U novembru 2006. Aleksandar Litvinjenko otrovan je radioaktivnim polonijumom-210, dok je ispijao čaj u hotelu „Milenijum“ u Londonu. Bivši agent KGB-a radio je u to vreme za britansku obaveštajnu službu MI6 kao konsultant. Polonijum-210 je redak radioaktivni izotop koji se dobija samo u zatvorenim nuklearnim postrojenjima. Takvih ima pod kontrolom ruske države.

Trovanje Litvinjenka izazvalo je značajno zahlađenje britansko-ruskih odnosa, ionako već opterećenih suprotnim stavovima po pitanju ekstradicije, ali i britanskim kritikama zbog odnosa Rusije prema Čečeniji. U maju 2007, Velika Britanija zatražila je od Moskve izručenje Andreja Lugovoja, glavnoosumnjičenog za ubistvo Aleksandra Litvinjenka, kako bi mu se sudilo u Londonu. Zahtev je odbijen i došlo je do prekida političkih odnosa, ali i saradnje po praktičnim pitanjima. Iako je ekonomska saradnja nastavljena, političke veze nikada nisu u potpunosti obnovljene. Sa ubistvom Litvinjenka, zahlađenje odnosa Moskve i Londona dostiglo je najnižu tačku u novijoj istoriji.

Javna istraga, koju je prošle godine vodio penzionisani sudija Vrhovnog suda Britanije Robert Oven, trajala je šest mjeseci.

„U izvesnom smislu, slučaj Litvinjenko poslužio je kao barometar britansko-ruskih odnosa“, kaže Sara Lejn sa londonskog Kraljevskog instituta za odbranu (Royal United Services Institute – RUSI). „Prvobitno je javna istraga isključena u delu koji se odnosio na međunarodne odnose, umesto da je vođen sudski proces. Vođenje javne istrage koja bi Robertu Ovenu dozvolila da razmotri dokaze koji se drže pod ključem i dokaze sa zatvorenih saslušanja koji bi mogli da pokažu da je ruska država umešana ili povezana sa ubistvom Litvinjenka, kompletno bi uništila britansko-ruske odnose. Kada su odnosi sa Rusijom zbog krize u Ukrajini još jednom krenuli silaznom putanjom, državna sekretarka Tereza Mej, složila se sa pokretanjem javne istrage. To je, između ostalog, bio i način da Velika Britanija demonstrira svoje neslaganje i pokaže Rusiji da se ne slaže sa njenim ponašanjem na međunarodnom planu“, objašnjava Sara Lejn za DW.

Državni terorizam?

Istraga je pokazala da je reč o ubistvu „bez presedana“ i da se ono može okarakterisati kao „akt državnog terorizma Kremlja“. Marina Litvinjenko, udovica ubijenog agenta, pozvala je britansku vladu da uvede sankcije Rusiji i predsedniku Putinu, ukoliko sudije ustanove da Kremlj stoji iza ubistva. To je imalo odjeka kod britanskih političara, uključujući i lidera liberalnih demokrata Tima Farona.

„Istorija Putinovog režima mogla bi biti ispričana ili definisana kao serija atentata koji pokazuju granice između onog što je prihvatljivo i neprihvatljivo za rusku državu“, kaže Ben Džuda, autor knjige pod naslovom „Krhko carstvo: Kako se Rusija zaljubila i odljubila od Vladimira Putina“.

„Iz Putinove perspektive, ruska tajna služba kasnih osamdesetih patila je od dezerterstva. Naravno da je za njega Litvinjenko bio dezerter. Njegovo ubistvo od strane onih koji su povezani s ruskom državom, povuklo je nove granice prihvatljivog i neprihvatljivog, dozvoljenog i nedozvoljenog, koje, prema mišljenju moćnika u Rusiji, predstavljaju obračun sa izdajnicima i okončavaju period izdaje“, kaže Džuda za DW.

Sada će se stvoriti veliki pritisak na premijera Dejvida Kamerona da krene u akciju i preduzme mere oko istrage da bi ona pokazala odgovornost ruske države za ubistvo Litvinjenka. Koliko je slučaj Litvinjenko osetljiv, pokazuje i činjenica da je Kameron dobio izveštaj tek u utorak (191), samo dva dana pre njegovog zvaničnog objavljivanja.

Krenuti u akciju

Iako se ne zna koliko daleko Robert Oven želi da ide u predstavljanju izveštaja o rezultatima istrage, vladini krugovi pretpostavljaju da će on u najmanju ruku objaviti da su Dmitrij Kovtun i Andrej Lugovoj odgovorni za ubistvo Aleksandra Litvinjenka. To će otvoriti pitanje njihovog izručenja iz Rusije u Veliku Britaniju.

„Ako istraga potvrdi da su osumnjičeni Lugovoj i Kovtun umešani u ubistvo i ako ona potvrdi njihove veze s ruskom državom, to će svakako povećati tenzije između Londona i Moskve“, kaže Lejn. Rusija će bez sumnje to shvatiti kao neprijateljski akt Britanaca. Sumnje su posebno pojačane nakon što se Kovtun složio da svedoči i iznese dokaze putem video-linka, a onda se uopšte nije pojavio. Njegov pristanak dao mu je pravo da pristupi određenim dokumentima istrage, iako nijedan od njih nije bio tajna.

Diplomate ne insistiraju i ne požuruju Kamerona da pokrene novi paket ekonomskih sankcija protiv Rusije. Ovo je veoma osetljiv trenutak za englesko-ruske odnose. Diplomati smatraju da postoji veoma široka paleta interesa, uključujući i konflikt u Ukrajini, ali i neophodnost saradnje u pogledu okončanja rata u Siriji, i da bi to ipak trebalo da ima prednost.

„Britanci ne vode sopstvenu politiku prema Rusiji, već je ona deo zajedničke politike u savezu s Vašingtonom, Briselom i Berlinom“, kaže Džuda. „Mnogo je tenzija u odnosima Rusije i Zapada – jedan je vezan za Siriju, drugi za Ukrajinu, treći za spremnost Rusije da napravi dogovor sa Zapadom s obzirom na pad cena nafte, što bi moglo da rezultira ukidanjem sankcija.“

Ipak, činjenica je da je Litvinjenko bio povezan s britanskom tajnom službom MI6, i da su moguće informacije o tome da trag njegovih ubica vodi direktno ka Putinu došle iz tog kruga. To će itekako uticati prilikom donošenja odluka o budućim odlukama Londona kada je reč o Moskvi.