Međunarodne krovne organizacije „ILGA Evropa“, koja ujedinjuje preko 600 organizacija iz 54 zemlje širom Evrope i Centralne Azije.

Prema njihovim podacima, pravna i politička poštovanja ljudskih prava LGBTI-osoba u zemljama Evrope veoma je različita. U Srbiji se njihova prava poštuju tek 35 odsto, a slične rezultate dele i Kosovo (35), BiH (40), Slovenija (46) i Hrvatska (47).

Veliko iznenađenje na toj listi je Crna Gora sa 61 procentom. To je više čak i od Nemačke (55), a bolje rezultate imaju samo Portugalija (62), Francuska (63), Švedska (68), i na vrhu liste Danska i Belgija (76).

Jovan Ulićević iz crnogorske asocijacije „Spektra“ objašnjava, međutim, da je Crna Gora zapravo pala sa osmog na dvanaesto mesto. On pritom smatra da ona čak ni to mesto ne zaslužuje: „Napredak u odnosu na zakonodavni okvir jeste primetan u poslednjih deset godina, ali koliko se implementira u praksi? Toliko da se može okarakterisati kao lepo, ali mrtvo slovo na papiru. Ipak, ne mogu reći da nisam ponosan i na takav napredak, jer je njega pratilo i osnaženje kvir-zajednice i LGBTQ aktivista i aktivistkinja koji su se neumorno borili za bolje društvo za sve.“

Važno je da postoji razumevanje okoline

„Kakva god da je situacija danas“, kaže Ulićević, „ne mogu da kažem da naši napori ipak nisu uzaludni. Da plešemo dva koraka napred, jedan nazad – to je sigurno, a na nama je da zahtevamo više i bolje, da budemo stalni kontrolori svih vlasti i da ne dozvolimo da Crna Gora, a ni region, odu udesno više nego što jesu, već da doprinesemo da se stvore suštinski progresivne ideje koje mogu naša društva da oporave od dugog perioda raznih fašizama i njihovih derivata.“

On ujedno ističe da je veoma važno razumevanja okoline, posebno zato što proces tranzicije nije isti za sve: „Za neke osobe je dovoljno da ih njihovo okruženje prihvati onako kako se one identifikuju, a nekima je potrebno da prođu kroz medicinske intervencije da bi osećali da su završili tranziciju u onom stepenu koji im omogućava nesmetano funkcionisanje u društvu“, objašnjava Jovan Ulićević. I na kraju zaključuje:

„Činjenicu da sam muškarac ne vezujem ni za jedan deo moje tranzicije, pa ne mogu da kažem da sam muškarac recimo od kad sam prošao proces prilagođavanja pola, jer sam znao da sam muškarac mnogo pre toga. Mislim da svi zaslužujemo više od toga da nas društvo prepoznaje isključivo u odnosu na to kako nas percipira, jer čovek je mnogo više od jednog dela svog identiteta.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.