Šinzo Abe je dva puta bio premijer – od 2006. do 2007. i od 2012. do danas. Time je on političar s najdužim premijerskim stažom u Japanu od 1885. On je najavio povlačenje s te dužnosti koju je mogao obavljati sve do septembra 2021.

Još od tinejdžerskih dana muči ga hronična upala debelog creva. Zato je prevremeno prekinuo i svoj prvi premijerski mandat. Kasnije mu je novi medikament omogućio povratak u politiku. Sada ga je ponovno razbuktavanje bolesti prinudilo da podnese ostavku na mesto premijera.

-pročitajte još: Japan odbacuje pacifizam?

Abe je bio prvi japanski premijer koji je rođen posle Drugog svetskog rata. Kada je postao šef vlade obećao je da će promeniti posleratni poredak i da će Japan da procveta i da bude jak. Hteo je da obezbedi i poveća svetski značaj svoje zemlje.

Takvi ciljevi su podelili Japance. Jedni su smatrali da Abe predstavlja šovinistički, ultrakonzervativni Japan okrenut prošlosti koji ne želi da pokaže kajanje za japanske osvajačke ratove u Aziji. Drugi su ga videli kao pragmatičnog reformistu koji je osnažio ekonomiju i savez sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa ciljem da Japan „nikada ne postane drugorazredna nacija“.

Povratak stabilnosti

Njegova zasluga je da je Japanu, koji je pre njega stalno menjao premijere, doneo mirnija vremena i kontinuitet. Nemački stručnjak za Japan Sebastijan Maslov kaže da je Abeov najveći uspeh uspostavljanje stabilnosti. I zaista, njegova Liberalnodemokratska partija nikada u istoriji nije pokazivala veće jedinstvo.

„Istovremeno je Abe, kao malo ko pre njega, uspeo da efikasno stavi pod kontrolu birokratiju i medije“, kaže politikolog Maslov koji predaje na Ženskom univerzitetu u japanskom Sendaju. Abeova koalicija je na svim izborima osvajala dvotrećinsku većinu. Čak i neki slučajevi korupcije i nepotizma Abeu nisu naštetili.

-pročitajte još: Šinzo Abe u misiji „opstanak“

Svoju dominaciju kod kuće Abe je na brojnim putovanjima u inostranstvo koristio da učvrsti poziciju Japana na svetskoj bini i potisne uticaj Kine. Istovremeno je ostrvsku državu otvorio za inostranstvo kao nikada do sada. Potpisao je ugovore o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i nizom pacifičkih država, te je time jače integrisao Japan u svetsku privredu.

Reformom načina upravljanja firmama otvorio je vrata stranim investitorima. Stranci mogli da kupe čak i firme kao što je „Šarp“, koje su bile nacionalni ponos. Lakše dobijanje ulazne vize je dovelo do buma turističkih poseta iz Azije. Njegova vlada je uvela po prvi put i radnu vizu, kako bi strana radna snaga nadoknadila nestašicu domaće koja nastaje usled smanjenja broja stanovnika Japana.

Kraj rasta

Ekonomski saldo njegovog osmogodišnjeg vođenja japanske vlade je neujednačen. Zahvaljujući dugom periodu privrednog rasta, bruto domaći proizvod je prvi put nominalno povećan, iako broj stanovnika kontinuirano opada. Ali zaduženje i dalje raste.

Profit japanskih preduzeća je brzo rastao, a taj novac su upotrebili za kupovinu firmi u inostranstvu. Abe je vršio pritisak na firme da povećaju plate, svake godine je povećavao minimalnu zagarantovanu zaradu, vrtići su postali besplatni. Ali u trenutnoj pandemijskoj krizi ponovo brzo raste državno zaduženje. Bauk deflacije bi mogao opet da se vrati, kao na početku njegove ere.

Promena kursa u politici bezbednosti

Manje pažnje javnost poklanja dalekosežnim promenama u politici bezbednosti. Abe je celi život priželjkivao da promeni pacifistički ustav. To nije ostvario. On smatra da je japanski Ustav nametnula tadašnja okupatorska američka sila. Ali on je postojeći Ustav protumačio drukčije, pa je politički oslobodio put za učešće japanskih vojnika u zajedničkim borbenim misijama sa Sjedinjenim Američkim Državama.

-pročitajte još: Nikad izvini

Izdaci za odbranu se povećavaju svake godine. Uprkos jakom otporu njegova vlada je progurala zakon o zaštiti državnih tajni. Kritičari mu spočitavaju da svojom politikom vodi Japan u vreme pre Drugog svetskog rata. Abe je formirao nacionalni savet bezbednosti i liberalizovao izvoz oružja. „Njegovi naslednici dobijaju u nasleđe najjaču državu koju je Japan imao od 1945“, kaže američki stručnjak Tobijas Haris koji je napisao Abeovu biografiju.

Liberalnodemokratska partija će odlučiti o tome ko će biti njegov naslednik. Do sada se nije izdvojio nijedan favorit.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android