Brojke su otrežnjavajuće: prema novoj studiji, kvalitet demokratije se pogoršao u poslednjih 20 godina u 137 zemalja koje se mogu opisati kao zemlje u razvoju ili kao tzv. zemlje ubrzanog razvoja. Prema „Indeksu transformacije Fondacije Bertelsman“, danas postoji 63 demokratija naspram 74 autokratija.

Na predstavljanje Indeksa transformacije Fondacija je ovog ponedeljka (18. mart) pozvala i nemačkog kancelara Olafa Šolca (SPD). S obzirom na to da je desničarski populizam u porastu i u Nemačkoj, Šolc je rekao da je zadovoljan što su stotine hiljada ljudi nedavno zbog toga izašle na ulice: „To nije došlo odozgo ili od stranaka. Tačno je da moramo da razmišljamo o odbrani demokratije, ali to nije igra i to se ne radi na internetu, već smo to mi. Mi moramo sami da zaštitimo demokratiju.“

Ono što u Nemačkoj još uvek uspeva u mnogim zemljama sveta postaje sve teže. Prema studiji Fondacije Bertelsman, samo u poslednje dve godine, koje obeležavaju nova geopolitička situacija, ruski agresorski rat protiv Ukrajine i pandemija korone, izbori u 25 zemalja bili su manje slobodni i pošteni nego pre. Istovremeno, u 39 zemalja sve više su ograničene sloboda izražavanja i sloboda štampe.

Pandemija pogoršala situaciju

Sabine Doner, koja je učestvovala u izradi studije, za DW govori o tome kakve je posledice na demokratski razvoj ostavila pandemija tokom koje je uvođen policijski čas i privremeno su ograničavane građanske slobode: „Pandemija je bila prilika da se još više ograniče prava i da se još više moći koncentriše u rukama vlada. Ali, u suštini, pandemija nije stvorila probleme. Oni su već postojali.“

Nemačka Fondacija Bertelsman tvrdi da je njena studija najveće i najopsežnije istraživanje te vrste. Ona se bazira na 5.000 stranica izveštaja o zemljama koje fondacija sastavlja uz pomoć 300 stručnjaka, univerziteta i trustova mozgova u oko 120 zemalja. U njoj se ispituje stanje demokratije, ekonomski razvoj i načini na koji vlade deluju. Sve tri kategorije trenutno su na istorijski najnižem nivou.

Pozitivan trend: demokratije se polako bude

Ipak, Sabine Doner ne želi da očajava, uprkos svim negativnim izveštajima. Ona ukazuje da u etabliranim demokratijama raste svest da svet postaje sve manje slobodan: „U poslednje dve do četiri godine, građani i vlade, demokratske države, uključujući i nas ovde u Nemačkoj, postali su oprezniji u pogledu izazova koji proizlaze iz autokratije. Ti izazovi su znatno veći nego pre deset godina, ali mislim da smo sami za to krivi.“

Da li su demokratije suviše spore i nefleksibilne?

Autoritarni vladari vole svoje postupke da pravdaju tvrdnjom da su demokratije suviše glomazne, nedovoljno fleksibilne i da više ne mogu da održe korak s globalnom konkurencijom. Studija se suprotstavlja takvim tvrdnjama: ako procenjujete koliko su delotvorne vlade, recimo tokom pandemije, onda vidite da su loše organizovani i korumpirani režimi poput onih u Kambodži, Venecueli ili Zimbabveu prošli najgore. Svih 45 zemalja s najnižom efikasnošću ne spadaju u demokratije.

Sabine Doner tvrdi da se autokratije ne ponašaju razboritije od demokratija u kriznim vremenima, što je, kaže, bilo vidljivo i u ponašanju Kine tokom pandemije: „Videli smo to u pandemiji korone, kada je postalo jasno da strogi karantin ne funkcioniše. I videli smo da je bilo velikih protesta, uprkos svoj represiji. Ne samo da je u autokratiji teže prepoznati pogrešne postupke, nego ih je teže i ispraviti. A autokratije mogu da se nađu i pod pritiskom, jer stanovništvo nije zadovoljno rezultatima.

Građanske inicijative su ključne

Građanske aktivnosti ljudi koji podržavaju slobodne izbore, slobodu štampe i podelu vlasti ostaje ključno kada je reč o suzbijanju autokratskih tendencija. Ako tu postoji kontinuirani pritisak, onda odbrana od autokratskih tendencija može da bude uspešna. U studiji se kao primeri navode nedavni izbori u Keniji i Zambiji, kao i oni u Poljskoj i Moldaviji.

A da li kulturni ili verski uticaji u tome igraju manju ulogu. Odnosno, mogu li npr. muslimanske zemlje poput onih u Zalivskom regionu same da potisnu autokratske tendencije? Sabine Doner kaže: „Ne znam zašto to ne bi uspelo. Uzmimo za primer Tajvan ili Južnu Koreju. To su zemlje kojima se dugo upravljalo autokratski i koje su se u početku ekonomski modernizovale. Sada su one veoma stabilne i uspešne demokratije. Ne postoji nekakav automatski mehanizam koji to sprečava.“

Pozitivni primeri: Južna Koreja, Kostarika, Čile, Urugvaj

Glavni zaključak studije glasi: sve zemlje još uvek najbolje prolaze ako su demokratske i u njima postoji vladavina prava. U saopštenju koje prati objavljivanje „Indeksa transformacije 2024.“ o državama poput Južne Koreje, Kostarike, Čilea, Urugvaja i Tajvana navodi se: „Usidrene u vladavini prava i strateški orijentisane – njihova javna uprava ne samo da obezbeđuje dobre rezultate u obrazovanju, zdravstvu i poboljšanju životnog standarda, već i kad je u pitanju jačanje demokratije.“

A tamo gde demokratija već funkcioniše, vlade, prema studiji, moraju da traže konsenzus kod najširih mogućih grupa stanovništva – mnogo više nego prethodnih godina. Čak i ako to postaje sve teže u atmosferi sve veće polarizacije.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.