Predizborna kampanja u Srbiji pred glasanje 25. oktobra ulazi u svoj odlučujući deo, ali već sada se može reći da tu kampanju obeležava neravnopravna borba političkih aktera. Vladajuća stranka je, naime, upregla sve državne i medijske resurse dok je ostalima preostalo ono što se moglo i pre raspisivanja izbora – terenski rad i društvene mreže.

Čak i u toj konstelaciji snaga, aktivnosti Studenske liste – studenti pobeđuju ne se odvijaju neometano, jer režim na svako mesto njihovog okupljanja šalje svoje aktiviste da stoje pored ili da zauzmu taj prostor pre studenata. Tako se otvara prostor za incidente i te grupe onda razdvaja policija.

Osim toga svaki kritički ili slobodniji upis anonimnih posetilaca društvenih mreža naširoko se komentariše u režimskim medijima i pripisuje tzv. blokaderima. Zbog toga se u većini režimskih medija Studentska lista otvoreno i uvredljivo naziva Blokaderska lista.

Ali, tek je pravu lavinu propagande osetio dr Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi. Njega tabloidni mediji svakog dana bukvalno bombarduju gomilom izmišljotina i lažnih optužbi.

Vlast bi da umiri referendumsku atmosferu

Prvi deo kampanje obeležilo je i odustajanje većine opozicionih partija od učešća na izborima, i podrška Studentskoj listi. Smatra se da će predstojeći izbori imati referendumsku atmosferu i da to zahteva što manje rasipanje glasova. Taj proces izgleda još nije završen i nije sigurno koliko će lista na kraju izaći na izbore.

Početak kampanje pokazuje ogromnu mobilizacijsku snagu Studentske liste, ocenjuje za DW Gojko Božović, član inicijative ProGlas:

„Takvu snagu mislim da nismo videli u poslednje tri ili četiri decenije. Vlast je s druge strane vodila žestoku kampanju ne birajući sredstva i dok izbori nisu bili raspisani. Ali, sada vode jednu kampanju niskog intenziteta kojom čini mi se pokušavaju da umire tu referendumsku atmosferu. Stoga su za ove izbore ključne dve stvari: visoka izlaznost i pomenuta referendumska atmosfera, koja je mislim već uspostavljena“, primećuje Božović.

On smatra da je povlačenje opozicionih lista u korist Studentske liste „očekivan potez, koji je možda mogao da usledi i ranije. Političke stranke nisu pratile jednu visoku politizaciju društva već su ostale na terenu skupštine, koja je odavno marginalizovana, i bilo je jasno da se u institucijama sistema ništa ne može rešiti. To pokazuje da na ovim izborima neće biti bitno koliko ima lista, već da će se građani opredeljivati za ili protiv vlasti“, smatra naš sagovornik.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Čedomir Čupić, kaže za DW „kako je to kompletna opozicija trebalo da uradi i da napravimo situaciju kao u Mađarskoj. Ta žrtva je zapravo pitanje odgovornosti i mislim da opozicione stranke koje izlaze na izbore to rade iz sebičnih i kalkulantskih razloga. Tu ipak moram da napomenem da kao opozicione stranke vidim samo one proevropske, dok je ova desničarska opozicija u Vučićevim rukama“, skreće pažnju profesor Čupić.

Koliko su tačna istraživanja javnog mnjenja?

Pojedina istraživanja javnog mnjenja pokazuju da vladajuća SNS-lista ima čak 47 ili 48 procenata, što su i lične projekcije Aleksandra Vučića.

Gojko Božović ističe da „nema sumnje da je režim za 14 godina uspeo da stvori jednu bazu podrške uz pomoć totalne propagande bez prekida. Vidljivo je takođe da ta propaganda više nije tako efikasna, i da vlast više ne računa na nove glasače već da moraju da zadrže postojeće. Drugi momenat je stvaranje slike da će SNS ponovo pobediti, i da se stoga nije pametno zamerati se, jer su oni kontrolori kompletnih državnih resursa. Međutim, slučaj Mađarske pokazuje da i mi nemamo agencije za istraživanje javnog mnjenja već agencije za upravljanje javnim mnjenjem. To bi trebalo da ohrabri birače vlasti, a obeshrabri njihove protivnike“, napominje Božović za DW.

Teško je u jednoj autokratskoj zemlji uopšte ozbiljno posmatrati istraživanja javnog mnjenja, uveren je profesor Čupić. On pritom naglašava kako „takva istraživanja u Srbiji nikada nisu bila dobra i precizna. Gde god imate autoritarne obrasce političkog života, tu ljudi nisu iskreni. Ne može istraživanje da donese dobre rezultate ako s jedne strane imate uplašene ljude i kalkulante, a sa druge slobodne ljude. Vučić je na ta istraživanja odgovarao tako što je podešavao načine manipulacije kako bi dostigao taj rezultat“, ocenjuje Čupić.

Neobične teme u kampanji

Kada je reč o ključnim temama kampanje šarolikost je glavna odlika. Tema Kosova nije previše prisutna, ali je zato tu čitava galerija tabloidnih napada na Hrvatsku, koja se dovodi u vezu s takozvanim „blokaderskim pokretom“. Zanimljivo je da je desnica, koja tradicionalno insistira na patriotskim temama, pokrenula teme koje u aktuelnom kontekstu deluju neobično, poput zabrane istopolnih brakova ili upozorenja kako bi ulazak u Evropsku uniju (EU) uništio srpsku poljoprivredu.

„Zanimljivo je da se pokreću teme koje nisu ni među prvih 15 po značaju za građane“, navodi Gojko Božović, i kaže da „postoje svega dve ili tri teme koje suštinski zanimaju građane. To su korupcija, životni standard i kao treća veoma važna jeste osećanje društvene pravde. Veliki broj ljudi u zemlji oseća da je diskvalifikovan, diskriminisam i da nema jednaka prava kao neko ko ima člansku kartu SNS“, upozorava naš sagovornik.

Problem Kosova je rešen onako kako je Vučić i obećao kada je dolazio na vlast, smatra Čedomir Čupić:

„Mislim da je ovo što sada čujemo nastavak pretnji Aleksandra Vučića, kao i desničara i proruskih elemenata. To što studenti rade je dobro – oni se bave vladavinom prava i pokušajem da se oporave institucije, rastera medijski mrak i napravi normalna država i društvo. Širenje straha od Evrope je samo još jedna manipulantska tehnika kako bi se i dalje zadržale neke pozicije odakle se mogu slati takve poruke“, zaključuje profesor Čupić za DW.