Pod heštegom „jedan od nas“ (#einervonuns) praktično sve policijske jedinice Nemačke oprostile su se na društvenim mrežama od ubijenog kolege Ruvena L. (29).

„Dao je život da zaštiti druge“, objavila je njegova matična stanica iz Manhajma na platformi Iks.

U izveštajima medija posebno se ističe da je ubijeni policajac bio donator organa. To je jedan od razloga zašto je njegovo telo satima održavano u životu, nakon što je proglašena moždana smrt. „Čak i mrtav je spasavao živote“, pišu nemački mediji. Srce mu je stalo u nedelju u 17:03.

Šta je s napadačem?

Motiv 25-godišnjeg počinioca još uvek nije rasvetljen, prenosi javni servis ARD na svom portalu. „Taj čovek, koji je rođen u Avganistanu, a u Nemačku je došao kao tinejdžer 2014. godine, do sada nije mogao da bude ispitan. Policajci su ga upucali na licu mesta i on je u kritičnom stanju u bolnici u Manhajmu. Do sada nije bio poznat policiji. Oženjen je, ima dvoje dece i legalno živi u Hepenhajmu, u Hesenu.“

U napadu koji se dogodio u petak (31. maj) ujutru u centru Manhajma, na manifestaciji koju je organizovao antiislamski pokret „Paks Evropa“ (BPE), napadač, za kojeg neki mediji navode da se zove Sulejman A, nožem je ranio ukupno šest ljudi, uključujući i policajca. Među povređenima je i poznati kritičar islama, član uprave BPE Mihael Štircenberger (59).

Napad je u celosti zabeležen kamerom mobilnog telefona. Policajac Ruven L. je prvi stigao do napadača, pokušavajući da ga osujeti. U odgurivanju je pao, a napadač mu je zadao smrtonosni udarac nožem u predelu vrata.

Potom je drugi policajac iz neposredne blizine pucao u napadača.

Svakodnevni rizik za policiju

Poruke saučešća zbog smrti Ruvena L. stigle su od političara, kancelar Olaf Šolc je naveo: „Duboko sam ožalošćen zbog toga što je hrabri policajac podlegao teškim povredama nakon strašnog napada u Manhajmu. Njegova posvećenost bezbednosti svih nas zaslužuje najveće priznanje. U ovim gorkim časovima, moje misli su s njegovom porodicom i svima koji ga oplakuju.“ 

Oglasili su se i mnogi drugi političari, između ostalih i Vinfrid Krečman (Zeleni), premijer pokrajine Baden Virtemberg u kojoj se nalazi Manhajm.

„Vest me duboko potresla. Sve naše misli su s porodicom, rođacima i kolegama.“ Taj čin, dodao je, pokazuje „često neprocenjiv rizik kojem su policajci izloženi svakog dana“.

Političke posledice

Pre nego što je objavljena vest da je policajac podlegao povredama, oko 800 građana Manhajma formiralo je u nedelju u centru grada ljudski lanac želeći da tako iskaže svoj stav protiv nasilja i mržnje, naveli su organizatori.

Dodali su ujedno da je poseban povod za njihovo okupljanje bio skup u organizaciji pokrajinskog odbora Mlade alternative, omladinskog pokreta stranke Alternativa za Nemačku čiji su se članovi okupili na „bdenju“ pod sloganom „Remigracija bi sprečila ovaj čin“.

Za to vreme, nemački mediji analiziraju političke posledice krvavog napada u Manhajmu i kako će to uticati na glasače na izborima za Evropski parlament koji se održavaju za samo nekoliko dana (9. jun).

„Političke diskusije su već sada u punom jeku“, piše tabloid Bild. „Konzervativne stranke pozivaju državu da preduzme oštre mere protiv islamista. Napad se nesputano iskorišćava u desničarskim, ekstremističkim krugovima, dok neki drugi jednostavno pokušavaju da ne dozvole debatu o islamizmu.“

Kao primer za ovu poslednju tezu taj najtiražniji nemački list prenosi sledeće tri izjave:

„Generalni sekretar CDU Karsten Lineman kaže: ’Do sada smo poznavali takve napade uglavnom iz Francuske, gde politički islam već dominira čitavim okruzima. Nemačka ima masovni problem sa islamizmom’.“

„Predsednik Centralnog saveta muslimana Nemačke, Ajman Mazijek, potpuno je drugačiji: on je podelio objavu u kojoj se odvlači pažnja sa osumnjičenog islamističkog napadača i navodi da je bolničar koji se brinuo o Štircenbergeru bio musliman, isto kao i policajac koji je na kraju upucao napadača“, prenosi Bild.

A kao treće: „Političarka Zelenih Lamija Kador nakon napada je prvo žestoko kritikovala žrtvu. Štircenberger je, napisala je, ’poznati kritičar islama koji govori pogrdne stvari o islamu i širi mržnju’. Tek onda je osudila ’upotrebu nasilja’.“

Na kraju, tu je i ocena istoričara i politikologa sa Univerziteta u Majncu Andreasa Redera, koji kaže: „Što više problema u vezi s migracijama bude vidljivo, to će veći biti uticaj onih stranaka koje obećavaju da će tu situaciju popraviti. Sumnjam da su partije centra uopšte shvatile šta se ovde sprema.“

„Deo šire priče“?

Minhenski Zidojče cajtung komentariše malo drugačije: „Postoji mnogo toga što sugeriše islamistički motiv, ali to još nije sigurno. Ipak, jasno je ko je napao i ko su žrtve. U svetu teoretičara zavere incident je, međutim, predstavljen drugačije. Povređeni još nisu bili ni operisani, a napad je na internetu već bio deo šire priče. Pojavile su se na primer pritužbe da ’mediji’ ili ’političari’ napad ne opisuju kao islamistički teroristički napad. Da se ime istaknutog aktiviste Štircenbergera skriva, jer se islamofob kao žrtva ne uklapa u sliku ’vlade’.“

Autor međutim podseća da su „političari, počevši od kancelara, najoštrije osudili napad“, da je kopredsednica Zelenih Rikarda Lang, „koja svakako nije fan Štircenbergera, spomenula tog aktivistu po imenu kada mu je poželela brz oporavak“.

„Činjenica da su motivi još uvek nejasni nije zbog nespremnosti da se istraga sprovede, već zbog toga što, između ostalog, počinilac još nije spreman za ispitivanje“, navodi nemački list. „Sve se to moglo videti u izveštaju. Ništa se nije čuvalo u tajnosti.“

„Štircenberger jeste žrtva prepredenog napada, kao i ostali povređeni ljudi. Taj čin je za osudu u svakom pogledu. Međutim, incident u Manhajmu pokazuje i mehanizme po kojima funkcioniše scena teoretičara zavere: žrtva napada brzo postaje žrtva države“, zaključuje Zidojče cajtung.

iđ (ard, bild, sz, x)