Demohrišćanske, sestrinske stranke CDU i CSU nameravale su da spor nastao zbog odnosa prema potražiocima azila reše, ali on se ipak nastavlja – sa neizvesnim završetkom i jednim iznenađenjem.
Oglas
Nemačka trenutno doživljava grotesknu političku dramu. Glavne uloge igraju nemačka kancelarka Angela Merkel (CDU) i njen ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU). A glavno pitanje glasi: da li izbeglicama koje su već registrovane u drugim zemljama Evropske unije treba sprečiti prelazak granice, odnosno ulazak u Nemačku? Zehofer je za to, Merkel protiv. On insistira na nacionalnom, ona na evropskom rešenju.
Posle samita EU u petak (29.6), za trenutak se činilo kao da bi moglo da dođe do obostrano prihvatljivog kompromisa. Merkelova se, naime, iz Brisela vratila s dobrim vestima – bar iz njene perspektive: 14 zemalja izrazilo je nameru da prima nazad izbeglice. Zbog toga je na predsedništvu svoje stranke pohvaljena.
U tom trenutku činilo se da Zehoferova pretnja da će zatvoriti granice za izbeglice koji su već registrovane u nekoj drugoj zemlji EU više nije aktuelna. Pogotovu što bi od navodnog rešenja pre svega profitirala Bavarska koja se graniči s Austrijom. Preko te granice u Nemačku ulazi većina izbeglica.
Najavljene konferencije za novinare – otkazane
Ali to što kancelarka i šefica CDU smatra velikim uspehom, u očima sestrinske stranke iz Bavarske CSU je – mačka u džaku. Činjenica je da su određene zemlje dale samo obećanja, a Poljska, Češka i Mađarska čak negiraju da je dogovora uopšte i bilo. U tom nejasnom i kontradiktornom sukobu, na sastanku u subotu (30.6.) u Berlinu, kancelarka i njen protivnik nisu našli zajednički imenitelj.
Drugi pokušaj, u nedelju (1.7), trebalo je da konačno donese rešenje. CDU i CSU su održale odvojene sastanke kako bi lideri stranaka razmotrili kompromis dogovoren u Briselu. Rukovodstvo CDU sastalo se u Berlinu, a CSU u oko 600 kilometara udaljenom Minhenu. Predveče su bile najavljene konferencije za novinare na kojima je trebalo da budu preneti zaključci. Ali i jedna i druga konferencija je više puta bila odlagana.
Paralele sa Svetskim prvenstvom u Rusiji
Tako su prolazili sati, a da ništa značajno nije moglo da se čuje. Na sreću, novinari koje interesuje fudbal mogli su bar da jednim okom da prate utakmice osmine finala na Svetskom prvenstvu u Rusiji. Prvo je Španija igrala protiv zemlje domaćina, a zatim Danska protiv Hrvatske. I obe utakmice imale su produžetke. Pomalo dakle simbolično, jer ni dueli Merkel-Zehofer, odnosno CDU-CSU nikako da se završe. Međutim, uzbuđenje je izazvala glasina koju je počela da širi nemačka novinska agencija (DPA) – da Zehofer hoće da podnese ostavku.
Na Svetskom prvenstvu utakmice su rešene penalima – pobedile su Rusija i Hrvatska. Ali drama u Nemačkoj, koju su s velikim interesovanjem pratili i evropski susedi, sinoć se nije završila. Posle produžetaka, spor je neposredno posle ponoći – prekinut. U Minhenu je par sati kasnije Zehofer lično potvrdio da je ponudio ostavke na sve svoje političke funkcije – dakle na mesto ministra unutrašnjih poslova i na mesto predsednika CSU.
Moguć kraj vladajuće koalicije
Ipak, očekuje se još jedan, poslednji pokušaj pomirenja s Merkelom – „u nadi da ćemo se razumeti“. Zehofer je navodno rekao da njegova politička budućnost zavisi od toga da li će CDU Angele Merkel a popusti. Da podsetimo, u Bavarskoj se u oktobru održavaju pokrajinski izbori.
S obzirom na to da je CDU jasno stala iza svoje šefice i nemačke kancelarke, trenutno se čini da je u tvom sporu pobedila Merkelova – osim ako CSU, reagujući na eventualnu ostavku svog šefa, napusti koaliciju u Berlinu. To bi bio crveni karton za Merkelovu koja bi u tom slučaju ostala bez većine – a Nemačka bi verovatno bila suočena s novim izborima.
U potrazi za „evropskim rešenjem“ za migrantsku krizu Angeli Merkel su potrebni saveznici među šefovima vlada zemalja-članica EU. Ali saveznika je sve manje, a neki su sve odlučnije protiv nemačke kancelarke.
Foto: picture-alliance/AP Photo/O.Matthys
Saveznika je sve manje
U potrazi za „evropskim rešenjem“ za migrantsku krizu Angeli Merkel su potrebni saveznici među šefovima vlada zemalja-članica EU. Ali saveznika je sve manje, a neki su sve odlučnije protiv nemačke kancelarke.
Foto: picture-alliance/AP Photo/O.Matthys
Partner
Ako je neko politički prijatelj nemačke kancelarke, onda je to francuski predsednik Emanuel Makron. I on, kao i Merkelova, želi evropsko rješenje jer se, kao i ona, boji za opstanak EU. Bavarski CSU pak veruje da Makron podržava Angelu Merkel zato što ga je „kupila“ finansijsko-političkim ustupcima.
Foto: picture-alliance/Tass/dpa/M. Metzel
Humanista
Novi španski premijer Pedro Sančez postupio je u skladu s politikom Angele Merkel kada je dozvolio da u njegovoj zemlji pristane brod s afričkim izbeglicama – koji je odbila da prihvati vlada Italije. Tolika doza humanosti ovih dana je retka. Ali taj političar španskih socijalista ipak je naglasio da je njegovoj zemlji potrebna pomoć u savladavanju migracije.
Foto: Getty Images/AFP/J. Soriano
Posrednik
Holandija je trgovačka nacija, otvorene granice unutar EU Holanđanima su veoma važne. Oko toga se premijer Mark Rute s Angelom Merkel slaže. S druge strane, raspoloženje u njegovoj zemlji danas je pre anti-migrantsko. Rute ne želi da u Evropu dolaze osobe koje nemaju pravo na azil. On bi u takvoj konstelaciji snaga mogao da preuzme ulogu posrednika.
Foto: Reuters/F. Lenoir
Taktičar
Između Angele Merkel (CDU) i levičara Aleksisa Ciprasa postoje ogromne ideološke razlike. Svejedno, grčki premijer zalaže se za „evropsku solidarnost“ u rešavanju migracija i lično podržava Angelu Merkel. Razlog za to bi moglo da bude razumevanje koje je Merkelova pokazala u kontekstu grčke dužničke krize – Cipras se nada novim ustupcima.
Foto: Reuters/A. Konstantinidis
Radikal
Danac Lars Loke Rasmusen ne deluje kao radikal, ali je po pitanju migracija radikalan. Danska vlada sprovodi strogu politiku „zastrašivanja“ azilanata, strožu nego druge zemlje. Rasmusen je prvi lansirao ideju o prihvatnim centrima van EU. On ne želi preraspodelu azilanata među zemljama-članicama.
Foto: imago/Belga
Meki protivnik
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc uvek je ljubazan s Angelom Merkel, ali istovremeno ne krije duboko neslaganje s njenom liberalnom izbegličkom politikom. Pritom se Kurc odlično slaže s protivnicima Angele Merkel na unutarašnje-političkom planu: s ministrom zdravlja Jensom Španom (CDU), ministrom unutrašnjih poslova Horstom Zehoferom (CSU) i bavarskim premijerom Markusom Zederom (CSU).
Foto: picture-alliance/dpa/P. Kneffel
Tvrdi protivnik
Nestranački italijanski premijer Đuzepe Konte jedan je od najtvrđih oraha za Angelu Merkel. Konte ni u kom slučaju ne želi da prihvati (vraćene) izbeglice koji su prvi put registrovani u Italiji. Pritisak na njega vrši pre svih ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini iz Lige: „Mi ne možemo da prihvatimo nijednu jedinu osobu više.“ S takvim izjavama, u Italiji raste popularnost Lige.
Foto: picture-alliance/ZumaPress
Nezainteresovan
Niko nije godinama tako žestoko kritikovao politiku otvorenih granica Angele Merkel kao mađarski premijer Viktor Orban. Za njega je kriza problem Angele Merkel, a ne njegov. Na mini samit EU o migracijama održan prošlog vikenda on nije ni otputovao, za razliku od ostalih lidera tzv. Višegradske grupe (Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska). Svi oni kategorički odbacuju preraspodelu izbeglica.