Pre hiljadu dana Rusija je započela veliki napad na Ukrajinu. Nakon brzog napredovanja ruske vojske, ukrajinski branioci uspeli su da potisnu napadače, posebno na severnoj granici. Na jugu je Ukrajina takođe potisnula rusku vojsku do iza Dnjepra, najveće reke u toj zemlji. U leto 2024. ukrajinska vojska čak je pokrenula i uspešne kontranapade na ruskoj teritoriji u Kurskoj oblasti. Zvaničnu ukrajinsku vojsku delom podržavaju i paravojne partizanske grupe.

Međutim, veliki delovi istočne Ukrajine – posebno u oblastima Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona – ostaju pod ruskom kontrolom. Moskva je još u martu 2014. okupirala i anektirala poluostrvo Krim. Sve u svemu, za poslednje dve godine front jedva da se pomerio. To je rat iscrpljivanja.

Milioni ljudi u bekstvu

S više od deset miliona raseljenih ljudi, rat u Ukrajini izazvao je jednu od najvećih izbegličkih kriza u svetu. Prema podacima agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNHCR, 6,7 miliona ukrajinskih izbeglica do sada je pronašlo utočište u drugim evropskim zemljama. Samo u prvoj polovini 2024. izbeglo je još 400.000. Četiri miliona ljudi još uvek je raseljeno unutar Ukrajine. Od avgusta, 170.000 ljudi napustilo je svoje domove na istoku zemlje. „Bezbroj dece nastavlja svoje obrazovanje preko interneta. Ona propuštaju društvenu interakciju i iskustva u učionici“, rekla je prošle nedelje u Ženevi Keli T. Klements, zamenica visokog komesara UNHCR-a.

Sve u svemu, humanitarna situacija u Ukrajini od početka rata dramatično se pogoršala.

Siromaštvo i recesija

Još u januaru 2024. je UNOCHA navela da je u Ukrajini paralizovano 65 odsto kapaciteta za snabdevanje električnom i toplotnom energijom. „Stambene zgrade, škole i bolnice stalno su na meti, isto kao i vodovodna, gasna i električna mreže. Napadaju se fundamentalne strukture društva – s razornim posledicama“, rekao je tada šef UNOCHA Martin Grifits. U jesen 2024. godine, ruska vojska ponovo je pojačala napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu. Prošle nedelje ponovo su gađane „kritična infrastruktura“ i jedna termoelektrana, saopštio je Kijev.

Ekonomska situacija u zemlji je shodno tome katastrofalna: prema podacima Svetske banke i ukrajinskog Ministarstva poljoprivrede, bruto domaći proizvod zemlje smanjio se 2022. za 35 odsto. I iako su stopa nezaposlenosti i inflacija nedavno pali, oko 40 odsto stanovništva, prema Ujedinjenim nacijama, zavisi od humanitarne pomoći. Da bi zadovoljili osnovne potrebe tih ljudi, UNOCHA i UNHCR-u potrebna je pomoć u vrednosti od oko četiri milijarde evra.

Ukupna šteta na infrastrukturi izazvana ratom već je krajem 2023. godine procenjena na više od 150 milijardi evra, a troškovi celokupne rekonstrukcije bili su oko tri puta veći. Osim toga, ogromne površine zemljišta su minirane i u dogledno vreme neće moći bezbedno da se koriste – na primer za ponovno pokretanje poljoprivredne proizvodnje.

Ruska ratna ekonomija pokazuje otpornost

Nakon što je veliki napad pre hiljadu dana počeo, Evropska unija i drugi zapadni saveznici uveli su dalekosežne ekonomske sankcije Rusiji. Nakon privremenog pada tokom 2022. godine, bruto domaći proizvod Ruske Federacije brzo se oporavio zahvaljujući prelasku na ratnu ekonomiju, ali i zahvaljujući podršci Pekinga. Isto važi i za kurs nacionalne valute, rublje.

To se, između ostalog, može objasniti činjenicom da obimna blokada uvoza fosilnih goriva, poput prirodnog gasa, nafte i uglja iz Rusije, u velikoj meri nije uspela da ostvari svoj cilj, odnosno da se drastično smanje izvozni prihodi Moskve. Ruske državne kompanije pronašle su zahvalne kupce za svoje sirovine, između ostalog u Kini i Indiji. Postoje neke indicije da, uprkos embargu, ruski mineralni resursi završavaju i u EU – zaobilaznim putevima, preko trećih zemalja. Zahvaljujući nedavnom povećanju cena, naročito prirodnog gasa, Rusija je zadržala gubitke na nižem nivou nego što su se nadale države koje su joj uvele sankcije.

Milijarde za ukrajinsku vojsku

Evropska unija i NATO podržavaju Ukrajinu ne samo kroz sankcije protiv agresora Rusije. Kijev dobija i vojnu, humanitarnu i finansijsku pomoć. Daleko najveći doprinos dale su Sjedinjene Američke Države. Prema procenama Instituta za svetsku ekonomiju iz nemačkog Kila, od početka rata 24. februara 2022. pa do kraja avgusta 2024, SAD su pružile pomoć u vrednosti od gotovo 85 milijardi evra. U istom periodu, pomoć EU i njenih država-članica iznosila je nešto više od sto milijardi evra. Velika Britanija i Kanada takođe su među najvećim donatorima.

Međutim, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp tokom predizborne kampanje je najavio da će drastično smanjiti pomoć Kijevu. Odnos snaga između zaraćenih strana pokazuje da Ukrajina verovatno ima šansu da nastavi da se brani od Rusije samo ako druge zemlje donatori budu povećale svoju pomoć.

Tramp je više puta najavljivao da će „dogovorom“ vrlo brzo okončati rat u Ukrajini. Za sada su o tome poznati samo nagoveštaji.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku