„Svake četiri godine, na Olimpijskim igrama dolazi do manjih i većih averzija. Za mir moraju da se pobrinu sportisti, kada to već njihove zemlje ne mogu da postignu“, piše list Frankfurter algemajne cajtung. Olimpijada je mesto na kojem povremeno dolazi do „bliskih susreta“ takmičara iz zemalja koje su međusobno neprijateljski nastrojene. List je naveo nekoliko primera.

„Brazil protiv Argentine“: „Rat dve susedne zemlje oko područja na kojem je nastao Urugvaj, završen je pre gotovo 20 godina. Ali, do danas one – ne samo u fudbalu – neguju latentnu netrpeljivost. Na odbojkaškim ili košarkaškim utakmicama, Argentinci se pesmom podruguju Brazilcima, a ovi im ne ostaju dužni, pri čemu uspevaju da usput „zakače“ i druge protivnike svojih sportista – što ne treba shvatiti lično, kao na primer kada protivnici jedne domaće džudistkinje dovikuju: Umrećeš!“

Drugi primeri su: „SAD protiv Rusije“, „Egipat protiv Izraela“, „Kina protiv Tajvana“, ali i „Srbija protiv Kosova“.

„Egipat će plakati“

„Srpski sportisti bi trebalo da bojkotuju dodelu medalja ukoliko na podijum treba da se popne neki atleta sa Kosova. To je pre Igara zatražio ministar sporta Vanja Udovičić, čija zemlja ne priznaje nezavisnost Kosova. Do toga još nije došlo, jer prilikom olimpijske pobede džudistkinje Majlinde Keljmendi nije bio nijedne Srpkinje koja bi mogla da stigne do medalje. Ali, ministrovo naređenje bi moglo da ima katastrofalne posledice, kao u sličnom slučaju iz 1995. godine. Tada su Hrvati napustili dodelu medalja na košarkaškom Prvenstvu Evrope – iz političkih razloga. Na to su igrači Srbije, prvaci Evrope, uputili Hrvatima četnički pozdrav. To je bilo neprijateljstvo među sportistima koji su nekoliko godina pre toga još igrali zajedno – i pobeđivali - u jugoslovenskoj reprezentaciji. Udovičić valjda zna šta radi. 34-godišnji Srbin je nekad bio profesionalni vaterpolista.“

Što se tiče slučaja „Egipat protiv Izraela“, „Džudista Or Sason je popravio svoj kimono, poklonio se i krenuo ka svom protivniku, Egipćaninu Islamu el Šebabiju, da se rukuje. Ali, taj gorostas – upravo poražen – opredelio se za uzmicanje i potražio spas u bekstvu sa strunjače. Rukovanje sa jednim Izraelcem? – Neće moći. On je odbio gest prijateljstva i poverenja, iako je sudija od njega zahtevao da se rukuje. Dok mu je publika zviždala, on je odlazio tresući glavom. El Šehabi nije želeo da komentariše svoj postupak. Navodno je bio pod pritiskom islamista, koji su tražili da on odustane od borbe, kao što je to od njega tražila jedna islamistička televizijska stanica rečima: pazi sine moj, ne budi idiot, ne veruj da ćeš pobedom nad Izraelcem usrećiti Egipat, da će Egipat plakati, a ti u očima nekih ljudi biti pregovarač koji normalizuje odnose.“

Sve je pod znakom pitanja

Najvažnija tema u vezi sa Olimpijadom je i dalje – doping. Nakon što su ruski atletičari, sa jednim izuzetkom, isključeni sa Igara, sve je više komentara u kojima se sumnja i u druge vrhunske sportiste, na primer – Useina Bolta, šampiona na 100 metara.

„Tri olimpijske medalje na sto metara - to još nije nikome uspelo“, piše Zidojče cajtung: „Kao i uvek, važi ono što smo videli, a da li se sve odvijalo po pravu i pravilima, to ćemo tek videti. Bolt, koji je u Pekingu osvojio zlatnu medalju u sprintu kao da je na džogingu, sa odvezanim pertlama, na pobedničkom postolju je uvek okružen sportistima koji su već bili suspendovani zbog dopinga. U Riju se ponovo susreo sa Amerikancem Džastinom Getlinom, koji ima 34 godine i posle dve suspenzije zbog dopinga trči gotovo podjednako brzo kao i ranije, i ne pokazuje znakove umora. On ni u Riju ne želi da govori o tome, tako da mnog toga može samo da se nagađa. Getlin je u Riju ponovo bio drugi i na postolju je izgledao kao neka senka Bolta, koja podseća na sumnje u čitav teatar sa sprintom.“

Sumnje su prisutne i u slučaju šampiona na 400 metara, Vejda van Nikerka iz Južnoafričke Republike, koji je sa 43,03 sekunde „oduvao“ rekord Amerikanca Majkla Džonsona star 17 godina.

„Ovaj rekord će ući u anale kao bajkovit – ali takav rekord otvara i pitanja, pogotovo kada znamo da je Van Nikerk tokom poslednjih godina svoju formu poboljšao na neverovatan način. Pre četiri godine je trčao 46,43 sekunde, godinu dana kasnije 45,09 a jednu sezonu posle toga – već 44,68. Na Svetskom šampionatu u Pekingu je zapanjio posmatrače vremenom od 43,48 sekundi."