Abdirahman A.J. (24) je u pritvoru otkako je krajem juna u tržnom centru i pešačkoj zoni Vircburga nožem usmrtio tri žene i ranio četvoro ljudi. Od tada traju debate da li je Somalijac, koji je stigao kao izbeglica u Nemačku pre šest godina, počinio nedelo iz političkih motiva ili je psihički labilan.

Prema pisanju Zidojče cajtunga, u utorak (20. jul) je istražni sudija odobrio zahtev tužilaštva da ubica bude prebačen u psihijatrijsku kliniku. Tužilaštvo u Minhenu je to tražilo jer je napadač tokom nedela bio „u stanju neuračunljivosti ili smanjene uračunljivosti".

U takvim slučajevima je prebacivanje u psihijatrijsku ustanovu jedini način da počinilac ostane pod ključem.

Prema rečima advokata kojeg je A.J. dobio po službenoj dužnosti, napadač je satima nakon nedela bio „u drugom svetu", kao „odsutan duhom", i sa njim se nije moglo komunicirati. A.J. je navodno pričao sam sa sobom, često i urlao. Psihijatrijsko veštačenje tek treba da bude završeno.

Službenici bavarskog Kriminalističkog zavoda su proteklih sedmica ispitivali da li je Abdirahman A.J. bio islamista ili psihički bolestan. Bilo je naznaka kombinacije ta dva faktora. Jer, navodno je jedan svedok čuo kako ubica izgovara „Alahu akbar", a u prvom ispitivanju u bolnici rekao je policiji da je to bio njegov „džihad".

Ipak, istražitelji nisu našli ništa sumnjivo u telefonu i okruženju počinioca. Razgovori sa njegovom majkom koja živi u Somaliji i bivšom ženom takođe ukazuju da čovek nije islamistički ekstremista.

Osetljivo pitanje

Kako je posle napada pisao Zidojče cajtung, pitanje je teško i visoko politizovano: „Šizofren čovek može biti i islamista, a ekstremista može biti neuračunljiv. Tamo gde su razgraničenja teška, tužioci govore o snopu motiva. Ali, za policijsku statistiku je potrebno jasno da ili ne: da li je nedelo politički motivisano?"

Pitanje se uvek iznova postavljalo od izbegličkog talasa, kada je i islamistički terorizam stigao u Nemačku. Jer, postoji bojazan da će stigma pasti na sve muslimane kada se govori o islamizmu. I obratno, da će pojaviti optužbe za zataškavanje ukoliko se islamizam ili desni radikalizam kriju iza psihičkih tegoba.

Počelo je leta 2016. godine nakon dolaska više od milion izbeglica. I to baš u Vircburgu, kada je maloletni Pakistanac u vozu sekirom ranio jednu porodicu iz Hongkonga. Policija je ubila napadača.

Par dana kasnije, psihički labilni Sirijac u Anzbahu aktivirao je bombu koju je sam napravio i uspeo da ubije jedino sebe. Iako potvrđeno bolestan, bio je u kontaktu sa islamistima koji su mu putem četa objasnili kako da izvede napad.

Desničarski pokolji

Takođe u julu 2016. jedan 18-godišnjak iranskog porekla preko lažnih naloga na Fejsbuku pozivao je klince stranog porekla u Olimpijski tržni centar u Minhenu – tamo je ubio devetoro njih, a onda i sebe. Na snimku se čulo da ih psuje kao „Kanake", što je pogrdni izraz za strance. Ubica je bio teško psihički bolestan i ranije maltretiran u školi. Tek tri godine kasnije ovaj pokolj je priznat kao „osveta iz desničarske orijentacije".

Ili Tobijas Ratjen, masovni ubica iz Hanaua kod Frankfurta, koji je za sobom ostavio obimno svedočanstvo poremećaja. Na 24 stranice manifesta je pisao kako mu neka misteriozna tajna služba čita misli i krade ideje, da je on smislio da Jirgen Klinsman postane fudbalski selektor Nemačke, da milijarder dođe na vlast u SAD pod sloganom America First, da su u njegovoj glavi nastale zamisli za drugi deo filma Niske strasti ili serija Bekstvo iz zatvora i Vikinzi. Ali i da svet treba očistiti od nižih rasa.

Ratjen je u februaru prošle godine svoje žrtve pronašao u dva šiša-bara. Devetoro mladih ljudi je pobijeno, svi su bili stranog porekla. Onda je ubio svoju majku i sebe. I to je zlodelo tek naknadno svrstano u desničarski terorizam.

Zaustavili ga prolaznici

Napad od 25. juna u Vircburgu počeo je kada je Abdirahman A.J. u tržnom centru uzeo kuhinjski nož sa sečivom od tridesetak santimetara i udario na žene koje su se tu zatekle. Napadač je tu došao bos, ali noseći medicinsku masku u skladu sa pandemijskim pravilima.

Krvavi pir je nastavio ispred tržnog centra, a na kraju su ga zaustavili prolaznici. To je snimljeno kamerama mobilnih telefona. Najhrabrije mu se suprotstavio jedan čovek koji je vitlao ruksakom, držeći ubicu na odstojanju. Kasnije su mediji doznali da je taj čovek Čija Rabieji (42), Kurd iz Irana, koji u Nemačkoj čeka odluku o azilu.

Abdirahman A.J. se od dolaska u Nemačku 2016. potucao po izbegličkim domovima, a u poslednje vreme je živeo u smeštaju za beskućnike u Vircburgu. Nije mu odobren azil, ali jeste takozvana supsidijarna zaštita koja znači da može ostati u Nemačkoj jer je u njegovoj rodnoj Somaliji građanski rat.

U podebljem kartonu Abdirahmana A. J. nalazi se više prijava za agresivno ponašanje i pretnje, jednom je vođena istraga zbog tuče. Policija ga je dvaput prisilno smeštala u psihijatrijsku ustanovu. U januaru ga je jedan drugi izbeglica, koji je sa njim bio u zavadi, optužio da je bio dete-borac paravojske Al Šababa. Istraga nikuda nije odvela.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu