Kelniše rundšau piše: „Iran je do sada s ponosom tvrdio da je najsigurnija zemlja na čitavom Bliskom istoku. Ali čini se da je to što se do sada podrazumevalo – uništeno. Gnusni napadi pokazuju da ni najstrože mere bezbednosti u jednoj od najbrutalnijih diktatura na svetu ne mogu da zaštite zemlju od odlučnih ubilačkih bandi. Uz svo dužno poštovanje za legitimne rasprave o merama bezbednosti, o tome bismo ipak i mi u zapadanim demokratijama morali dobro da razmislimo. Jer, čak i ukidanje slobode ne može da nas zaštiti od terora.“

Novinar Zidojče cajtunga smatra da neće biti čudno ako zaista iza napada stoje sunitski džihadisti terorističke „Islamske države“, kako su to ustvrdili preko svoje propagandne mašinerije. „Iran je za ’Islamsku državu’ primarni neprijatelj, čak na listi i pre saudijske kraljevske kuće. Jer, Iranska revolucionarna garda bori se u Siriji za režim Bašara al Asada. Oni tamo, ali i u Iraku, kontrolišu paravojne formacije. Njih sačinjavaju desetine hiljada plaćenika koji ne napadaju samo IS, već od njih strahuju i mnogi drugi suniti.“

Frankfurter rundšau komentariše situaciju sa ruge strane Persijskog zaliva i to što se zakleti neprijatelj Irana već naoružao za odlučujuću bitku. „Američki predsednik Donald Tramp samo dodatno podgreva kraljevsku želju za borbom. A onaj ko seje strah, može i da požanje ugovore o prodaji oružja. Istovremeno s napadima u Teheranu, Islamsku Republiku zapljuskuju i talasi sirijsko-iračkog građanskog rata. Iran je multietnička država, a sunitska manjina dugo je bila zanemarivana. To se sada sveti toj zemlji.“

Rojtlinger general ancajger ukazuje na važnost trenutka u kome se dogodio napad u Teheranu. „Napadi su se dogodili samo dan nakon što je Saudijska Arabija s drugim sunitskim zemljama Persijskog zaliva izolovala Katar zbog njegovih veza s Teheranom i podržavanja terorista IS. Uz to bi trebalo da se radi o katarskom prebacivanju novca na račune Irana i Al Kaide. Novac je navodno korišćen za stvarne ili lažne otkupnine. Da li tu postoji veza s terorističkim napadima u Iranu?“

Priredio: Svetozar Savić