Pod budnim očima stražara, grupa muškaraca hoda po dvorištu jednog zatvora, okruženog visokim sivim zidovima sa bodljikavom žicom. Neki od njih bi uskoro mogli da zatvorsku odeću zamene vojnom uniformom. Ukrajinski parlament je početkom maja usvojio novi zakon o mobilizaciji koji zatvorenicima omogućava da se iz zatvora prijave za služenje vojske.

Zatvorenik Vladimir Baran smatra da je to dobra stvar i da se ne plaši negatvnih reakcija od strane drugih vojnika: „To je dobar zakon jer svi Ukrajinci treba da brane našu zemlju", kaže on.

Drugi zatvorenik Oleh Omeltjuk to vidi mnogo trezvenije: „Iznad svega, ovo je šansa da se izađe odavde".

Osuđena lica moraju ispunjavati uslove

Šansa koju ne može da iskoristi svaki od oko 65.000 muškaraca koji su, prema ukrajinskim vlastima, trenutno na odsluženju zatvorske kazne. Ako hoće iz ćelija u rovove, moraju da ispune niz uslova.

- Izrečena kazna ne sme biti duža od tri godine.

- Osuđeni ratni zločinci, ubice i seksualni prestupnici ne dolaze u obzir.

- I svako ko je iza rešetaka zbog terorizma, ugrožavanja nacionalne bezbednosti, saradnje ili pokušaja ubistva policijskog ili vojnog osoblja mora da ostane iza rešetaka.

O molbama zatvorenika za odlazak na front odlučuje sud

Da li zatvorenik može da se pridruži ukrajinskoj vojsci odlučuje sud koji ne poništava kaznu, već je menja u uslovnu. Međutim, vojska nije obavezna da primi bivše zatvorenike - ne žele ih svi komandanti u svojim jedinicima, rekao je nedavno ukrajinski ministar pravde Denis Maljuska na ukrajinskoj televiziji.

Među njima pak nije komandant 93. mehanizovane brigade Ivan Burjak. On je za TV kanal Suspilne rekao: „Verujem da svakom čoveku treba dati priliku da se popravi". Svako pravi neke greške u životu. „Ako neko prizna grešku, to već pokazuje da je razmišljao o tome. Definitivno mislim da je ispravljanje grešaka, čak i prolivanjem sopstvene krvi, dobra stvar."

Pogotovo što mnogi muškarci u Ukrajini ne žele da se bore i u vojsci zamene iscrpljene i često više puta ranjene vojnike, od kojih su neki na frontu više od dve godine.

Nekoliko je razloga za to: država nije regulisala demobilizaciju, nedostatak naoružanja i opreme na frontu, slučajevi korupcije u vojsci ili jednostavno strah od smrti, povreda ili sakaćenja.

Prve prijave obrađene

Prema podacima Ministarstva pravde, od do 20.000 zatvorenika koji bi mogli da budu mobilisani, do sada je odgovarajuću prijavu podnelo njih 3.000. Zatvorski službenik Aleksandar nije iznenađen: „Veliki broj osuđenika želi da ide u vojsku", kaže on.

Sud u gradu Hmeljnicki je sada po prvi put odlučio o zahtevima dvojice osuđenih lopova koji mogu da se bore u Nacionalnoj gardi. Oni su prošli zdravstveni i psihološki test i bili su fizički sposobni, navodi se u saopštenju suda.

Topovsko meso?

Oleh Cvili, šef nevladine organizacije koja se zalaže za prava zatvorenika, naglašava da je glavni motiv zatvorenika odbrana Ukrajine od Rusije. Mnogi su podneli zahtev za amnestiju u prvim danima ruske invazije, ali to tada zakonom nije omogućeno, rekao je Cvili ukrajinskoj televiziji Suspilne.

Kada su pušteni na slobodu, priključili su se vojsci. Mnogi od njih su poginuli. Upravo tako su dokazali da im sloboda nije bila najvažnija, kazao je Cvili.

Ali postoji i zabrinutost. Mobilizacija zatvorenika je složena stvar, saopštila je organizacija za ljudska prava Human Rights Watch (HRW). S jedne strane, to bi može pomoći u resocijalizaciji, ali sa druge strane postoji rizik da se u datim okolnostima naruše prava bivših zatvorenika i da se na njih gleda kao na topovsko meso.

Zatvorenik Mikola Ribalko hoće da se pridruži vojsci, na ovaj ili onaj način: „Ionako nemam drugu opciju. Mogu da budem mobilisan iz zatvora ili nakon puštanja na slobodu".

Autorka: Andrea Beer, ARD Kijev