Nemačke vlasti se pribojavaju da bi problemi sa energijom ove zime mogli da izazovu nemire. Sve zavisi od toga kako će se upravljati krizom u politici, ali i kako će se to percipirati.

Vlasti i zakonodavci u Nemačkoj smišljaju sveobuhvatne mere za uštedu energije, od gašenja ulične rasvete do snižavanja temperature u zgradama – i mole građane da smanje potrošnju kod kuće.

Da li će ti mere izazvati solidarnost ili otpor neće biti jasno sve dok ne stigne zima - i računi na napltau. Kako na to gleda Kancelar Olaf Šolc vidi se i po njegovoj izjavi za nemački javni servis ARD prošlog meseca, da su rastući troškovi grejanja „bure baruta za društvo“.

Javnim isticanjem ovog problema, kancelar i njegova vlada pokušavaju da saseku nemire u korenu.

„Govoreći o ’buretu baruta’ kancelar pokušava da napravi mesta za ključne odluke“, izjavio je za DW Rikardo Kaufer, profesor političke sociologije na Univerzitetu u Grajfsvaldu. Kaufer je dodao da Šolc tako pokušava da potencijalno problematične aktere navede na kompromis.

Drugim rečima, nemački kancelar ovako signalizuje koalicionim partnerima, političkoj opoziciji, biznisima i civilnom društvu, da se svako prepiranje oko političkih mera ide na štetu države.

Kaufer je primetio da je ovo „lekcija naučena iz pandemije“, kada su poltičari često delovali nespremni da obuzdaju širenje zaraze, iako su naučne procene davale sliku kako i kada će virus da se širi. Njihova komunikacija je bila više reaktivna nego proaktivna.

Šta čini čine vlasti?

Bundestag je već usvojio zakon kojim bi najugroženije stanovništvo trebalo da bude pošteđeno od visokih cena. Istovremeno, nemačkim komunalnim preduzećima će biti dozvoljeno da deo visokih troškova prebace na potrošače.

Time se u kreiranju politike ide po tankoj liniji - s jedne strane volja da se pomogne domaćinstvima, naročito onim sa niskim primanjima, ali ne toliko da se potkopa podsticaj za uštedu energije. Još neke olakšice su najavljene nakon letnje pauze, ali detalji još nisu poznati.

Ministar finansija, Kristijan Lindner, iz stranke liberala se zalaže za vrednosti svoje stranke odnosno niske poreze, nisku državnu potrošnju i malu regulativu. S druge strane, Šolcove Socijaldemokrate i Zeleni se zalažu za velikodušniju pomoć građanima.

Novac i jasna komunikacija

Čak iako vlada primeni mere kako treba, poruke koje ona šalje građanima mogu biti pogrešne. Politikolozi smatraju da to može da bude podjednako važno kada je u pitanju formiranja javnog mnjenja.

Da su novac i resursi samo pola onoga što je potrebno u borbi sa krizom pokazala je pandemija - podjednako je bitna jasna i dosledna komunikacija.

„Percepcije su odlučujuće“, kaže za DW Evelin Bicek, profesorka političke komunikacije na Univerzitetu Koblenc-Landau. „Na kraju krajeva, svi se ponašamo više na osnovu onoga što smatramo istinitim, nego na osnovu što je istina".

Ona dodaje da je simbolizam moćno oruđe u održavanju javne podrške. Šolc je pobedio na prošlogodišnjim izborima delimično zbog svog pasivnog stila rukovođenja, nalik Merkelovoj. Sada bi od njega moglo da se traži da se dokaže - i moglo bi da izazove nemire - ako javnost bude smatrala da je u brodu bez kapetana a sa santom leda ispred sebe.

„Kriza nije samo opasnost, već i prilika da se pridobije poverenje ukoliko se tom krizom dobro upravlja i ako se to vidi", istakla je Bicek.

Zamenik kancelara, Robert Habek, to izgleda razume. Kao ministar privrede, Habek ima vodeću ulogu u energetskoj politici i bio je primoran da donosi teške odluke koje su često bile suprotne njegovoj partiji Zelenih. Ipak, ankete pokazuju da je osvojio političke poene, jer je redovno objašnjavao razloge iza donošenja tih odluka.

Međutim, postoje granice u političkoj komunikaciji. Habek je izviždan na nekoliko događaja do sada, mada su ti protesti više bili anti-ratni nego anti-demokratski.

Procena rizika

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova za DW objašnjavaju da, u zavisnosti od toga u kojoj meri troškovi i snabdevanje energijom budu opteretili društvo, mogu se očekivati nemiri sličnih razmera kao i oni koji su bili protiv mera za suzbijanje korona virusa.

„Možemo pretpostaviti da će populisti i ekstremisti ponovo pokušati da utiču na proteste na svoj način“, kaže portparolka ministarstva, Brita Bejladž-Harman za DW i dodaje da ekstremistički akteri i grupe u Nemačkoj mogu izazvati nemire, ukoliko to dozvole odgovarajući uslovi krize.

Savezna policija, koja je u nadležnosti ministarstva, kaže za DW da za sada nema uvid u konkretne pretnje koje mogu da proiziđu iz energetske krize.

Percepcija takođe igra ulogu u tome koliko nemiri mogu da potresaju zemlju.

Takozvani „kverdenkeri“, odnosno populisti koji su bili protiv pandemijskih mera, izlazili su na ulicu tokom lokdauna, ali iako su bili glasni, u pitanju je bila manjina stanovništva. Ipak - dobili su veliku medijsku i političku pažnju.

Politički sociolozi poput Kaufera smatraju da protesti više upadaju u oči u Nemačkoj, gde politička kultura zasnovana na konsenzusu i podela vlasti odvraćaju od instrumentalizacije društvenog nezadovoljstva, za razliku od drugih zemalja u Evropi. Francuske, na primer ima reputaciju zemlje konfrontacija.

Nestabilnost u Nemačkoj ima negativnu konotaciju, smatra Kaufer, jer se često povezuje sa krvavim uličnim sukobima u vreme hiperinflacije i Vajmarske republike - koji su doveli do porasta popularnosti nacista.

„Progresivne snage ne prepoznaju pozitivne primere uličnih protesta u istoriji“, objašnjava Kaufer i dodaje da u Nemačkoj postoji strah od protesta i opasnosti poltičke akcije bez legitimnih procesa poput glasanja.

On je naveo ulične proteste u Istočnoj Nemačkoj 1953. mirnu revoluciju 1989. i zapadnonemački antinuklearni pokret 70tih i 80 tih godina, kao primere koji zaslužuju više pažnje u nemačkom kolektivnom sećanju.

Nejednakost znači nestabilnost

Dugoročni rizici po društvenu stabilnost, ipak, ne prestaju sa završetkom zime.

Nemačka je nekada bila jedna od najegalitarnijih društava u Evropi, u kojoj su klasa i društveni status imali manji uticaj na to da li će neko imati uspeha u životu. To se menja, jer Nemačka prati opšti trend ka rastućoj nejednakosti prihoda.

„Vidimo da društvena mobilnost više ne može da reši društvenu nejednakost", rekla je za DW Suzane Pikel, profesorka komparativne politike na Univerzitetu Duizburg-Esen.

Inflacija i cene energije će nesrazmerno uticati na najugroženije u zemlji, pošto ljudi sa malim primanjima imaju i manja sredstva da apsorbuju povećane troškove. To ih čini podložnijim antivladinoj retorici.

„Pandemija, rat i inflacija ugrožavaju nižu srednju klasu. Ako ne uspemo da ih stabilizujemo, njihov strah za egzistenciju će bit isve veći“, kaže Pikel i dodaje da je moguće da ćemo „u budućnosti videti više ljudi na uličnim protestima“.

Još opasnije je, zaključuje Pikel, okretanje ka rešenjima koje nudi ekstremno-desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), jer to može dovesti do promene glasačkog ponašanja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.