6. februara 1952. se za 25-godišnju princezu Elizabetu u jednom trenutku promenio ceo svet. Tada je još bila "samo" princeza koja je upravo boravila u Keniji sa svojim suprugom pomorskim oficirom i majka dvoje male dece. Ali onda je stigla vest da je njen otac, hiljadama kilometara daleko, iznenadno preminuo. Od tog trenutka je postala Elizabeta II., Božjom voljom kraljica Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, poglavarka Komonvelta i čelnica Anglikanske crkve.

Znala je ona da će doći taj dan, ali nije računala da će doći tako brzo. Iskreno je volela svog oca, kralja Džordža VI., baš kao što su ga voleli i njegovi podanici. Jer on ih je proveo kroz Drug svetski rat i prkosno ostao u Londonu i dok su padale bombe, da bi delio sudbinu sa svim drugim građanima kraljevstva.

Elizabeta II. je već i na drugim godišnjicama svoje vladavine govorila kako to njoj nije povod za slavlje jer je to i godišnjica smrti njenog oca. Zato redovno ovaj dan provodi u tišini i bez javnih nastupa, a tako će biti i ove, sada već 65. godišnjice njenog kraljevstva.

Već i zbog takvog staža, mnogi Britanci se uopšte ne mogu setiti doba bez njihove kraljice. Ona je konstanta u toj zemlji i drži je zajedno, makar je još uvek razdire spor oko Bregzita. Ako ne za kraljicu, za njene podanike je 6. februar ipak dan radosti, divljenja i zahvalnosti ženi koja se držala svog obećanja kojeg je dala na svoj 21. rođendan u jednom obraćanju putem radija: "Objavljujem vam svima da će moj život, bio on kratak ili dug, biti potpuno u vašoj službi."

Dobri geni

Od smrti kralja Tajlanda Bumibola je Elizabeta II. postala čelnica države sa najdužim stažom na svetu. U međuvremenu u redovnu sedmičnu audijenciju prima "svog" 13. premijera - u ovom slučaju je to premijerka Tereza Mej, a prvi je bio Vinston Churchill. A i sa druge strane Atlantika, Donald Tramp je već 13. stanovnik Bele kuće kojeg je ona doživela (i po pravilu nadživela), Džastin Velbi je njen sedmi nadbiskup Kanterberja i papa Franja u Vatikanu je već sedmi papa kojeg je tamo videla.

Britanska kraljica je poglavar anglikanske crkve i nosi titulu "Branitelj vere". Tu funkciju shvata veoma ozbiljno: vera joj je izuzetno važna i daje joj snagu da vrši svoju dužnost, ponavlja ona uvek iznova. A te snage joj očito ne ponestaje: ni ne pomišlja na abdikaciju, solidnog je zdravlja i očito, kao njena majka koja je doživela 101. godinu, ima dobre gene. Njena druga kćerka i sestra kraljice, Margaret je doduše doživela "samo" 71 godinu - ali prilično burnog života.

Sve to za njenog sina i prestolonaslednika Čarlsa nisu baš dobri izgledi: i njemu je u međuvremenu 68 godina i baš kao što njegova majka ruši rekorde, ruši ih i on kao pretendent koji je najduže čekao da sam sedne na presto.

A ako Elizabeta II. ovaj ponedeljak možda i želi provesti u tišini i sećanju na svog oca, za par meseci je čeka još jedna godišnjica kakvu je malo ko doživeo: u novembru je 70. godišnjica braka sa princem Filipom.

(agencije)