Termoelektrane na Zapadnom Balkanu spadaju među najveće zagađivače vazduha u Evropi – pre svega zbog lošeg uglja. Pritom je pre svega reč o energetskom sektoru Srbije i BiH, ali i Hrvatske.
Oglas
Sumpor-dioksid je proporcionalno najštetnija materija iz dimnjaka termoelektrana na ugalj. Najproblematičnijih 16 pogona tog tipa na području Zapadnog Balkana, međutim, emituje taj polutant onoliko koliko i 250 termoelektrana u zemljama Evropske unije! Razlog je njihova zastarelost i lošije filtriranje, ali, još i više, upotreba lošeg uglja, tj. nedovoljno uklanjanje sumpora iz goriva. Konkretne posledice po ljude su katastrofalne, pokazuju zdravstvene statistike čitave EU.
To naime nalazi istraživanja koje je nad tih 16 termoelektrana sprovelo šest eminentnih evropskih organizacija i međunarodnih koalicija koje se bave ekologijom, klimatskim promenama i energetikom: HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Bankwatch, Europe Beyond Coal, Agora Energiewende. Njihov rad je u Hrvatskoj podržalo ekološko-aktivističko udruženje „Zelena akcija“.
Procenjeno je da zagađenje koje izazivaju termoelektrane na ugalj dovodi do gotovo 4.000 preuranjenih smrtnih slučajeva u državama Zapadnog Balkana koje su van EU, ali i više od 2.000 prerano umrlih u zemljama-članicama EU. Glavna autorka izveštaja je Vlatka Matković Puljić, viša savetnica u organizaciji HEAL.
Ostaviti preostali ugalj pod zemljom
Govoreći o potrebi prelaska na obnovljive, ekološki prihvatljive izvore energije, Luka Tomac iz „Zelene akcije“ kaže da se ozbiljniji početak tranzicije na Zapadnom Balkanu odlaže ili jednostavno ignoriše. „To u zemljama Zapadnog Balkana podrazumeva ostavljanje preostalih količina uglja pod zemljom“, smatra voditelj klimatskog programa te najveće ekološko-aktivističke organizacije u Hrvatskoj.
Energetski sektori država Zapadnog Balkana koji u velikoj meri zavise upravo od uglja, time bi pretrpeli velike troškova, pa se za sada više u obzir uzima – odsumporavanje. Pritom je pre svega reč o energetskom sektoru Srbije i Bosne i Hercegovine čijih sedam najproblematičnijih termoelektrana prema štetnim emisijama prednjači među 16 istraživanih na prostoru regiona.
Admir Softić, pomoćnik ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, zadužen za energetiku, kaže za DW da BiH ipak pokušava da ispuni obaveze smanjenja štetnih emisija preuzete Ugovorom o formiranju Energetske zajednice s EU. Uz povremena kašnjenja, doduše, u obezbeđivanju finansijskih sredstava, kao i prilikom izrada plana realizacije mera.
Pritom zaključeni Nacionalni plan smanjenja emisija za BiH predviđa dovođenje emitovanog sumpor-dioksida na nivo manji od 15.000 tona te materije godišnje. I to postupno, s uračunatim godišnjim maksimumima, do zaključno 2028. godine. Danas se u toj zemlji emituje čak oko 270.000 tona. Na pitanje da li EU pomaže u takvoj promeni u BiH, Softić odgovara: „Evropska unija nam pruža podršku jedino preko Energetske zajednice. Direktni oblik finansijske podrške od EU i drugih fondova za projekte odsumporavanja u termoelektranama trenutno ne postoji.“
Hrvatski dubiozni planovi
Admir Softić za DW naglašava da bi trebalo imati na umu da će prednosti sprovođenja nacionalnog plana po zdravlje ljudi i okolinu znatno premašiti investicione troškove u smanjenju emisija sumpor-dioksida i ostalih najškodljivijih materija, poput azotnih oksida i mešanih čvrstih čestica, tj. prašine. Svejedno, ne bi trebalo sumnjati u to da bi državama Zapadnog Balkana dobrodošla i konkretnija pomoć Evropske unije u samoj fazi implementacije spasonosnih mera s visokim ulaganjima.
Direktno vezano uz tu temu, u „Zelenoj akciji“ raspitali smo se oko dubioznih aktuelnih planova Vlade Hrvatske za ponovno otvaranje termoelektrane Plomin 1 u Istri. „Hrvatska elektroprivreda i Vlada Hrvatske u energetskoj politici zaostaju nekoliko decenija, kako po pitanju odabira energenata, tako i kada je reč o ignorisanju klimatskih promena. Umesto da prepoznaju prilike i potencijal Hrvatske na području obnovljivih izvora energije, tvrdoglavo istrajavaju na zavisnosti o uvoznog uglja.
Termoelektrana Plomin 1 izgrađena je davne 1969. godine i napokon zatvorena 2017. Sada se želi da joj se produži rad za još 15-20 godina, a da pri tom nisu uopšte nisu urađene procene uticaja na okolinu, kaže Bernard Ivčić, član upravnog odbora „Zelene akcije“ i dodaje da će njegovo udruženje sigurno tužiti nadležno ministarstvo u slučaju odobravanja ekološke dozvole za pokretanje rada Plomina 1.
Najskuplji problem Srbije
Đubre u rekama, najprljavije elektrane Balkana, seča šuma… Trećinu svih propisa u procesu pristupanja EU Srbija mora da donese na polju ekologije. Veruje se da će reforme koštati desetak milijardi evra.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
Priobalja puna đubreta
Divlje deponije duž reka, korita puna raznog otpada, grana, neodvajanje smeća i razni drugi ljudskom rukom napravljeni problemi. To je veliki zalogaj za Srbiju u procesu pristupanja EU. Poglavlje 27 posvećeno ekologiji biće najteže ne samo zbog potrebnog novca već i zbog toga što treba promeniti svest o odnosu prema prirodi.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
„Otpadne vode najveći problem“
„Poglavlje 27 ima 10 podoblasti i svakoj od njih treba posvetiti posebnu pažnju“, kaže za DW ekološkinja Dragana Vukadinović. Prema njenom mišljenju, otpadne vode su najveći problem budući da se za razliku od EU gde se prečišćava 90 odsto otpadnih voda pre nego što se ispuste u prirodu, u Srbiji pročišćava tek odsto odsto.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
Otvaranje Pandorine kutije
Ovaj problem će sistematski početi da se rešava tek sa otvaranjem poglavlja 27, kaže Dragana Vukadinović. „Većina fabrika bez postavljanja filtera ispušta vodu u reke. Osim toga što su te vode hemijski često neispravne, čest je slučaj da su to i tople vode. Kad se ispusti vruća voda u neki vodotok, automatski sav biljni i životinjski svet u njoj strada.“
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
Zakoni tek u pripremi
Rešenje je upotreba skupih filtera, što ovaj problem trenutno čini nerešivim, posebno jer zakoni koji to podrazumevaju još nisu ni doneti. A osim fabrika, veliku štetu rekama i jezerima prave pojedinci. Jedan litar motornog ulja ili onog koje koristimo u ishrani uništi 10.000 litara čiste vode.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
Migracije menjaju biljni i životinjski svet
Kako je siromaštvo doprinelo migraciji sa sela u grad, pašnjaci su često bez stoke. Svuda gde više nema ovaca koje pasu, naraslo je invazivno drvo breze. Jug Srbije je potpuno pod brezama, što je doprinelo menjanju životinjskih vrsta i nestanku lekovitog bilja na ovim prostorima.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
Grejanje na drva
Breze se ipak ne seku za ogrev, već bukva i hrast – što je još jedan od većih ekoloških problema u Srbiji. Mnoga domaćinstva se greju upravo na ovaj način jer je najjeftinije, a to dodatno uništava životnu sredinu.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
Nekontrolisana seča šuma
Ekološkinja Dragana Vukadinović kaže da su se u poslednje vreme u Srbiji pojavile i fabrike za pravljenje peleta kao energenta za grejanje. Naizgled – pohvalno, ali kako nije lako sakupiti sitan drveni otpad za pravljenje peleta, vlasnici su počeli da u ove namene seku i šume.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
„Pazi – odron“
Seča „pluća planete“, glavni je krivac za smanjenje kiseonika i povećavanje ugljen dioksida i direktno utiče na klimatske promene. Seča šuma direktno doprinosi i erozijama tla koje su u Srbiji prisutne na gotovo svim terenima – to je ujedno razlog za odrone koji ugrožavaju često i ljude.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
Divlje deponije česta slika
Ipak, smatra ekološkinja, „neće biti lakših i težih stvari u implementiranju poglavlja 27 – sve će biti teško“. Unapređenje javnog zdravlja jedno od oblasti ovog poglavlja, a Srbija će teško postići ovaj korak ukoliko i dalje dozvoli pravljenje divljih deponija koje su česte i u urbanim sredinama i u prirodi.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
Odvajanje otpada: „Džaba ste krečili“
Međutim, mali broj sela u Srbiji ima organizovan odvoz smeća, pa su ljudi „prinuđeni“ da ga bace bilo gde. S druge strane, neki građani razvrstavaju svoj otpad, ali često ni to nije dovoljno jer sanitarnih otpada u Srbiji nema mnogo, a preduzeća za odvoz smeća na kraju smeće odvezu na istu gomilu na javnu deponiju.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
„Imamo najveće zagađivače na Balkanu“
Vukadinović kaže da su termoelektrane Kostolac i „Nikola Tesla“ u Obrenovcu zvanično najveći zagađivači na Balkanu jer koriste lignit koji je kod nas trećeg kvaliteta, što ima katastrofalne posledice po životnu sredinu i količinu emitovanog ugljen-dioksida. Ovo takođe uslovljava klimatske promene i pojavu kiselih kiša.
Foto: DW/J. Đukić-Pejić
Koliko će Srbiju koštati poglavlje 27?
Klimatske promene s druge strane donose i sušne periode. Kolika će suša nastupiti u budžetu Srbije sa otvaranjem ovog poglavlja, još uvek se ne zna, bez obzira na obećanu finansijsku pomoć EU. Cena je međutim, prava sitnica ako znamo da samo zatvaranje ovog poglavlja može da spreči da Srbija postane deponija u sred Evrope.