Modi se do sada nalazio na čelu indijske savezne države Gudžarat, na zapadu zemlje. Krajem februara 2002, tokom njegovog mandata pod nerazjašnjenim okolnostima zapaljen je voz u kome je bilo nekoliko desetina Hindu-aktivista. Poginulo je 58 osoba. Nakon što su se pojavile glasine da su muslimanske grupe učestvovale u paljenju voza, taj incident je poslužio kao okidač za smrtonosni talas verskog nasilja u kome je ubijeno 790 muslimana i 254 hindusa.

Doduše, Narendra Modi preuzeo je vlast u Gudžaratu tek oktobra 2001, nekoliko meseci pre početka nereda, ali on je Hindu, i mnogo godina pre toga radio je za nacionalističku organizaciju Raštrija Svajamsevak Sang, pre nego što se učlanio u političku stranku Baratija Janata (BJP) tokom kasnih osamdesetih.

Od izbijanja nasilja 2002, njegova vlast bori se sa optužbama da nije učinila dovoljno da se zaštite manjine, a neki tvrde i da je dopustila da se neredi razbuktaju. Njegovi politički protivnici optužuju ga da je nacionalista i protivnik muslimana, što je od Modija načinilo jednu od najspornijih ličnosti na indijskoj političkoj sceni. Povrh toga, jedna od ministara u njegovom kabinetu, Maja Kodnani, osuđena je na 28 godina zatvora zbog svoje uloge u verskim napadima.

Istovremeno, on sam odlučno pobija takve optužbe. Njegove pristalice tvrde da je Modi nepravedno ocrnjen. Istraga koju je sproveo Vrhovni sud Indije oslobodila ga je svake odgovornosti što se tiče izbijanja nasilja, kaže za Dojče vele stručnjak za Južnu Aziju Milan Vaišnav, predstavnik američke Karnegi fondacije za međunarodni mir. Ipak, te optužbe i dalje su prisutne u javnosti.

Modi privlači ulaganja

Modijev način vladanja takođe izazva kritike. Dok njegovi politički protivnici smatraju da se on ponaša „autoritarno“, njegove pristalice tvrde da je „samo odlučan“, i hvale ga zbog veoma brzog privrednog razvoja savezne države Gudžarat.

Jagdiš Bagvati, profesor ekonomije i prava na Univerzitetu Kolumbija, slaže se s tom ocenom: „Modi je privukao veliki deo investicija u Gudžarat, kako stranih tako i domaćih, zato što je obezbedio okruženje bez korupcije i ima reputaciju da brzo odlučuje u pogledu izdavanja dozvola i proizvodnje. U gotovo svim drugim indijskim saveznim državama se sa tim stvarima odugovlači“, kaže taj profesor za Dojče vele.

Premijer bez američke vize?

Kritičari na to odgovaraju tvrdnjama da se ekonomski rast nije prelio u razvoj društva, jer je fokus bila samo fizička infrastruktra, umesto obrazovanja i zdravstvene zaštite. Istovremeno, ekonomista Bagavati ističe da je Modi postigao značajan napredak u borbi protiv siromaštva, kao i u porastu pismenosti i uvođenju struje po indijskim selima.
Tokom 2011. i 2012. bruto društveni proizvod Modijeve savezne države rastao je za 8,5 odsto, a rast ekonomije u celoj Indije između pet i šest procenata. I dok je razvoj Gudžarata unapredio Modijev imidž na nacionalnom nivou, vladu su potresale brojne korupcionaške afere.

Iza Modija stoji i podrška srednje klase, trgovaca i studenata, ali brojnih poslovnih ljudi. Ipak, ubedljiva Modijeva pobeda mogla bi da dovede zapadne zemlje u škakljivu situaciju. Naime, nakon nereda 2002, mnoge vlade tih država, uključujući Nemačku, Veliku Britaniju i SAD, prekinule su kontakte sa Modijem i zabranile mu pristup na njihove teritorije zbog navodnog učešća u nasilju. Američki kongres čak je 2005. usvojio posebnu rezoluciju u kojoj je Modija osudio zbog promovisanja nacističke ideologije i „rasne mržnje“.

Situacija je počela da se menja tokom poslednjih godina i mnoge od tih zemalja okončale su bojkot indijskog političara. Ali američka vlada još uvek ostaje pri svom stavu. Modi je 2005. izgubio pravo na američku vizu.

Stručnjaci veruju da Vašington ovoga puta neće imati drugog izbora osim da otpočne kontakte sa budućim premijerom Indije. „Čini se da će Obamina administracija verovatno odabrati pragmatičan pristup, s obzirom na sve jače ekonomske, diplomatske i bezbednosne veze između Indije i Sjedinjenih Država“, objašnjava Milan Vaišnav iz Karnegi fondacije.