Nedostatak radne snage kvalifikovane u oblasti prirodnih nauka, matematike, informatike i tehnologije (MINT), dramatičniji je nego ikada – glasi zaključak Prolećnog izveštaja za 2018. godinu u kome Institut nemačke privrede iz Kelna, u saradnji sa Udruženjem nemačke industrije, Savezom nemačkih poslodavaca i Udruženjem poslodavaca u metalskoj i elektroindustriji, detaljno analizira nedostatak radne snage.

Do kraja aprila 2018. u Nemačkoj je bilo otvoreno 486.000 mesta za takozvane MINT-profesije, navodi se u izveštaju. To je povećanje od 13,1 odsto u odnosu na april 2017. Posebno je veliki nedostatak radne snage u oblasti informartike – potražnja se više nego udvostručila tokom protekle četiri godine.

Razloga za nedostatak stručnjaka ima mnogo: s jedne strane, mnogi stariji radnici odlaze u penziju, a novih, mlađih, nema dovoljno. S druge strane, potražnja za tom vrstom stručnjaka veoma je porasla, jer se sve više preduzeća otvara za digitalizaciju i elektro-mobilnost.

Imigracija je važna, posebno iz Indije

„Informatika je relevantna u svim industrijama“, kaže Aksel Plineke, jedan od autora izveštaja. Uprkos sve većem broju studenata na MINT-fakultetima, oni ne mogu da nadoknade potražnju za kvalifikovanim radnicima u tim oblastima. Međutim, jaz bi bio još i veći bez migracije kvalifikovanih radnika iz inostranstva. Naročito je naglo porastao broj Indijaca koji studiraju na takvim fakultetima u Nemačkoj i kasnije eventualno mogu da se zaposle kao inženjeri ili informatičari.

„Pravila imigracije za visoko obrazovane MINT-stručnjake iz trećih zemalja i dalje su relativno dobra. Teže je u sektoru kvalifikovanih radnika, jer tu imigracioni zakon postavlja veće prepreke“, objašnjava Plineke. To je jedan od razloga zbog kojih je nedostatak kvalifikovanih radnika – kao što su mehatroničari, tehničari i građevinski radnici – mnogo izraženiji nego kod diplomaca sa MINT-fakulteta.

Činjenica da je potražnja za MINT-specijalistima velika ogleda se i u smanjenju broja nezaposlenih u tom sektoru. U odnosu na prethodnu godinu broj, nezaposlenih pao je za 12,2 procenta i iznosi 174,955 ljudi. Takođe je utvrđeno da više akademskih građana radi puno radno vreme. Prema studiji, i plate za ta zanimanja su porasle. Ipak, jaz između ponude i potražnje za tu vrstu radne snage i dalje raste, uprkos inicijativama kao što su „Dođi na MINT“, čiji je cilj bio da inspirišu žene i devojke da se odluče da na fakultetima ili višim školama studiraju prirodne nauke, matematiku, informatiku ili tehnologiju.

dr/ts/dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android