Snimak policajca Dereka Šovina koji kleči na vratu Džordža Flojda, izazvao je proteste i to ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama, već i širom sveta. Spomenici i murali koji su u to ime nastali, dali su pravosuđu i policiji putokaz u kojem pravcu da menjaju svoju politiku i svoj pristup.

Posle nekoliko meseci, čitava američka nacija pratila je sudski proces u kojem je Derek Šovin bio optužen. I svi su odahnuli kada je osuđen.

-pročitajte još: Borba protiv rasizma počinje u glavama belaca

Mnogi su proslavljali sudsku odluku, a samo desetak milja od sudnice u Mineapolisu izbili su protesti, nakon što je objavljen video o Afroamerikancu Donteu Rajtu kojeg je takođe ubila policija. To je donelo otrežnjenje, jer su se mnogi pre toga nadali da je prekretnica u reformi pravosuđa već postignuta.

U proteklih godinu dana ta zemlja bila je svedok otpora policijskih snaga reformskim naporima, dok su iskrsavali i novi video-zapisi na kojima je evidentirana prekomerna upotreba policijske sile protiv Afroamerikanaca. Ti prizori zloupotrebe sile su stvarno promenili način na koji se gleda na policiju i na međurasne odnose.

Životi crnaca su važni?

Pokret Black Lives Matters najviše je doprineo tome da se smrt Džordža Flojda internacionalizuje. Protesti su se širili od grada do grada i povećavali pritisak na pravosuđe i činovnički aparat da konačno čuju zahteve za promenu policijskog ponašanja i za više socijalne pravde. Hiljade ljudi došle su u Vašington da američkoj javnosti učine poznatijom smrt Džordža Flojda. Nedeljama ih je Nacionalna garda dočekivala s agresivnim, a ponekad i nasilnim merama

Demokratska gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer zbog toga je inicirala postavljanje murala Black Lives Matter izvan zemljišta koje je pod upravom Bele kuće. Sve to je doprinelo pozicioniranju pokreta u mejnstrimu. Poznate ličnosti, sportski timovi, poznati brendovi su se pridružili podržavajući demonstrante i bili su zbog toga izloženi kritikama.

Sada, godinu dana kasnije, izgleda da je pokret izgubio na dinamici, ali i nešto od svog identiteta.

„Pokret Black Lives Matter nije ništa novo“, kaže profesor afroamerikanistike na Državnom univerzitetu Džordžije Moris Hobson. „Problem je, kada mejnstrim na određeni način prodre u pokret, on gubi jedan vid onoga što jeste“.

Smrt Džordža Flojda pokretu je donela uspon, ali Hobson kaže da se time ponavlja priča drugih pokreta za ljudska prava i sličnih grupacija koje će verovatno nastajati i u budućnosti. Svi ti pokreti imaju zajednički cilj – reformu policije.

Policijska praksa pokazuje da policajci primaju telefonske pozive koji su u širokom spektru, od prijave kriminalnih aktivnosti, do kriznih psihičkih stanja. Kao osobe koje su prva adresa za pomoć, policajci bi morali da rade na deeskalaciji. Ali težište njihovog treninga je na upotrebi vatrenog oružja i sposobnosti samoodbrane.

„U proseku, policajac u ovoj zemlji dobije 60 časova treninga sa oružjem, a samo deset časova deeskalacije“, kaže aktivistkinja pokreta Black Lives Matter iz Kentakija Ketjurah Heron. „Oni su uvežbani da prvo napadnu“.

Heron nastavlja sa obrazloženjem: „Struktura policijskog posla nije podešena tako da rešava probleme, osim ako reaguje nasiljem. Ne znam da li je to samo trening, mi moramo da promenimo filozofiju“.

U Sjedinjenim Američkim Državma se postepeno kristališu predlozi koji osnažuju finansiranje projekata za deeskalaciju, ali i transparentnosti policijskog delovanja.

U Itaki, gradu od tridesetak hiljada stanovnika u saveznoj državi Njujork, gradonačelnik i gradska uprava su predložili da lokalnu policijsku ustanovu zamene drugom gradskom institucijom. U Vašingtonu više neće biti policija ta koja prva reaguje na pozive koji se tiču psihičkog zdravlja. Umesto toga, na teren će najpre izlaziti nenaoružani timovi medicinskih stručnjaka. Istovremeno, moćni sindikati policije prkose promenama i aktivno se suprotstavljaju reformama.

Nova Bela kuća, novi Kongres

Predsednik Džozef Bajden, potpredsednica Kamala Haris i Kongres sa demokratskom većinom aktivno su se založili za zakone koji se bave pitanjima policijske brutalnosti prema Afroamerikancima. Predstavnički dom doneo je Nacrt zakona koji se odnosi na policijsku obuku i taktiku koje mogu dovesti do telesnih povreda. Senat bi trebalo da potvrdi taj Nacrt zakona, ali on je duboko podeljen, pa je nacrt zaustavljen, jer su Republikanci zauzeli stav da ga u sadašnjem obliku neće prihvatiti, ali su spremni da prihvate blažu formu nacrta.

Postoje politički analitičari koji smatraju da Bajden i Haris nisu dvojac koji je pogodan da se prihvati te problematike. Bajden je kao senator podržao upravo zakone koji su dovodili do učestalog hapšenja Afroamerikanaca. Godine 1994. podržao je zakon koji je predviđao teške kazne i koji je doprineo velikim problemima koje SAD danas imaju. A Kamala Haris je suočena s prigovorima da je kao javni tužilac i advokat u Kaliforniji tražila neprimereno oštre kazne naročito za afroameričke žene i muškarce.

Ipak, postoje eksperti koji smatraju da je su Bajdenove namere sa pravosuđem ozbiljne. „Mislim da ima nade. I mislim da se ukazuje prilika za Bajdenovu vladu da se iskupi za ranije pogrešne korake, ali to još uvek ne vidim“, kaže Hobson.

Flojdova smrt je bila povod da Bajden javno podrži policijski rad u zajednici koji doprinosi zaustavljanju stavljanja Afroamerikanaca iza rešetaka. Ali njegova dosadašnja politika ostavlja mesto sumnji da li on to zaista želi i da sprovede. „Ne verujem da možemo nešto očekivati od njih. Smatram da moramo i dalje da zahtevamo od njih da učine neke stvari“, kaže Heron.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.