1956. ili 1958? Izvori nisu jednoznačni kada se radi o rođendanu Mišela Uelbeka. Može biti da ga je majka predstavila dve godine starijim, kako bi ga ranije upisala u školu, kako je to ovaj pisac jednom ranije pomenuo. No, nikada nije jasno rasvetlio otkud zabuna. Ona je, kao i mnogo toga drugog u njegovom životu, postala deo njegove ironične igre.

Majstor sopstvene inscenacije

Insceniranje samog sebe, to je ono u čemu je Uelbek već decenijama velik, a to mu uspeva provokacijom. Reći nešto o sebi, pa to kasnije poreći, to je metoda koju je izvanredno usavršio, kaže Julija Enke, urednica za kulturu u Frankfurter algemajne zontagscajtungu. U decembru je izašla njena knjiga „Ko je Mišel Uelbek?" u kojoj se ona tom piscu približava sa distance. Ona je svoju knjigu podelila na poglavlja koja se bave ulogama i osobinama autora.

Prvo poglavlje ima naslov: „Šta ne znamo". Tu je priča u vezi sa godinom rođenja, pa o imenu, a pre svega o lošem odnosu sa majkom, lekarkom sa ostrva La Reinijon. Tamo je Uelbek rođen kao Mišel Tomas. Dobio je ime svog oca, vodiča po brdima. Roditelji Mišelove majke su ga poveli u Alžir, a kada je ta zemlja 1962. postala nezavisna, baka po ocu ga je primila u Francuskoj. Anrijet Uelbek (devojačko ime) postala je najvažnija osoba u njegovom detinjstvu. On je 1978. uzeo njeno prezime koje zvuči ženski.

Skandalozan, provokator, vizionar

Enke prikazuje Uelbeka kao majstora sopstvene prezentacije, kao antiheroja sa imidžom klošara, sa parkom, cigaretom u ustima, čoveka koji pre svega – provocira. Mnogim eksplicitnim opisima seksa u svojim romanima, ili često vrlo žestokim izjavama svojih likova. A oni se neretko zovu „Mišel", da bi sve bilo još kompleksnije. Izjave njegovih likova o islamu je i sam umeo da potkrepi kada je za magazin Lir rekao da je „islam najblesavija religija". A prašinu je podigao i izjavom da bi ukidanje prostitucije značilo da je brak postao nemoguć.

Mnogi kritičari sada Uelbeka vide kao reakcionarnog i kao neprijatelja islama. Enkeova, međutim, analizira njegovo mešanje fikcije i piščevog mišljenja i tvrdi da je za njega „književnost mašina neizvesnosti" koju on koristi „kao tehniku ambivalencije kojom bi naše vrednosti trebalo da budu dovedene u pitanje – a pre svega naše ideologije".

Njegovi romani se ekranizuju i postavljaju na scene

Drugi u Uelbeku vide vizionara sa nepogrešivim osećajem za potrese i bolesti našeg vremena. Teroristički napadi, islam, desničarski nacionalisti, teme su kojima se takođe bavio. Njegov roman „Potčinjavanje" (2015) je politička fikcija o Francuskoj u 2022. godini kojom vlada islamski predsednik – a on je izašao na dan napada na satirični magazin Šarli Ebdo. U svojoj ironičnoj paraboli, on slika politički i društveni raspad. Trenutno se taj roman ekranizuje u Nemačkoj, a u glavnoj ulozi je Edgar Zelge koji je već glumio u pozorišnoj predstavi po romanu.

Dokumentarni film i nov roman

Uelbek je u jednom intervjuu na Frankfurtskom sajmu knjiga nazvao sebe „piscem totalne klonulosti". Činjenice govore nešto drugo. Ovaj pisac se pojavljuje i na filmu. 11. aprila će u francuskim bioskopima početi prikazivanje dokumentarca sa Uelbekom i Igijem Popom pod naslovom: „Ostati u životu: metoda" u kojem se govori o mukama jedngo umetnika i psihičkoj patnji, temama koje se pojavljuju u mnogim delima uspešnog pisca. Uelbek u filmu igra 53-godišnjeg slikara vinsenta koji radi na tajanstvenoj instalaciji pod naslovom „Tajna života".

Uelbek je vać nagovestio ponešto o svom novom romanu. U intervju za televiziju Frans 2, on je rekao da hoće da raskrsti sa politikom, ali da još nije završio sa temom ljubavi, odnosno – pomanjkanja ljubavi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android