„Rusija i Ukrajina moraju da razgovaraju jedna s drugom“, kaže Hodorkovski u intervjuu za DW. Putin ima određeni niz zahteva od Kijeva, koje želi da realizuje. „Pravo je pitanje da li će nakon toga Ukrajina još uvek biti samostalna i suverena država. Ja u to baš i nisam siguran.“ Kada je reč o sankcijama protiv Putina i nekih njegovih saradnika, bivši oligarh Hodorkovski prilično je skeptičan da li će te mere imati efekat. Mnogo važnije bi bilo kada bi narod sam u svoje ruke uzeo odbranu Ukrajine i suprotstavio se Putinu. „Ukoliko Ukrajina želi da ostane suverena i slobodna, onda ona svoj suverenitet i svoju slobodu mora i da brani“, izričit je Hodorkovski.

Knjiga o zatvorskim godinama

Hodorkovski se trenutno nalazi u poseti Berlinu povodom objavljivanja nemačkog izdanja knjige „Moji drugovi iz zatvora“. Raniji šef, u međuvremenu razbijenog, naftnog koncerna Jukos je 2003. u dva sudska procesa bio osuđen na duge zatvorske kazne zbog prevare, utaje poreza i pranja novca. Od oktobra 2003. do decembra 2013. bio je u različitim ruskim zatvorima i kaznenim logorima. Većina međunarodnih posmatrača je saglasna da procesi nisu vođeni u skladu s pravnim normama i da je Hodorkovski zapravo bio osuđivan zbog svog suprotstavljanja politici Vladimira Putina.

Godine 2011. Hodorkovski je počeo da objavljuje kolumnu za ruski opozicioni list The New Times. Ti tekstovi su sada objedinjeni u knjigu. U njima autor ne piše samo o sebi, već i o brojnim ljudima koje je sreo u kaznenim logorima Sibira i Karelije i koji su tamo bili zatvoreni jednako kao i on. „U knjizi je sakupljen panoptikum ljudskih sudbina koje oslikavaju iznenađujuće veliki deo ruske istorije“, stoji na koricama knjige izašle u izdanju kuće Galiani. Prema statističkim podacima, svaki deseti Rus je jednom u životu završio u zatvoru.

Korupcija kao sistem

Prema tvrdnjama Hodorkovskog, trenutno se u Rusiji oko 700.000 ljudi nalazi u zatvorima. Obični ruski građani o tome ništa ne znaju – baš kao ni o tome, kako se tamo živi. On sam je tek u zatvoru iskusio kako funkcioniše sistem ponižavanja. Tamo pravo i zakoni nikoga ne zanimaju. „Ali to u osnovi nije nikakav izolovani fenomen – u čitavom ruskom društvu je to tako“, priča Hodorkovski.

Putin je, kaže navodi naš sagovornik, nakon velike privredne krize devedesetih godina, početkom ovog veka odlučio da ustoliči korupciju kao kontrolni mehanizam Rusije. To je istovremeno i temeljno načelo njegove spoljne politike. On se odlučio protiv izgradnje otvorenog društva i za uspostavljanje zatvorenog sistema. Ali čisto ekonomski gledano to ne može da funkcioniše, smatra Hodorkovski i dodaje da će najkasnije za nekoliko godina doći do sloma ili do uspostavljanja strogog nacionalističkog i fašističkog režima – a potom do konačnog sloma.

Tako priča Mihail Hodorkovski, čovek za kojeg je nemačka štampa pisala da ni sam nije baš svetac ni Majka Tereza. On je pomilovan i pušten na slobodu decembra 2013, šest meseci pre isteka kazne. Nakon pomilovanja on je direktnom avionskom linijom otišao za Berlin. U međuvremenu ovaj nekadašnji milijarder živi u Švajcarskoj, u jednoj vili na Ciriškom jezeru, za čije iznajmljivanje mesečno plaća 9.500 evra. Krajem marta je dobio jednogodišnju dozvolu boravka u ovoj zemlji, gde njegovi sinovi idu u školu. Sam Hodorkovski kaže da je vođenje normalnog porodičnog života nakon izlaska iz zatvora za njega bio najveći izazov.