Prošle godine je u Nemačkoj bilo 45,6 miliona zaposlenih, saopštio je Savezni zavod za statistiku. To je povećanje za 1,3 odsto čime je dostignut rekordan broj zaposlenih od nemačkog ujedinjenja 1990. godine.

Prethodno je pandemija 2020. godine razbila niz od 14 godina u kojima je zaposlenost stalno rasla, i dovela do gubitka 362.000 radnih mesta.

Prema informacijama, 93 odsto povećanja zaposlenosti je u oblasti uslužnih delatnosti. Najveći apsolutni porast zaposlenosti je u oblasti obrazovanja, zdravstva sa 189.000 novih zaposleneih. „Ova branša je već povećala svoju radnu snagu u sličnom obimu tokom korone 2020. i 2021.“, navodi se.
Sektor trgovine, transporta i ugostiteljstva takođe je zapošljavao više ljudi oko 180.000 novih zaposlenih.

S druge strane, u proizvodnji (bez građevinarstva), broj zaposlenih porastao je za samo 31.000 ili 0,4 odsto na oko 8,1 milion ljudi. Ponovo je opao i broj samozaposlenih uključujući članove porodice koji im pomažu u poslu, (za 1,4 odsto), te njih ima 3,9 miliona.

pročitajte još:Pad zaposlenosti u Nemačkoj posle 14 godina

Jedan od razloga za rast broja zaposlenih bilo je doseljavanje strane radne snage. „Uz to dolazi veća radna aktivnost domaćeg stanovništva“, kažu statističari.

Te dve stavke za sada prevazilaze loš efekat demografije, koja bi srednjoročno mogla da vodi drastičnom padu broja radno aktivnih stanovnika.

Rast kratkog daha?

Institut za svetsku privredu iz Kila računa da rekord iz ove godine neće uskoro biti nadmašen, to jest da će 2024. zaposlenost opasti.

„Potražnja za radom biće prikočena u prvom redu ekonomskim posledicama energetske krize, ali bi i snažno povećanje minimalne satnice na dvanaest evra moglo da izazove negativne efekte po zapošljavanje“, kažu u tom institutu.

Konzervativni Frankfurter algemajne cajtung takođe piše da se ne treba previše radovati visokoj zaposlenosti jer bi mogla biti kratkog daha. Za ovu zimu se očekuje recesija.

„Na srednji rok Nemačku čeka još veći problem: narednih godina će tržište rada izgubiti milione ljudi jer generacija bejbi-bumera ide u penziju“, piše list.

pročitajte još:Sve više penzionera u Nemačkoj mora i dalje da radi

Navodi se da bi političari morali da podignu starosnu granicu za odlazak u penziju, kao i da je olakšavanje useljavanja korak u dobrom pravcu.

Više uplate u penzioni fond

No ovogodišnji bum zaposlenosti i sve više poreskih platiša blagotvorno deluju na penziona osiguranja. Prošle sedmice je državni penzioni fond saopštio da godinu završava sa 2,1 milijardu evra plusa.

„Pre godinu dana je bio predviđan deficit od 6,5 milijardi evra“, rekla je Gundula Rosbah, predsednica Penzionog fonda.

pročitajte još: Nemačka: I posle 45 godina rada svaki treći zaposleni mogao bi da ima penziju od oko 1160 evra

Osim što ima više onih koji pune fond, ima i manje od očekivanog broja onih koji ga koriste. Naime, kako je Rosbah pojasnila, pandemija je upravo najviše pokosila penzionere.

Ona je dodala da budžet penzionog osiguranja trenutno prevazilazi 350 milijardi evra.

nr (dpa, ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.