Prvi veliki talas izbeglica sa istoka od kojeg strahuje cela Evropa je prošao, a drugi (još) nije krenuo. Stotine hiljada ljudi zaustavljeni su u Turskoj i stvar je „visoke“ politike kako i kada će se taj problem rešiti. No na lokalnom nivou, u balkanskim zemljama, uprkos ogradama i vojsci na granicama, , problem je još uvek aktuelan.

U Bugarskoj je oko 10.000 migranata koji su uspeli da uđu u Evropsku uniju iz Turske, a preko Dunava u Rumuniju ne mogu. Neretko se utapaju u pokušaju da pređu reku. Polako prelaze ilegalno u Srbiju gde je trenutno oko 5.500 migranata. Koliko ih zapravo ima „po šumama i gorama" niko ne zna. Mađarska je digla ogradu duž granice sa Srbijom, Rumunijom i delom Hrvatske i prelazak je na tu stranu skoro nemoguć. Svi se nadaju prelasku preko hrvatske granice, ali ni to više nije jednostavan prolaz.

Ni ptica ne preleti neopaženo

Iako nema ograde ni žice, postoje kamere, infracrvene i termokamere, helikopteri nadjeću ravnicu koja je nakon žetve uglavnom brisani prostor a na svakoj lokalnoj cesti i poljskom putu dežuraju policijske patrole.  Teško da može i ptica proći, kamoli čovek...

Uz sve to, Ministarstvo unutrašnjih poslova je raspisalo tender težak nešto manje od sedam miliona evra za nabavku sistema za zaštitu državne granice koji će biti postavljen tako da zaista niko ne može proći neopažen. Sistem se sastoji od najmodernijih kamera, senzora i radara a biće kompjuterski nadziran iz policijskih stanica. Drugim rečima, tehnika će odraditi sav nadzor, a policajci intervenisati prema potrebi.

Tovarnik je pogranično mestašce uz srpsku granicu koje je prošle godine bilo poprište potresnih scena kada su izbeglice na 40 stepeni kolabirale, čekajući na vozove i autobuse. Načelnica opštine Tovarnik Ruža Veselčić-Šijaković kaže da u mestu nisu primetili ilegalne migrante, ali da ih ljudi koji uz granicu obrađuju njive sreću svaki dan. No, kako kaže, „policija to rešava".

Limb u Šidu

U Srbiji se sve više pune izbeglički centri uz granicu sa Hrvatskom. Procena je da trenutno na Hrvatskoj granici čeka oko 1.400 migranata. U Šidu su tri centra, a onaj u središtu grada, kod železničke stanice, trenutno zbrinjava njih oko 400. Policija i zaposleni pokušavaju da održe stvari pod kontrolom što je ponekad vrlo teško. Treba podeliti tri obroka na dan, održavati red, pružiti medicinsku negu i sprečiti svakodnevne tučnjave između ljudi koji su na rubu živaca, egzistencije i nade.

U centru Šida tih 400 dece, žena i muškaraca imaju slobodu kretanja i samo ih tri obroka dnevno i rigorozan nadzor hrvatske granice drže tamo gde jesu. Činjenica je da većina želi u Hrvatsku i dalje na zapad. Malo ko je zatražio azil u Srbiji. „Sve im je obezbeđeno, od hrane do kreveta. Imaju i sobu sa računarima i Skajpom preko kojeg mogu stupiti u kontakt sa svojim porodicama. Lekarska nega je obezbeđena, trudnice, kojih ima dosta, porađaju se u bolnicama, a ambulanta u sklopu centra nudi sve što se može uraditi na licu mesta", kaže Nada Gertner iz srpskog Komesarijata za izbeglice.

Mesto je to poput svojevrsnog limba u kojem ljudi ne žele zatražiti azil u Srbiji, ne žele se vratiti u domovinu – a u Hrvatsku, odnosno dalje u EU – ne mogu.

Dolaze sa Zapada?

Premda je dolazak sa istoka koliko-toliko sprečen, Hrvatska ima još nekoliko problema. Prvi je kapacitet za smeštaj migranata. Centri u Kutini i Porinu kod Zagreba su prepunjeni, ljudi spavaju po hodnicima a sportska dvorana je pretvorena u spavaonicu. Drugi problem je što će se Hrvatska susresti sa još jednim talasom izbjeglica, ali ovaj put iz Evropske unije. Naime, Hrvatska je potpisnica Dablinskog sporazuma prema kojem će joj biti vraćeni svi migranti koji su prvi put na teritoriji EU registrovani upravo u Hrvatskoj, a nisu dobili azil u nekoj od država koje si im bile ciljano odredište.

Kako DW doznaje iz Ministarstva unutrašnjih poslova, od početka godine do kraja septembra, Hrvatska je primila ukupno 3.535 zahteva za ponovno preuzimanje izbeglica. Takođe su u istom razdoblju u Hrvatsku prebačene samo 232 osobe s područja ostalih članica EU.

Hrvatska nema smještajnih kapaciteta da primi toliki broj ljudi, ali iz MUP-a kažu da nema razloga za zabrinutost, jer uglavnom se vraća mnogo manji broj ljudi nego što ima zahteva. „Najčešće jer se u propisanim rokovima ne stignu organizovati, jer osobe koje treba da se vrate imaju mogućnost pravnog leka protiv takve odluke. Neke od njih na razne načine odgađaju ili  izbegavaju izvršenje transfera, najčešće skrivanjem i begom", tvrde iz MUP-a.